Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori treba povećati zakonske kvote, kako bi bilo obezbijeđeno veće učešće žena u političkom životu, poručeno je na konferenciji koju je organizovao Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Predsjednica skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnost Božena Jelušić je, na konferenciji o političkoj participaciji žena u Crnoj Gori „Ideje čije je vrijeme došlo“, kazala da bi žena na pozicijama moći bilo još manje da nema kvota.
„U ovom trenutku kvote su jedino i spasonosno rješenje. Mislim da kvote treba povećati, ne samo kada je u pitanju zakonodavna, nego i izvršna vlast“, rekla je Jelušić.
Ona je, na panelu „Trenutno stanje i perspektiva u oblasti političke participacije žena“, navela da ulazak žena u politiku, prostor moći i novca, predstavlja dodatni motiv za političke napade.
„Ukoliko je društvo polarizovano ovako kao naše, ti napadi postaju dijabolični“, kazala je Jelušić.
Prema njenim riječima, važno je da se zakonodavnim putem novac i moć stave u ruke građanki.
„Mi smo mala zemlja i nemamo pravo da umrtvimo pola svog ljudskog kapitala“, istakla je Jelušić.
Ona je, odgovarajući na pitanje kako ocjenjuje trenutno stanje kada je u pitanju politička participacija žena, kazala da je patrijarhat samo slika sistemske nepravde nad ženama.
„Ženama u politici pomaže znanje o tome kako rade mediji, politički marketing, a veoma je važna i podrška porodice. Kada uđete u politiku, prvo pomislite da pobjegnete, i to je problem“, navela je Jelušić.
Ona je istakla da su žene u politici potrebne.
Direktorica CEDEM-a Milena Bešić poručila je da je rodna ravnopravnost tema cjelokupnog društva i da se, dok ne bude postignuta, ne smije odustati.
„Rodna ravnopravnost i politička participacija žena su nešto u čemu se ne prepoznaju i ne vide druge razlike i rascjepi koji postoje u društvu, a koji imaju uticaj i na ovu temu“, smatra Bešić.
To se, kako je dodala, ogleda i kroz rad Ženskog kluba u Skupštini, dobru saradnju sa koleginicama iz NVO sektora, predstavnicama ministarstava, poslanicama.
„Mislim da je izuzetno važno da to očuvamo i ne dozvolimo da regresivni trendovi utiču na taj temelj koji smo izgradile“, poručila je Bešić.
Ona je naglasila da se mora voditi računa o tome na koji način se obrazuju nove generacije.
„Ne možemo sve prepustiti samo formalnom sistemu obrazovanja“, dodala je Bešić.
Programska direktorica Centra za demokratsku tranziciju Milica Kovačević kazala je da je očekivala da će se ove godine kritikovati kvote i govoriti da je to trebalo da bude samo prelazno rješenje.
„Međutim, mi u 2022. godini govorimo o tome kako da zaštitimo taj sistem“, rekla je Kovačević.
Sistem kvota, kako je ocijenila, značajno je povećao broj žena u politici.
Kovačević je, govoreći o posljednjim lokalnim izborima, navela da je u devet od 14 opština proglašena jedna ili više izbornih lista koje nijesu ispunjavale zakonske uslove.
Ona je kazala da su 23 liste proglašene nezakonito i da je svaka partija makar u jednoj opštini imala listu na kojoj nije ispunjen uslov u vezi sa obaveznim prisustvom žena na listama.
Kovačević je poručila da svi treba da se trude da ohrabre žene da uđu u politiku sa pozicije borbe protiv patrijarhata.
„To će im u ovoj situaciji biti neophodno“, rekla je Kovačević.
Autoka analize o učešću žena u političkom životu Crne Gore od 2006. godine do danas, Anđela Mićanović, kazala je da je očigledno da postoji problem zbog kojih žene ne istrajavaju i ne ostaju dugo u politici.
„Pitanje je čime su žene podstaknute da ne žele da budu u politici. Mislim da je jedan od razloga taj što vrlo često mediji nijesu ti koji stavljaju žene u prvi plan“, navela je Mićanović.
Ženama se, kako je dodala, ne daje dovoljno prostora, a to pokazuju i podaci.
„Kada govorimo o kvotama, one se ne odražavaju na skupštinske klupe. U trenutnom sazivu je 27 odsto žena u parlamentu“, kazala je Mićanović.
Kako je navela, umjesto da bude logično da su žene uključene u donošenje odluka, potrebno je objašnjavati zašto bi one trebalo da su politički aktivne.
„U avgustu ove godine, 27 odsto žena bilo je u parlamentu, u odnosu na 12,4 odsto koliko ih je bilo 2006. godine“, kazala je Mićanović.
Ona je istakla da žene moraju imati više prostora za angažman.
„To treba da činimo zajednički, mnogo je važno da se društvu objasni da nije sramota da se žena bavi politikom, nego da je to od društvenog značaja“, rekla je Mićanović.
Predstavnica Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Mila Popović kazala je da se medijski profil žena i njihovo pregalaštvo često dovodi u pitanje, uništava i diskriminiše.
Ona je rekla da su reperkusije za izlazak na javni teren žestoke.
„Divim se glasovima koje slušam u našem javnom domenu, Vladi, Skupštini i naporima koji žene ostvaruju“, naglasila je Popović.
Načelnica Direkcije za rodnu ravnopravnost Ministarstva ljudskih i manjinskih prava, Biljana
Pejović, kazala je da je kreiran instrument za procjenu stepena orodnjenosti strateških dokumenta.
Ona je rekla da je, takođe, kreiran program obuke za sve zaposlene službenike koji će se baviti strateškim planiranjima u svojom institucijama.
„U svim oblastima javnih politika moramo imati rodne indikatore, odnosno u njima mora biti sadržana rodna perspektiva“, navela je Pejović.
Ona je poručila da svi moraju voditi računa o jednakim mogućnostima i da sve ono što donose i sprovode mora imati jednake refleksije na žene i muškarce.
„Kada je u pitanju politička participacija žena, naravno da nijesmo zadovoljni“, kazala je Pejović.
Ona je navela da su Odboru za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva poslali inicijativu koja se odnosi na povećanje kvota.
„Poslali smo još jednu inicijativu kada je u pitanju Nacrt zakona o Vladi, koji nije predvidio kvote“, dodala je Pejović.
Konferencija je organizovana u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, a u okviru projekta za veću ravnopravnost u političkom odlučivanju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
