Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslanici su počeli raspravu o budžetu za narednu godnu, koji je, prema ocjeni predstavnika vlasti, fiskalno održiv i odgovoran, jer su tekući rashodi pokrivreni tekućim prihodima, dok u opoziciji smatraju da je na ivici održivosti i da nije razvojni.
Ministar finansija, Novica Vuković, je u uvodnom izlaganju kazao da budžet karakterišu kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi, sa ostvarenjem stope realnog ekonomskog rasta od 3,8 odsto u narednoj godini.
„Karakteristika budžeta je i ograničavanje inflatornog pitiska, kroz smanjenje stope inflacije sa projektovanih pet odsto u narednoj godini, na prosječno tri odsto u periodu od 2025/2026″, precizirao je Vuković.
Budžetom za narednu godinu sprovedena je racionalizacija svih rashoda koji nijesu u funkciji stvaranja nove vrijednosti.
„Kroz kapitalni budžet biće finansirani samo projekti čiji stepen pripremljenosti omogućava ubrzavanje investicionog ciklusa. Takođe, kroz povećanje prihoda budžeta i smanjenje neracionalne potrošnje, obezbijeđeno je povećanje minimalnih penzija, u cilju unapređenja standarda penzionera“, rekao je Vuković na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.
Glavni pokretači ekonomskog rasta su lična potrošnja domaćinstva i započinjanje novog investicionog ciklusa, koji će biti stimulisan unapređenjem biznis ambijenta kroz regulatorne reforme i smanjenje sive ekonomije.
Vlada računa i na nastavak povoljnih trendova u turizmu i izgradnju druge dionice auto-puta.
„Nivo javnog duga će biti na nivou od oko 60 odsto i pored potrebe vraćanja starih dugova u iznosu od 1,6 milijardi EUR u narednom trogodišnjem periodu“, precizirao je Vuković.
Cilj je i ostvarenje suficita tekuće potrošnje u periodu od naredne do 2026. godine, čime se postiže zlatno pravilo budžeta da se sve tekuće obaveze države servisiraju iz tekućih prihoda.
“Novo zaduženje u periodu od naredne do 2026. godine će biti isključivo za finansiranje kapitalnih projekata, čijom se realizacijom stvara nova vrijednost i uslovi za dugoročni rast i razvoj i otplatu i refinansiranje starih dugova nastalih u prethodnom periodu”, objasnio je Vuković.
Kroz kapitalni budžet u naredne tri godine biće uloženo 760 miliona EUR, a biće unaprijeđen i standard penzionera povećanjem minimalne penzije na 450 EUR.
Prema riječima Vukovića, izvorni prihodi budžeta za narednu godinu planirani su na 2,7 milijardi EUR.
“Na prihodnoj strani očekuje se 676,2 miliona EUR od poreza i doprinosa na zarade, od dobiti pravnih lica 164,7 miliona, od PDV-a 1,19 milijardi, od akciza 365,8 miliona, dok su ostali prihodi projektovani na 108,4 miliona”, precizirao je Vuković.
Izdaci su planirani na 3,48 milijardi EUR.
“Najznačajnije uvećanje se odnosi na dodatna izdvajanja za mandatornu potrošnuju i infrastrukturne projekte i to javnih finansija, socijalnog staranja, saobraćaja, zdravstva, javne bezbjednosti i odbrane, poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede”, rekao je Vuković.
Kpaitalni budžt za narednu godinu planiran je na visokom nivou i iznosi 240,6 miliona EUR, što je 40 miliona više u odnosu na ovu godinu. Za novu dionicu auto-puta je opredijeljeno 90 miliona.
Pored toga, kapitalnim budžetom predviđeno je finansiranje čak 79 novih projekata.
Vuković je kazao i da se očekuje ostvarivanje deficita budžetske potrošnje u iznosu od 235 miliona EUR.
U narednoj godini, kako je dodao, projektuje se zaduženje od 650 miliona EUR za potrebe otplate pristiglog duga u iznosu od 520 miliona i finansiranje kapitalnog budžeta.
