Podgorica, (MINA) – Imenovanja u pravosuđu preduslov su za nastavak evropskog puta Crne Gore i, ako bude političke volje, taj dio posla može biti završen do kraja godine, saopšteno je na konferenciji Centra za demokratiju i ljudska prava „EU integracije: Ponovo na pravom putu?“.
Vršiteljka dužnost generalne direktorice za Evropsku uniju (EU) u Ministarstvu vanjskih poslova, Snežana Radović, rekla je da bi u Crnoj Gori trebalo da prestane da se govori da samo vlast glasa za neke evropske zakone, a opozicija ne.
„Kad govorimo o imenovanjima u pravosuđu, to je samo početak i preduslov da možemo da izađemo pred partnere i kažemo uradili smo to početno da bismo krenuli dalje“, rekla je Radović.
Kako je kazala, Crna Gora mora da uskladi zakonodavstvo sa evropskim, da nastavi stoprocentno usaglašavanje sa vanjskom i bezbjednosnom politikom EU i da bude konstruktivan partner u regionu.
„Treba da imamo veoma veliku volju da nastavimo da radimo uprkos tome što će biti i koraka nazad“, rekla je Radović.
Ona je istakla da postoji značajn optimizam da bi Crna Gora mogla i trebala da bude članica EU, dok se sa druge strane govori o reformama unutar same EU.
„EU je funkcionisala sa 28 članica čak šest godina, postoji infrasturukutra za toliko članica“, rekla je Radović.
Ona smatra da Crna Gora treba da bude članica čak i prije 2030. godine, jer se boji da će doći do zamora kod kandidata.
Radović je rekla da, kada je u pitanju evropska integracija Crne Gore, izbjegava regionalni kontekst jer država prema EU treba da ide sama.
„Ne treba da se osvrćemo puno na napredak regiona, naravno da svi treba da budemo članice EU, ali Crna Gora ne može da čeka druge države u regionu“, navela je Radović.
Prema njenim riječima, iako je Crna Gora u odnosu na ostale države regiona najbliža članstvu u EU, ako država ne bude kredibilan član Unije to ne znači ništa.
„Zbog toga treba da riješimo zakonodavstvo, da gradimo nezavisne institucije, pa da nije važno ko je većina, ko je na vlasti a ko u opoziciji. Nije bitno ko je kapetan na brodu, ako brod ide u pravcu u kom treba da ide“, rekla je Radović.
Ona je ponovila da 80 odsto građana želi CG u EU, a da je na političarima je da to ostvare.
Radović je kazala da je šest pregovaračkih poglavlja ove godine ocijenjeno lošije u odnosu na prethodnu.
„Najrealnija slika svega toga je što su samo dva poglavlja ocijenjena kao dobra i dobro se napredovalo, a to su poglavlja 25 i 31“, rekla je Radović.
Ona je, govoreći o Berlisnkom procesu, kazala da joj je drago što se priča o toj inicijativi, a ne Otvorenom Balkanu.
„Berlinski proces je akcija koja nas može pogurati da se što prije pripremimo za zajedničko tržište. Berlinski proces definitivno spada u one aktivnosti kojima Crna Gora treba da posveti pažnju, koje treba da doprinesu boljem životu“, rekla je Radović.
Govoreći o francusko-njemačkom predlogu, ona je navela da obje vlade kažu da će ozbiljno razmotriti taj dokument.
„Ne smijemo čekati reformu EU, jer reforma EU mora da ide paralelno sa proširenjem“, rekla je Radović.
Ona je kazala da je pregovaračka struktura glomazna i da se vjerovatno moraju napraviti efikasna, a ne glomazma struktura.
Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar rekao je da je izbor sedmog sudije Ustavnog suda dobar i veliki korak za ispunjavanje političkih kriterijuma kada su u pitanju pregovori sa EU.
„Mislim da što prije moramo u Skupštini riješiti pitanje izbora vrhovnog državnog tužioca (VDT) i nedostajućih članova Sudskog savjeta. Treba da uradimo ono što je do nas, pa onda da vidimo da li nas neko iz EU voli ili ne voli“, kazao je Konatar.
Kako je kazao, prema medijskim najavama najmanje 50 poslanika će sjutra podržati izbor Faruka Resulbegovića za sudiju Ustavnog suda i na taj način biće riješeno jedno od tri pitanja koja blokiraju Crnu Goru ka ispunjenju političkih kriterijuma.
„Nakon toga ostaju VDT I Sudski savjet. Ako bude volje, mi možemo to završiti do kraja godine“, rekao je Konatar i dodao da taj posao teoretski može biti završen do 31. decembra ako postoji volja da se odmah formira Odbor za politički sistem i pravosuđe.
Konatar je naglasio da je to izazov prije svega za novu parlamentarnu većinu i Vladu.
„Proces neće biti zaustavljen zbog opozicionih poslanika, lopta je u dvorištu parlamentarne većine. Parlamentarna većina je postavila predsjednika Skupštine, isto tako će glasati sjutra i za predsjednika Odbora za politički sistem i pravosuđe. To su procesi koji formalno zavise od parlamentarne većine, da ih pokrene“, rekao je Konatar.
On je naglasio da će opozicija biti konstruktivna u tim procesima.
