Podgorica, (MINA) – Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović najavio je da će, ako u institucijama ne bude političke volje za uvođenje otvorenih izbornih lista, predložiti raspisivanje referenduma o tom pitanju.
Milatović je na konferenciji „Izborna reforma u Crnoj Gori: Kako učiniti izborni proces funkcionalnim?“, koju je organizovao Centar za monitoring i istraživanje (CeMI), rekao da bi uvođenje otvorenih lista bio udarac za partitokratiju.
„Ustav jasno predviđa neposredno ostvarivanje vlasti, a takav izbor, koji je Ustavom jasno predviđen, sada postoji jedino prilikom predsjedničkih izbora“, rekao je Milatović.
Kako je kazao, ako Ustav prepoznaje građanina kao nosioca suvereniteta, onda je obaveza političara da se ta moć vrati građanima i prilikom parlamentarnih i lokalnih izbora.
„Otvorene liste su ispunjenje ustavnog prava koje pripada građanima“, istakao je Milatović.
On je naglasio da građani više nemaju vremena da čekaju i da žele istinsku i Ustavom propisanu demokratiju.
„Ako u institucijama ne bude političke volje da se konačno sa riječi pređe na djelo i usvoje otvorene izborne liste, podnijeću predlog za raspisivanje referenduma i dati priliku da građani sami odluče o budućnosti našeg izbornog sistema“, rekao je Milatović.
Kako je naveo, oni koji se protive otvorenim listama treba da izađu pred građane i objasne zašto misle da ne treba da biraju direktno.
„Ovo je trenutak da odlučimo hoćemo li otvoriti politički sistem ili ga ostaviti zarobljenog u starim okvirima“, naglasio je Milatović.
On je kazao da trenutni sistem zatvorenih lista omogućava partijama da one, a ne birači, odlučuju ko će biti poslanik.
„Biračima je ostavljeno da glasaju za unaprijed sastavljene liste, bez mogućnosti da direktno odlučuju ko će ih predstavljati u Skupštini“, rekao je Milatović.
Britanska ambasadorka u Crnoj Gori Don Meken rekla je da je izborna reforma u Crnoj Gori od primarnog značaja i da je to jedan od ključnih preduslova za dalji napredak na putu ka Evropskoj uniji (EU).
„Izborna reforma ne odnosi se samo na promjenu zakona, već i na transparentnost, inkluzivnost i legitimitet. Stabilan i transparentan izborni proces osnovni je preduslov za povjerenje javnosti u državne institucije, kao i preduslov jake demokratije u Crnoj Gori“, rekla je Meken.
Ona je ocijenila da današnja konferencija predstavlja dobru priliku da se obnovi dijalog o tim važnim pitanjima između vlasti i opozicije, čime se otvara put ka ispunjenju ambiciozne evropske agende.
„Crnoj Gori su potrebni djelotvorni institucionalni odgovori na pitanja koja se tiče izbornog procesa“, kazala je Meken.
Kako je navela, treba ispraviti pravne nedostatke kako bi izborna administracija efikasno i efektivno kontrolisala izbore.
„Mi ćemo podržati napore svih političkih aktera u pravcu sprovođenja izborne reforme“, poručila je Meken.
Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja Zlatko Vujović naglasio je da je izborna reforma jedan od uslova za okončanje jedne faze u procesu EU integracija.
„Malo je urađeno u izbornoj reformi, to mogu da kažem kao član Odbora i neko ko predstavlja NVO sektor“, istakao je Vujović.
On je naveo da izborna reforma mora biti okončana do kraja godine, ako Crna Gora misli da se drži evropske agende.
„Nema pitanja izborne reforme oko kojih je trebalo nešto posebno pregovarati, potrebna je samo politička volja i da zasučemo rukave“, dodao je Vujović.
On je pozdravio napore Milatovića da doprinese izbornoj reformi.
Ministar javne uprave Maraš Dukaj rekao je da je izborna reforma od suštinskog zančaja za demokratski napredak države.
„Ona se tiče i ispunajvanja obaveza na evropskom putu i u interesu je svih građana“, kazao je Dukaj.
On je istakao da Ministarstvo javne uprave (MJU) s posebnom pažnjom prati i izbore na lokalnom nivou.
„Analizom postojećeg sistema uočili smo da lokalni izbori nose mnoge izazove, što potvrđuju slučajevi u opštinama Šavnik i Kotor“, rekao je Dukaj i dodao da će se, ako sistem ne bude brzo reagovao, ti slučajevi ponoviti i u drugim opštinama.
