Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je u prošloj, kriznoj godini pozajmila 1,35 milijardi EUR, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
Prema podacima Ministarstva, na čijem je čelu do 4. decembra bio Darko Radunović, a od tada Milojko Spajić, pokazuju da je pozajmljeni iznos sredstava najveći u toku jedne budžetske godine u istoriji Crne Gore, piše Dan.
Iako je vlada koju je predvodila koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokrata (SD) i Bošnačke stranke (BS) vodila državu više od 11 mjeseci, nova Vlada je za mjesec upravljanja pozajmila 750 miliona EUR, što je više od polovine ukupno pozajmljenih sredstava u prošloj godini.
Nova Vlada, premijera Zdravka Krivokapića, 7. decembra je uspjela da se zaduži 750 miliona EUR putem emitovanja obveznica na međunarodnom tržištu. S obzirom na to da je ukupan iznos zaduženja u prošloj godini 1,35 milijardi EUR, do tada je iznos zaduženja iznosio 596 miliona.
Iz domaćih izvora je pozajmljeno 167 miliona EUR, a iz stranih 1,18 milijardi.
Vlada se u 2019. godini zadužila 1,01 milijardu EUR, a 2018. godine 1,1 milijardu EUR. U prošloj godini se zaduženje države povećalo 332 miliona EUR.
Prema podacima Ministarstva finansija nedostajuća sredstva u prošloj godini su iznosila 1,09 milijardi EUR, što je 210 miliona više od projekcije iz rebalansa budžeta koji je usvojen krajem juna. U odnosu na 2019. godinu iznos nedostajućih sredstava je veći za 378 miliona EUR ili 53,4 odsto.
Iz budžeta je u prošloj godini za otplatu duga izdvojeno 665,8 miliona EUR, što je 158 miliona više u odnosu na 2019. godinu ili 31,2 odsto.
Deficit budžeta u prošloj godini je iznosio 419,5 miliona, što je skoro tri puta više nego u 2019, ka da je iznosio 143,3 miliona. Prema rebalansu, deficit je trebalo da iznosi 336 miliona, ali je probijen za 83,6 miliona ili skoro 25 odsto.
Prihodi budžeta u prošloj godini su iznosili 1,64 milijarde EUR, što je 246 miliona manje nego u 2019. godini. Od toga se na prihode od poreza odnosi 966,1 milion EUR. Prihodi od poreza su manji nego u 2019. godini 206,6 miliona ili 17,6 odsto.
Najveće odstupanje je zabilježeno kod poreza na dodatu vrijednost (PDV). Prošle godine su prihodi od PDV-a iznosili 529,8 miliona, dok su 2019. godine bili 695,7 miliona. Pad je iznosio 165,9 miliona, odnosno 23,9 odsto.
Prihodi od akciza su iznosili 205,4 miliona, što je u odnosu na 2019. godinu pad od 30,1 milion ili skoro 13 odsto. Prihodi od doprinosa iznosili su 531 milion, što je 15,2 miliona ili 2,8 odsto manje nego u 2019. godini, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
Izdaci su u 2019. godini bili 2,06 milijardi EUR i veći su 30 miliona ili 1,5 odsto u odnosu na 2019. godinu. Tekući izdaci su iznosili 858 miliona i veći su 35 miliona ili 4,3 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Iako je prošla godina bila godina nikad veće krize, uzrokovane pandemijom koronavirusa, izdaci za bruto zarade su bili 499,2 miliona EUR, što je u odnosu na 2019. uvećanje od 26,3 miliona, odnosno 5,6 odsto. Na kamate je u prošloj godini utrošeno 111 miliona EUR, što je za preko pet miliona više u odnosu na 2019. godinu.
