Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pad indeksa i prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Evropska komisija (EK) prognozirala da bi crnogorska ekonomija ove godne trebalo da ojača tri odsto, a naredne 3,2 odsto.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, neznatno je oslabio na 1.162,67 poena, a MONEX na 17.373,32 boda.
Promet je, u sedmici koja je zbog obilježavanja Dana nezavisnosti imala svega tri radna dana, iznosio 15,74 hiljade EUR i bio je pet puta manji od prošlosedmičnog.
Oslabile su akcije Jugopetrola i Hipotekarne banke, blago na 14,88 EUR, odnosno neznatno na 9,5 EUR, dok su dionice Crnogorskog Telekoma ostale na prošlosedmičnom nivou od 2,3 EUR.
Trgovano je i akcijama Izbora Bar, koje su u petak koštale 0,49 centi
Ove sedmice je trgovano i dionicama fonda Trend, koje su ostale na nivou od četiri centa.
Sedmicu su obilježile prognoze EK, prema kojima je ekonomski rast Crne Gore u prošloj godini bio usporen zbog slabijeg izvoza, dok su privatna potrošnja i oporavak investicija podržali ekonomsku aktivnost.
„Nedavno usvojene mjere za povećanje minimalne zarade i smanjenje doprinosa za penzije, trebalo bi da podrže rast brudo domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, ali i da doprinesu višoj inflaciji“, poručili su iz EK.
Oni smatraju da bi sprovođenje političkih mjera moglo oslabiti budžetske prihode i povećati potrošnju, što će dovesti do rasta budžetskog deficita ove i naredne godine, kao i povećanja javnog duga.
Ekonomski rast će, kako su kazali iz EK, vjerovatno ostati umjeren u periodu ove i naredne godine, na tri odnosno 3,2 odsto respektivno.
Početkom sedmice skupštine akcionara Barske i Crnogorske plovidbe usvojile su odluke o zaključenju ugovora o saradnji dvije brodarske kompanije, na osnovu kojeg će barska kotorskoj avansno da isplati milion EUR.
Ranije je ministar pomorstva Filip Radulović objasnio da je to jedini način da se Crnogorska plovidba spase od stečaja, te da je riječ o privremenom rješenju. On je kazao da ga je premijer Milojko Spajić zadužio da do kraja godine nađe model optimizacije za obje kompanije, kako bi se utvrdilo na koji način će se razvijati pomorska privreda u budućnosti.
Premijer je krajem sedmice saopštio da je Vlada blizu rješenja u vezi sa uvođenjem sedmočasovnog radnog vremena, kao i da bi naredne trebalo da o tome počnu razgovori sa predstavnicima socijalnih partnera.
Spajić je objasnio da je namjera da se kroz široke konsultacije sporovede jedna od najvećih reformi u oblasti rada, koja za cilj ima unapređenje kvaliteta života građana i više vremena za porodice, ali i efikasniji i produktivniji rad.
U Uniji poslodavaca, međutim, smatraju da bi jednostrana i izolovana mjera poput smanjenja broja radnih sati, bez povećanja produktivnosti, efikasnosti i tehnološke modernizacije poslovnih procesa, mogla prouzrokovati pad ekonomske aktivnosti i dodatno finansijsko opterećenje poslodavaca i javnih finansija.
„Iako ideja o uvođenju sedmočasovnog radnog vremena može izgledati kao korak ka unapređenju kvaliteta uslova rada, pozivamo ukupnu javnost, a naročito donosioce odluka, da sagledamo širu ekonomsku i društvenu sliku kada razgovaramo o ovom i sličnim pitanjima”, naveli su iz Unije.
Oni su upozorili i da se crnogorska ekonomija već suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, niskim nivoom produktivnosti i brojnim strukturnim problemima koji ograničavaju njen razvoj.
Sedmicu je obilježila i informacija da sve banke koje posluju u okviru crnogorskog finansijskog sistema uspješno podnijele aplikacije za pristup SEPA sistemu i dobile pozitivan odgovor Evropskog savjeta za plaćanja (EPC).
Iz Centralne banke je saopšteno da će 13. juna sve licencirane banke iz Crne Gore biti zvanično upisane u EPC registar učesnika SEPA Credit Transfer (SCT) šeme.
Na taj način će od 6. oktobra, kada stupa na snagu novi SEPA pravilnik, cjelokupno crnogorsko tržište postati potpuno integrisano u jedinstveno evropsko platno područje.
Iz CBCG su dodali da će od oktobra svi bezgotovinski platni nalozi u eurima između Crne Gore i SEPA zemalja biti izvršavani po istim pravilima, rokovima i naknadama kao i domaća plaćanja u EU.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
