Podgorica, (MINA) – Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) podržava skoro 75 odsto građana, što je veliki porast u odnosu na decembar 2019. godine kada je taj procenat iznosio oko 66 odsto, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe Delegacije EU u Podgorici uradila agencija De Facto.
Istraživanje, koje je rađeno u novembru i decembru prošle godine, pokazalo je da 22,3 odsto građana ne podržava članstvo države u EU, dok je taj procenat u decembru 2019. iznosio 23 odsto.
Kada bi se referendum o članstvu Crne Gore u EU održao ove sedmice, 79,6 odsto građana glasalo bi za to da država pristupi Uniji, dok bi 13,1 odsto bilo protiv.
Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, pozitivan stav o EU ima 77,6 odsto građana Crne Gore, u odnosu na 66,1 odsto u decembru 2019. godine.
Istraživanje je pokazalo da se smanjuje i broj onih koji imaju negativan stav, 17,7 odsto u decembru prošle u odnosu na 24,3 odsto u decembru 2019. godine.
Na pitanje kada će Crna Gora ispuniti uslove za pristupanje i postati dio EU, 13,2 odsto ispitanika odgovorilo je nikad, 31,2 odsto nije znalo, dok je 21,1 odsto odgovorilo da će pristupiti 2025. godine.
Oko 11 odsto ispitanika smatra da će Crna Gora ući u EU 2024. godine, 4,2 odsto da će pristupiti 2023, 5,3 odsto 2022, dok dva odsto ispitanika misli da će država postati članica Unije ove godine.
Olivera Komar iz agencije De Facto kazala je da ljudi EU većinom povezuju sa boljom budućnošću i poboljšanjem uslova života – oko 22 odsto ispitanika, zatim sa boljim ekonomski standardom i većom mogucnošću zaposlenja, kao i sa mirom i stabilnošću.
Za 9,5 odsto ispitanika prva asocijacija na EU je sloboda kretanja, a za 9,3 odsto savez i saradnja.
Prema riječima Komar, ključni razlozi građana za podršku članstvu u EU su bolji kvalitet života i standard, mogućnost da putuju u druge zemlje Unije bez vize, kao i stabilnost.
Građani, 6,5 odsto njih, ulazak Crne Gore u EU podržava jer je to u interesu svih crnogorskih građana, 4,3 odsto jer će se pristupanjem očuvati mir na Balkanu, a 3,5 odsto zbog borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kako je navela Komar, trećina ispitanika kazala je da Crna Gora treba da ima najjače političke, ekonomske i trgovačke veze u budućnosti sa EU.
Na pitanje sa kojom državom ili zajednicom država Crna Gora treba da ima najjače političke, ekonomske i trgovačke veze u budućnosti, 20,2 odsto ispitanika je odgovorilo sa Srbijom, 9,7 odsto sa zemljama Zapadnog Balkana, 7,7 odsto sa Sjedinjenim Američkim Državama, 6,7 odsto sa Njemačkom, 6,3 odsto sa Rusijom, a 4,6 odsto sa Turskom.
Najveće prepreke za to da Crna Gora postane članica EU, prema mišljenju građana, su široko rasprostranjena korupcija, ekonomska situacija u Crnoj Gori, široko rasprostranjen organizovani kriminal, nesposobnost Vlade da sprovede reforme, nedostatak vladavine prava i nestabilne institucije.
Prema mišljenju građana, glavne koristi od članstva u EU bi bili bolji kvalitet i standard života, više prilika za zaposlenje, otvorene granice i mogućnost putovanja u druge EU države bez vize.
Istraživanje je pokazalo da 7,3 odsto građana smatra da od pristupanja Crne Gore Uniji nema koristi.
Na pitanje koja bi bila glavna šteta od članstva u EU, 37 odsto ispitanika je odgovorilo da ne bi bilo štete, 6,1 odsto da bi to bio gubitak nacionalne suverenosti i nezavisnosti, a šest odsto pad životnog standarda i više siromaštva.
Upitani koji regionalni ili internacionalni subjekt je pokazao najviše solidarnosti prema Crnoj Gori u borbi protiv pandemije COVID-a 19, 48,6 odsto građana je odgovorilo da je to Evropska unija, 7,4 odsto Srbija, 7,3 odsto Kina, 4,6 odsto SAD, 3,1 odsto Njemačka.
Ispitanici, 17,4 odsto njih, u potpunosti je saglasno sa tim da je odgovor EU na COVID 19 epidemiju u Crnoj Gori bio brz i dovoljan, a 47,4 odsto donekle se slaže sa tim.
Šefica Delegacije EU u Podgorici Kristina Oana Popa kazala je da rekordno visok nivo javne podrške evropskoj integraciji Crne Gore jasno govori da građani prepoznaju i cijene značaj i iskrenost podrške EU u ovim teškim vremenima.
Ona je dodala da ogromna podrška građana EU podrazumijeva velika očekivanja, ali i veliku odgovornost.
„Teško da može biti jasnije poruke da je evropska budućnost Crne Gore pitanje od najvećeg državnog interesa, koje nadilazi sve političke podjele“, navela je Popa.
To je, kako je kazala, snažna poruka svim relevantnim državnim akterima da građani od njih očekuju da rade zajedno i premoste razlike kako bi Crna Gora mogla sprovesti ključne reforme i zauzeti svoje pravo mjesto u EU.
Popa je rekla da je javna podrška izuzetno vrijedan resurs i snažan pokretač društvenih promjena.
„Međutim, ona može biti nestalna, ukoliko ne bude podržana stvarnim napretkom i konkretnim prednostima koje će građani Crne Gore osjetiti i prije samog pristupanja Uniji“, navela je Popa.
To, kako je istakla, zahtijeva od svih ključnih aktera u državi da i na riječima i na djelu pokažu posvećenost evropskoj budućnosti Crne Gore, odigraju ulogu koja im pripada i aktivno doprinesu napretku u ključnim pitanjima od državnog interesa.
„EU će nastaviti da podržava sve reformske napore koji će pomoći da se ispune očekivanja građana Crne Gore i podržati povjerenje u evropsku budućnost Crne Gore“, poručila je Popa.
Glava pregovaračica Zorka Kordić kazala je da želja građana da Crna Gora bude dio evropske porodice vezuje cjelokupno crnogorsko društvo.
„Važno nam je da osluškujemo puls naših građana i da se u skladu sa potrebama i vizijom građana i ponašamo. Proces EU integracija je proces svih nas“, navela je Kordić.
Ona je kazala da visok stepen podrške javnosti daje podstrek aktivnostima Vlade u ostvarivanju strateškog cilja – da Crna Gora bude 28. članica EU.
„To predstavlja snažnu motivaciju za naš pregovarački tim, ali i sve druge aktere našeg društva, da se još aktivnije angažujemo na sprovođenju reformi koje će osigurati da Crna Gora bude sljedeća članica EU“, navela je Kordić.
Ona je poručila da će u narednom periodu pojačati aktivnosti koje će doprinijeti sadržajnom informisanju, povećanju interesovanja i većeg učešća građana u samom procesu.
Istraživanje je pokazalo da crnogorski građani većinski smatraju da su dobro informisani o EU, njenim institucijama i politikama, kao i o samom procesu pristupanja.
De Facto agencija istraživanje je uradila na reprezentativnom uzorku od 1.006 ispitanika u periodu između 15. novembra i 11. decembra prošle godine.
