Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Unapređenje energetske tranzicije zasnovane na obnovljivim izvorima prilika je za dostizanje međunarodnih klimatskih ciljeva uz istovremeno jačanje i ubrzanje ekonomskog rasta, saopšteno je iz nevladine organizacije (NVO) Eko-tim.
Predstavnici te NVO, koja je danas u Podgorici organizovala okrugli sto o ulozi održive energetske politike i energetske tranzicije u ostvarenju većeg ekonomskog rasta, kazali su da su obnovljivi izvori energije u prošloj godini zabilježili najveći udio u ukupnim novoizgrađenim kapacitetima do sada.
Oni su naveli da podaci Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) ukazuju na to da skoro tri četvrtine novih kapaciteta za dobijanje električne energije koristi obnovljive izvore.
„Što se ukupne proizvodnje električne energije tiče, jednu trećinu činile su zelene tehnologije, što je takođe rekord. Razlozi takvog globalnog trenda ogledaju se, prije svega, u drastičnom padu cijena obnovljivih izvora energije posljednjih godina“, saopštili su predstavnici Eko-tima.
Oni su dodali da je u prošloj godini cijena proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana pala 13 odsto, a iz vjetroelektrana između 29 i 39 odsto.
Iz Eko-tima su objasnili da je cilj okruglog stola bilo predstavljanje analize o uticaju sistema trgovanja emisijskim kvotama (ETS) na poslovanje Termoelektrane Pljevlja i sagledavanje implikacija koje će budući troškovi ugljen-dioksida imati na rentabilnost poslovanja.
Istovremeno, na okruglom stolu je predstavljen nedavno usvojeni sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida putem emisionih kredita, koji će biti od ključnog značaja za ostvarenje ciljeva dekarbonizacije energetskog sektora u budućnosti.
„Postepena tranzicija od fosilnih goriva ka niskokarbonskoj ekonomiji jedan je od najvećih izazova našeg vremena. Da bi se to ostvarilo, EU je donIiela širok spektar inicijativa i pravila kako bi kroz čistu i pravednu energetsku tranziciju koja stvara rast i radna mjesta u modernoj ekonomiji i povećava kvalitet života građana, istovremeno vodila borbu protiv klimatskih promjena“, rekli su predstavnici Eko-tima.
Oni su saopštili da usvajanje Evropskog zelenog dogovora u EU predstavlja novu strategiju rasta koja će Uniju transformisati u društvo čiji se ekonomski razvoj bazira na principu održivosti i istovremeno omogućiti da Evropa 2050. godine bude klimatski neutralna i pored ekonomskog rasta i razvoja koji se planira.
„Kada govorimo o Zapadnom Balkanu, Evropska komisija će podržati napore koje zemlje tog regiona imaju u procesu dekarbonizacije. Zelena agenda za Zapadni Balkan na kojoj se trenutno radi trebalo bi da olakša iskorišćavanje ogromnih potencijala za obnovljive izvore, omogući jačanje regionalne saradnje, doprinese poboljšanju zdravlja građana i boljem očuvanju životne sredine, ali i podstakne ekonomski razvoj i rast u ovom zemljama“, kazali su iz Eko-tima.
Oni su naveli da je cilj da Zapadni Balkan ostvari ambicije, obaveze i ciljeve sličnih razmjera kao i zemlje EU.
„Ambicije evropskog zelenog plana u pogledu klimatskih promjena ne mogu se ostvariti samostalnim djelovanjem EU. Problem klimatskih promjena ne mogu se smjestiti unutar nacionalnih granica“, rekli su iz Eko-tima.
Oni su kazali da Evropski zeleni dogovor predviđa ekološka i energetska partnerstva sa tim regionom sa ciljem smanjenja zavisnosti o prljavim tehnologijama poput uglja, nafte i mazuta.
„Iako još nijesu definisani konkretni projekti, niti konačna suma koja će biti izdvojena u ove svrhe, u našem regionu u narednom periodu za zelene projekte na raspolaganju će biti milijarde EUR grantova koji će podržati proces dekarbonizacije u zemljama regiona“, zaključili su iz Eko-tima.