On je naveo da u Crnoj Gori postoje nedovoljno precizne zakonske procedure, da su lokalni izbori učestali, kao i da opštinski izborni organi nijesu regulisani na najbolji način.
„Sve navedeno ukazuje na potrebu za sistemskim rješenjima“, rekao je Dukaj.
Kako je kazao, lokalne samouprave zahtijevaju poseban sistem, zasnovan na otvorenim listama, neposrednom izboru predsjednika opština i održavanju lokalnih izbora u jednom danu.
Dukaj je podsjetio da je MJU prošle godine uputilo konkretne inicijative Skupštini, za koje očekuju da budu dio izborne reforme.
„Ključne reforme moraju da krenu sa lokalnog nivoa, jer je to najbliža vlast građanima“, naglasio je Dukaj.
Ministarka kulture i medija Tamara Vujović kazala je da nijedna izborna reforma, koliko god precizno bila oblikovana, neće biti u potpunosti efikasna ukoliko medijski prostor ne omogući slobodno, profesionalno i objektivno informisanje građana.
Ona je rekla da je najveći dio sredstava utrošenih u kampanjama upravo za medijsko predstavljanje i oglašavanje.
“Mediji su nezamjenljiv stub demokratije, oni ne samo da informišu građane o političkim programima, predstavljaju kandidate i izborne procedure, već i postavljaju ključna pitanja, analiziraju i predstavljaju platformu za sučeljavanje različitih mišljenja”, kazala je Vujović.
Ona je istakla da bi mediji trebalo da budu neutralni posrednici između političkih subjekata i javnosti, da izvještavaju tačno, objektivno i u skladu sa profesionalnim standardima.
“Najbolje svjetske prakse pokazuju da mediji u predizbornom periodu treba da osiguraju jednak tretman svim političkim akterima, omogućavajući pluralizam mišljenja i pružujući građanima analitičke i provjerene informacije, koje će im pomoći da donesu vlastite političke odluke”, navela je Vujović.
Kako je kazala, crnogorska medijska scena često se percipira kao duboko podijeljena po političkim linijama, što dovodi do toga da pojedini mediji favorizuju određene političke opcije, dok druge marginalizuju ili prikazuju u negativnom svijetu.
Vujović je navela da takva pluralizacija ne doprinosi demokratskoj atmosferi.
“Upravo zato je od izuzetne važnosti da svi mediji, bez obzira na svoju uređivačku politiku, pruže fer tretman svim političkim subjektima”, istakla je Vujović.
Prema njenim riječima, mediji ne smiju postati oruđe propagande, već treba da podstiču kulturu dijaloga, argumentovane debate i međusobno uvažavanja.
Vujović smatra da treba pronaći model sučeljavanja u medijima koji će tražiti od izbornih lista argumentovano iznošenje svojih stavova.
Državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Biljana Papović kazala je da izbori nijesu samo tehnički proces, već ključni pokazatelj povjerenja građana u institucije i državu.
„Fer i slobodni izbori predstavljaju osnovno demokratsko načelo na kom počiva Evropska unija, a bez transparentnog i kredibilnog izbornog procesa teško je govoriti o napretku u oblasti vladavine prava i temeljnih prava“, istakla je Papović.
Kako je rekla, svaka država koja teži članstvu u EU, mora dokazati da njeni izborni procesi omogućavaju građanima da slobodno biraju svoje predstavnike, bez sumnji u regularnost ili pritiske.
„Samo kroz sveobuhvatnu i inkluzivnu reformu možemo osigurati da izbori u Crnoj Gori ispunjavaju najviše evropske standarde“, naglasila je Papović.
Ona je navela da crnogorski izborni sistem decenijama pokazuje ozbiljne manjkavosti, uključujući neregulisane mehanizme kontrole, sumnje na zloupotrebu javnih resursa u kampanjama, izazove u kontroli finansiranja političkih subjekata, kao i probleme sa biračkim spiskom.
„Sve to ugrožava transparentnost, pravičnost i integritet izbora“, rekla je Papović.
Ona je podsjetila da Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu još nije potpuno funkcionalan.
„Pitanje fer i slobodnih izbora nije partijsko pitanje, ono ne pripada vlasti ili opozicju, već svim građanima i zato ovo ne smije biti tema daljih političkih opstrukcija“, zaključila je Papović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