Poslanik Pokreta Evropa sad, Tonći Janović, kazao je da je predloženi budžet odraz odgovornosti prema onome što je PES obećao u predizobrnim procesima s jedne strane, a s druge – finansijske stabilnosti i makroekonomska održivosti.
“Budžet je koncipiran tako da su tekući prihodi veći od tekućih rashoda, čime se ostvaruje suficit budžeta. Potpuno pada u vodu sva ta priča o zaduženju, da ćemo sve morati da prodamo kako bismo finansirali budžet za narednu godinu”, rekao je Janović.
On je ocijenio da je najpozitivnija vijest da će se minimalne penzije povećati na 450 EUR.
Kapitalni budžet, prema riječima Janovića, nije savršen, ali je mjera mogućeg.
“U narednoj godini nam dolazi 520 miliona EUR dugovanja iz prethodnog perioda, tako da postavljamo pitanje šta da ovih 520 miliona možemo da upumpamo u kapitalni budžet”, pitao je Janović.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Nikola Milović, saopštio je da je predloženi budžet za narednu godinu na ivici održivosti i daleko od realnosti.
„Predlog budžeta je koncipiran tako da ostavlja prostor za ogromnu neizvjesnost, ima mnogo nedoumica i nejasnoća, predstavlja prijetnju za oslabljeni privredni sektor, daje nerealno optimistične procjene rasta životnog standarda građana i kao takav upućuje na pogrešne odluke svih subjekata privrednog života“, rekao je Milović.
On je dodao da predloženi budžet ne odražava obećanja o stabilnim i jakim javnim finansijama, povećanju zarada i boljem standardu.
„Bazira se na previše optimističnim pretpostavkama – da ćemo imati rast ekonomije od blizu 3,8 odsto, visoku ličnu potrošnju, pad sive ekonomije, povećanje prihoda, smanjenje poreskog duga i pokretanje investicionog ciklusa kroz realizaciju kapitalnog budžeta“, kazao je Milović.
Poslanica Demokrata, Zdenka Popović, kazala je da je Vlada utvrdila budžet za narednu godinu koji je fiskalno održiv i odgovoran, jer su tekući rashodi pokrivreni tekućim prihodima, a planirano zaduženje će se koristiti isključivo za vraćanje starih kredita, finansiranje kapitalnih izdataka i eventualno stvaranje fiskalne rezerve za 2025. godinu.
„Da će se ovo što je obećano građanima biti ispunjeno ukazuje činjenica o povećanju prihodne strane budžeta“, smatra Popović.
Prema njenim riječima, povećanjem minimalne penzije na 450 EUR će se ispraviti dugogodišnja nepravda prema svim nekadašnjim radnicima koji su, ne svojom krivicom, ostali na ulici, jer su njihova radna mjesta ugašena voljom tranzicionih dobtnika.
„Druga kategorija penzionera sa minimalnom penzijom su oni koji su radili kod tranzicionih dobinika, privatnika, koji su ih godinama izrabljivali uz minimalnu zaradu i minimalnu uplatu doprinosa“, saopštila je Popović.
Ona je kazala da ohrabruje pokretanje investicionog ciklusa kad je u pitanju putna infrastruktura, a sem toga ulaganja nas očekuju na polju energetike, telekomuniakcija, komunalne inatrukture i turizma.
„Sve to će stvoriti novu razvojnu šansu Crne Gore“, ocijenila je Popović.
Ona je rekla da imamo preko 500 miliona starih dugova, što su napravile prethodne vlade prije 2020. godine, ali da će planirano zaduženje ići na vraćanje tih kredita, a ne u tekuću potrošnju.
„Uvijek sam bila protiv zaduženja koje ide u tekuću ptorošnju i svako naredno, ako bude bilo tako, u meni će imati protivnika“, navela je Popović.
Poslanik Bošnjačke stranke (BS) Damir Gutić je, obrazlažući budžet, kazao da ima više razloga za zabrinutost, nego za pohvalu.
“Sa formalnog aspekta, budžet nije dovoljno precizan, jer imamo mnogo stavki ostali prihodi, ostali tranferi, ostalih rashodi”, rekao je Gutić.