Konatar je kazao da Crna Gora ima sreću da nema otvorenih krupnih političkih pitanja koja mora da rješavamo.
Kako je ocijenio, Crna Gora ne smije da čeka države regiona i da na bilo koji način svoju integraciju vezuje za brzinu kojom će se druge države Zapadnog Balkana približivati EU.
„Nama je u interesu da cijeli ZB bude dio EU, ali Crna Gora mora da se isključivo vodi našom trakom ka članstvu u EU“, rekao je Konatar.
On je kazao da je najveća opasnost procesa evropskih integracija u regionu to što nije siguran da ljudi na Zapadnom Balkanu vjeruju da će države regiona stvarno postati članice EU.
Prema ocjeni Konatara, ta opasnost bi najbolje bila prevaziđena kada bi jedna država regiona u dogledno vrijeme postala članica EU, a Crna Gora je idealna država da bude naredna članica EU.
On je, govoreći o neuvođenju sankcija Srbije Rusiji, rekao da je to problem Srbije.
„Mi smo tu apsolutno jasni i treba nasatviti putem kao i do sada. Oni treba da se ugledaju na Crnu Goru, a ne mi na njih“, poručio je Konatar.
Izvršna direktorica Intituta za društveno – politička istraživanja Politiko, Ana Nenezić, rekla je da ne bi voljela da u narativu ostane da je posao završen kada se imenuju ključni ljudi u pravosuđu.
„Nas čekaju mnogo komplikovanija pitanja kojima moramo da se bavimo, kao što su privremena mjerila“, rekla je Nenezić.
Ona je kazala da je teško biti optimističan kada se vidi šta su partije radile.
„Vjerujem da je politička volja deklarativna i da će u praksi biti teško rješavati neka pitanja, posebno od partija koje čine sadašnju političku većinu“, navela je Nenzić.
Kako je kazala, u Crnoj Gori nema nikog ko zagovara drugi princip osim onog koji podrazumijeva napredovanje po zaslugama – princip regate.
„Moldavija prošla uspješno proces unutrašnjih reformi, na putu je ka EU, podstoji velika podrška javnost i oni su spremni da lagano riješe pitanje koje ih koči. Postoji politička spremnost da se to pitanje brzo riješi“, rekla je Nenezić.
Ona je naglasila da 28. mjesto u EU ne mora biti ostavljeno za Crnu Goru, iako je lider u procesu integracija, navodeći da ima Moldaviju i Albaniju iza sebe koje mogu da riješe svoja pitanja.
„Propustili smo dosta prilika, strah me da će ako propustimo ovo što sada imamo, za Crnu Goru biti dosta težak proces. Pravila je i EU dosta grešaka, pravili smo i mi, sa te strane treba podvući liniju“, rekla je Nenezić.
Kako je rekla, u posljednjem Izvještaju Evropske komisije saopšteno je detaljno šta treba da uradi.
„Mi smo se tokom prethodne dvije godine bavili reformom pregovaračke strukture, a sad je priča kako moramo ući u proces rekonstrukcije, tu se gubi vrijeme kojeg, u tom smislu, nemamo“, kazala je Nenezić.
Ona je naglasila da iz EU jasno kažu da sve države koje imaju otvorena susjedska pitanja nijesu neko ko može biti član EU.
„Crna Gora u ovom trenutku nema, a mislim da postoji ozbiljan rizik za to. Srbija može biti neko ko će pokrenuti proces, tO je država koja ima etničke grupe u drugim državama Zapadnom Balkanu i na taj način može uticati na destabilizaciju drugih država“, navela je Nenezić.
On je rekla da se često preskače da se kaže zašto se Crna Gora često naziva liderom u procesu evropskih integracija.
„Mislim da se tu ne radi samo o poglavljima, jer tu od 2017. godine ništa nijesmo uradili, ali nama ide na ruku što nemamo otvorenih pitanja sa susjedima i u cjelosti pratimo spoljnu i bezbjednosnu politiku EU“, kazala je Nenezić.
Kako je navela, kada se pogledaju druge države iz regiona i stvari sa kojima se oni suočavaju, Crna Gora djeluje već sada kao jedna uspješna priča.
Nenezić je navela da se u Crnoj Gori često od političara čuje deklarativna spremna, ali da to izostaje kada se dođe u situaciju da nešto treba da se uradi.
Ona je istakla da, u aktuelnom geopolitičkom trenutku, društvo treba da snažan pritisak na donosioce odluka, kako bi se nešto moglo dogoditi na evropskom putu.
Kako je navela, danas se u Briselu o Zapadnom Balkanu govori kao o potencijalnom bezbjednosnom problemu i da je njihov fokus da se prevenira potencijalna eskalacija.
„Vjerujem da je njihova zainteresovanost da se taj proces ubrza vezana i za taj segment“, rekla je Nenezić.
Ona je, govoreći o Berlinskom procesu, kazala da je u Crnoj Gori istaknuta deklarativna spremnost za tu inicijativu.
„Stvaran je prostor da se u fokus dovede Otvoreni Balkan, na našu sreću Albanija je stavila tačku na tu priču i to je za nas dobra stvar“, zaključila je Nenezić.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
