Podgorica, (MINA) – Sajam medicine, na kojem će građani moći da se upoznaju sa projektima, uslugama i mogućnostima liječenja koje im pruža crnogorski zdravstveni sistem, biće održan od petka do nedjelje u Podgorici.
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja Slađana Ćorić je, na konferenciji za novinare, rekla da će na sajmu prezentovati strategiju razvoja zdravstvenog sistema.
Ona je navela da se strategija oslanja na tri stuba – univerzalna zdravstvena zaštita, digatlizacija i unapređenje digitalnog sistema i način finansiranja i održivost sistema.
Kako je kazala, o strategiji će detaljno razgovarati na jednoj od sesija na sajmu, nakon čega slijedi sesija Strategije ranog razvoja, koja je posvećena djeci.
„Mi smo 78. država koja je napravila taj značajan dokument za način na koji treba da se unaprijedi oblast dječje populacije od nula do šest i osam godina“, rekla je Ćorić.
Ona je kazala da je najvažnije uvezivanje tri ključna resora koja se tiču ranih intervencija, a to su ministarstva zdravlja, prosvjete i socijalnog staranja.
Ćorić je ocijenila da će ta strategija dodatno unaprijediti i buduća dokumenta koja će se ticati sličnih ranjivih kategorija u društvu.
Ona je najavila da će određene sesije biti posvećene i malignim bolestima.
Kako je navela, već su na putu da zaokruže projekat i da konačno nabave komoru za citostatike.
„Previše pacijenata čeka, onkologija je opterećena, a nekad gužve budu preduge i neopravdane. Omogućićemo kroz kliničko-bolničke centre Kotor i Berane da se terapija daje i tamo“, rekla je Ćorić.
Ona je navela da će na sajmu pričati i o registrima, aktivnostima Instituta za javno zdravlje, kao i o unapređenju palijativne njege.
Ćorić je rekla da za sada planiraju otvaranje palijativne njege pri domovima zdravlja, a kasnije je planirana možda i izgradnja nekog palijativnog centra.
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Vuk Kadić je, govoreći o finansiranju zdravstvenog sistema, rekao da je neophodno da taj sistem bude na vrhu političke i državne agende.
„Zato što bez zdravog društva nema organizovane i zdrave države, ni napretka“, dodao je Kadić.
On je rekao da zdravstveni sistem treba da zna koliko će novca biti opredijeljeno za narednu godinu, a do sada to nije bio slučaj.
„Ranije, kada je bilo obavezno zdravstveno osiguranje, to nije bilo dovoljno za funkcionisanje zdravsvtvenog sistema, to je činilo oko 60 odsto budžeta FZO, što znači da je 40 odsto moralo biti donirano od Ministarstva finansija“, rekao je Kadić.
Kako je naveo, u Hrvatskoj i Sloveniji doprinosi za zdravstveno osiguranje pokrivaju 98 odsto budžeta fonda zdravstva.
Kadić je kazao da javnost mora biti upoznata koliko se odvaja za zdravstvo u jednoj godini.
On je rekao da je trenutno budžet FZO manje od sedam odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
„U razvijenim državama se on kreće od deset do 12 odsto, bilo kako da se finansira. Zato još nijesmo na niovu razvijenih država“, kazao je Kadić.
On je dodao da je sedam odsto BDP-a, koliko je budžet FZO, nešto manje od 390 miliona EUR.
Kadić je istakao da su, pored takvog budžeta, u ovoj godini uspjeli da obezbijede građanima savremenu terapiju, u smislu uvođenja novih ljekova, i Crna Gora je, kako je naveo, jedna od rijetkih država Evrope koja je za sve svoje pacijente sa cističnom fibrozom uvela terapiju.
On je naveo da su uveli neke vrste kontrole i ograničenja, ne na uštrb zdravlja građana, nego tamo gdje su procijenili da racionalizacijom mogu da ostave novca za ono što je potrebnije.
„Cilj FZO je da racionalno upravlja određenim sredstvima“, kazao je Kadić.
On je istakao da je bitno stabilno finansiranje zdravstvenog sistema, jer bez toga nema ni plana ni stategije razvoja sistema.
„Mislim da bi, kao država, morali da se fokusiramo, da znamo da će osam ili deset odsto BDP-a države biti izdvajano za zdravstveni sistem“, kazao je Kadić.
On je naveo da se skoro trećina budžeta FZO izdvaja za plate, druga trećina je za nabavku materijala, a ostatak za servisiranje usluga.
Kadić je rekao da su Ministarstvu poslali predlog za 470-480 miliona EUR za sljedeću godinu za FZO, ili oko osam odsto BDP-a, što je oko 80 miliona više nego za ovu godinu.
Upitan da li kontrolišu prekovremeni rad, Kadić je odgovorio da su početkom godine uveli kontrole i da će do kraja godine, samo u tom segmentu, uštedjeti pola miliona EUR.
„U ovom trenutku smo uveli kontrole, u odnosu na prethodnu godinu biće izdvojeno pola miliona EUR manje za prekovremeni i dopunski rad“, kazao je Kadić.
Kako je rekao, nije samo stvar da li je bilo zloupotrebe ili nije.
“Primljeno je novih radnika i smanjena je potreba da neki ljudi rade 24 sata, nego da mogu da organizuju smjenski rad”, dodao je Kadić.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