Prema njegovim riječima, prihodna strana budžeta zabrinjava, jer se radi o represivnom načinu dobijanja sredstava, odnosno povećavaju se iznosi za poreze, takse i akcize, a ne proširuje se proeska baza.
Gutić je rekao i da podržava što novo zaduženje ne ide u potrošnju, napominjući da se budžet ipak ne može nazvati razvojnim.
Vladislav Bojović je ispred polsničkog kluba ZBCG – Demokratska narodna partija, rekao da predloženi budžet predstavlja mjeru mogućeg, kao i svi od 2020. godine.
„Svi budžeti od 2020. godine su morali ralno i racionalno da sagledavaju mogućnosti i finansijku situaciju u kojoj se nalazimo, Zbog toga ni predloženi budžet za narednu godinu ne može da ima naglašenu razvojnu komponentu“, kazao je Bojović.
On je rekao da su na stotine miliona EUR u Crnoj Gori opljačkane kroz „pljačkaške“ privatizacije i zloupotrebu javnih funkcija, odnosno državnih resursa.
„Moramo donijeti zakon o utvrđivanju porijekla imovine i oduzimanju nelegalno stečene, za slučajeve od 1990. godine na ovamo. Taj novac bi mogli da vratimo u budžet kako bi se realizovali brojni projekti“, kazao je Bojović.
Poslanik Građanskog porekta URA, Miloš Konatar, kazao je da je ministar na prošloj sjednici Odbora obećao da će dostaviti program Evropa sad 2 u pisanoj formi, da se poslanici mogu upoznati sa njim.
„Dio javnosti sumnja da taj program uopšte postoji. Doživljavam vas kao ozbiljnog čovjeka i vjerujem da ne biste predlagali ovakav budžet da ne postoji na papiru dokument sa naslovom Evropa sad 2 u kojem se navode faze implementacije i ciljevi tog projekta“, rekao je Konatar.
On je naveo da svi poslanici žele da ljudi u Crnoj Gori imaju više para, a da rade manje, da nema nezaposlenosti, da penzije budu puno veće i da svi želimo da živimo duže, ali da mora do kraja da se razobliči situacija da li neko građanima daje nerealna obećanja, to jeste da li ih neko vara.
„Ja od vas očekujem, ne da kažete, paf paf Evropa sad 2 nego evo ga dokument u kojem je predviđeno da će biti obezbijeđena sredstva da se finansira to i to. Normalno je da ozbiljni ljudi vide taj dokument prije nego ga glasaju“, rekao je Konatar.
On je kazao da je glasao za program Evropa sad jer je neko došao i objasnio, ali da sada za program Evropa sad 2 nemaju ništa.
„Vi nećete da kažete šta predlažete i kako mislite to da sprovedete“, rekao je Konatar.
On je, govoreći po povećanju minimalne penzije, kazao da se to tako ne radi.
„Nije pravedno, a vi radite kako god hoćete“, rekao je Konatar.
On je kazao da se morao naći način da se povećaju minimalne penzije, ali i za isti iznos da se povećaju penzije i ostalim penzionerima, uključujući srazmjerne.
„To je bilo jedino pravedno rješenje“, dodao je Konatar.
Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da bi volio da je budžet razvojni, ali da je on klasični potrošački.
“Preko dvije trećine tekućih prihoda su zarade u javnom sektoru i socijala. Jedna trećina ostaje za kapitalni budžet i programske aktivnosti potrošačkih jedinica”, rekao je Mugoša.
On smatra da je prihodna strana budžeta prenategnuta i da bi najsrećniji bio da se ostvari.
“Kada je u pitanju rashodna strana, nemojte mi više pominjati reformu javne uprave, jer što više pominjemo reformu, to više punimo kadrom državnu upravu”, upozorio je Mugoša.
On je rekao da su porasla izdvajanja za bruto zarade u javnoj upravi, a sa druge strane, evidentan je i drastični rast ugovora o djelu.
“Ja mislim da je bezobrazluk ovo što se radi sa ugovorima o djelu. Neko ima šest PR-ova u ministarstvu i dovodi dva po ugovoru o djelu”, poručio je Mugoša.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
