Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska ekonomija će u narednoj godini rasti stabilno 3,3 odsto, uz postepeno smanjivanje javnog duga, ocijenjeno je u makroekonomskom izvještaju Erste grupe.
“Prognoza rasta za narednu godinu iznosiće 3,3 odsto, odnosno nepromijenjen tempo rasta, sa zvaničnim završetkom prve faze autoputa predviđene za septembar naredne godine”, navodi se u izvještaju koji su za Crnu Goru uradili Mate Jelić i Alen Kovač iz odjeljenja za istraživanja Erste grupe.
Oni su ocijenili da će rast i dalje biti u velikoj mjeri vođen domaćom potrošnjom, iako u nešto manjoj mjeri, a predviđaju i smanjivanje uticaja negativnog neto izvoza, na osnovu niže potrebe za uvozom nakon završetka autoputa.
Analitičari Erste grupe očekuju da u narednoj godini javni dug bude smanjen na 70,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
“Očekuje se da javni dug na kraju ove godine dostigne 78,3 odsto BDP-a, kao rezultat septembarske emisije euro obveznica. Očekujemo da se odnos javnog duga i BDP-a od naredne godine smanjuje umjerenim tempom, potpomognut stabilnim rastom i nižim opterećenjem dugom, ali da i dalje bude iznad Maastrihtskih kriterijuma u naredne tri godine”, navodi se u izvještaju u koji je agencija Mina-business imala uvid.
Nakon rekordnog rasta od 5,1 odsto u prošloj godini, kako se navodi, godišnja stopa rasta je usporila na 3,1 odsto u prvoj polovini 2019.
“Ovo usporavanje je refleksija smanjenja u investicijama, koje su bile glavni pokretač rasta u ranijim godinama. Bez obzira na stagnaciju plata, privatna potrošnja je na godišnjem nivou porasla 4,1 odsto zahvaljujući snažnoj kreditnoj aktivnosti domaćinstava i poboljšanju trendova na tržištu rada”, rekli su iz Erste grupe.
Privatna potrošnja bi trebalo da bude podržana očekivanim većim neto zaradama u narednoj godini, shodno najavama da će Vlada ukinuti „krizni“ porez na iznadprosječne zarade, uveden još 2013. godine.
Iz Erste grupe su prognozirali nisku prosječnu inflaciju od 0,3 odsto za ovu godinu u Crnoj Gori, usljed pada globalnih cijena, posebno nafte, a nakon visokog baznog efekta od povećanja poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza u 2018. godini. Stabilna privatna potrošnja, potpomognuta rastom minimalne zarade ukazuje na moguć umjeren rast inflacije na godišnji nivo od 1,2 odsto za 2020. godinu.
„Slika stanja na tekućem računu se poboljšava, ali polako. Deficit je prošle godine dostigao 17,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Krajem ove godine očekujemo da će iznositi 16,3 odsto BDP-a, prije nego što padne na 14,8 odsto BDP-a u narednoj.Ovo će biti pretežno rezultat poboljšanja kretanja trgovinskog bilansa, s obzirom na to da završetak radova na prioritetnoj dionici auto-puta značajno smanjuje obim uvoza.“, navodi se u analizi.
Bankarski sektor je i dalje adekvatno kapitalizovan. Koeficijent adekvatnosti kapitala (CAR) se u trećem kvartalu poboljšao na 17,7 odsto, sa 15,6 odsto sa kraja prošle godine.
Zabilježeno je dalje poboljšanje u pogledu nivoa nekvalitetnih kredita (NPL) i oni su u trećem kvartalu iznosili 5,3 odsto.
Bolji su i pokazatelji profitabilnosti: porasle su stopa povraćaja na kapital (ROE) i stopa prinosa na imovinu banaka (ROA).
Rast kredita preduzećima je u oktobru usporio, dok je dinamika kreditiranja stanovništva i dalje solidna.
