Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, u formi u kojoj je predložen, bez amandmana i dodatnih zakona koji će povećati potrošnju, uravnotežen je i održiv na srednji i kratki rok, saopštili su predstavnici Ministarstva finansija i socijalnog staranja.
Državni sekretar u Ministarstvu, Janko Odović, kazao je da je budžetom predviđen ukupan iznos primitaka od 2,47 milijardi EUR.
„Oni se raspodjeljuju na način da je tekući budžet 1,02 milijarde EUR, budžet državnih fondova 828,16 miliona EUR, kapitalni 248,3 miliona EUR, transakcije finansiranja 329,19 miliona i rezerve 42,45 miliona“, precizirao je Odović na sjednici Skupštine na kojoj je počela rasprava o predloženom budžetu za narednu godinu.
Izvorni prihodi za narednu godinu su projektovani u ukupnom iznosu od 1,97 milijardi EUR, ili 37,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), i u odnosu na planirane u ovoj godini veći su 4,7 odsto.
„Veliki uticaj na prihode u narednoj godini imaće povećanje minimalne zarade i smanjenje poreskog opterećenja rada, koji su definisani u okviru programa Evropa sad, imajući u vidu da se država odriče dijela prihoda u korist zaposlenog i poslodavca“, objasnio je Odović.
On je naveo da će se najveći dio izgubljenih prihoda kompenzovati kroz instrumente fiskalne politike u dijelu oporezivanja proizvoda koji imaju negativan uticaj na zdravlje stanovništva, zatim kroz progresivno oporezivanje dohotka i ostvarene dobiti, oporezivanje neprijavljenog prihoda i druge mjere.
Ukupni izdaci budžeta za narednu godinu projektovani su na nivou od 2,17 milijardi EUR ili 40,95 odsto BDP-a, i u odnosu na planirane u ovoj godinu viši su 117 miliona EUR.
„Rastu navedenih troškova u značajnoj mjeri doprinosi rast izdvajanja za razvojnu komponentu budžeta, tako da je kapitalni budžet veći za 34 miliona EUR. Međutim, dominantan rast izdataka ogleda se na izdatke mandatornog karaktera, jer smo se trudili da u ovom budžetu povećamo izdatke koji direktno pogađaju najranjivije kategorije stanovništva i najbitnije segmente života“, naveo je Odović.
Deficit budžeta je u narednoj godini planiran na nivou od 205,1 milion EUR ili 3,9 odsto BDP-a.
„Za potrebe otplate duga u narednoj godini planirano je 292,12 miliona EUR, odnosno 5,5 odsto BDP-a, te su ukupna nedostajuća sredstva projektovana na nivou od 497,94 miliona EUR“, saopštio je Odović.
On je dodao da za potrebe finansiranja budžeta za narednu godinu neće biti potrebno novo zaduženje, pa se očekuje značajan pad nivoa duga.
Predsjednik Kluba poslanika Socijaldemokratska partija (SDP) – Albanska koalicija Jednoglasno, Raško Konjević, kazao je da se priča o budžetu svela na priču o povećanju zarada, koja građanima lijepo zvuči, ali nema valjano ekonomsko opravdanje.
„Nijesmo protiv predviđenog povećanja minimalne zarade na 450 EUR, ali da bi država mogla nešto da servisira, neko nešto mora i da zaradi. Cijelu priču smo pretvorili u priču o platama. To nije budžet, to je propratni program reformi“, rekao je Konjević.
On je predstavnicima Vlade poručio da preuzimaju ogroman rizik, a sa njima i parlamentarna većina.
„Ako izdržite budžet sa ovom vrstom reforme, a ne dovedete zemlju u neku vrstu izazova, bez zaduženja, ja vam čestitam. Naša razlika nije u ciljevima reforme, nego u njenoj dinamici“, saopštio je Konjević.
On je pitao šta će Vlada uraditi ako parlamentarna većina izglasa zakone za koje su predstavnici izvršne vlasti rekli da ih neće prihvatiti, a novca u budžetu za te namjene nema.
„To može da prouzrokuje jednu vrstu haosa u sistemu. Opredijelili ste se za nešto što je čist populizam“, poručio je Konjević.
On je dodao i da ne zna da se ijedna reforma sprovodila tako kratko kao ova koju predviđa Vlada i koja traje jedan dan.
Ispred Kluba poslanika Demokratskog fronta (DF), Simonida Kordić, kazala je da su za njih apsolutno neprihvatljivi svi oni aspekti budžeta koji se eventualno stavljaju na teret građana, a da podržavaju one koji omogućavaju rast standarda.
„Ovaj odnos nekonsultacije, nepovjerenja i nekomunikacije između Vlade i parlamentarne većine može dovesti do problema u fazi primjene budžeta, pa upozoravamo Vladu da se prije svega usaglasi sa parlamentarnom većinom“, rekla je Kordić.
Ona je dodala da su prilikom pripreme budžeta izostale konsultacije sa parlamentarnom većinom, ali i sa potrošačkim jedinicama.
„Priprema budžeta je išla uz medijsku kampanju i stvorena su velika očekivanja građana usljed velikih obećanja koja se odnose na bolji kvalitet života i veći standard građana“, saopštila je Kordić.
Ona je navela da Vlada nema povjerenje parlamentarne većine i podsjetila da je ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, svojevremeno obećao da neće biti nikakvih novih zaduženja, a da se već sljedećeg dana ispostavilo da izvršna vlast planira 1,4 milijarde EUR novih blanko zaduženja.
„DF je tražio da se iz budžeta izbrišu stavke koje se tiču zaduženja“, saopštila je Kordić i dodala da će oni podržati svako zaduženje koje se pokaže opravdanim.
Budžetom je predviđeno i povećanje akciza, što bi, prema njenim riječima, moglo dovesti do disbalansa i uticati na funkcionisanje ekonomije, posebno onog dijela koji se odnosi na ugostiteljsku djelatnost, što posredno utiče na sektor turizam, a time i turističku sezonu.
Predstavnik Kluba poslanika Demokratska partija socijalista (DPS) – Liberalna partija (LP), Nikola Rakočević, kazao je da je Predlog zakona o budžetu poslat Skupštini bez bilo kakve konsultacije sa parlamentanom većinom.
On je naveo i da su dometi programa Evropa sad, u formi u kojoj su predloženi, ograničeni, i da će Vlada moći da finansira samo nekoliko mjeseci sve ono na što se tom reformom obavezala.
„Poslušajte eksperte Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), povucite zakon i otpočnimo dijalog i razgovor da ga fazno implementiramo, a to znači da prvo vidimo šta su prihodi koje ste projektovali, kako bi se povećao lični dohodak građana“, rekao je Rakočević.
On je dodao da je Vlada predloženim zakonom o budžetu predvidjela brojne rashode, a da o prihodima „nema ni slova“.
Poslanik Boris Bogdanović je, ispred Kluba poslanika Demokrate – Demos – Mir je naša nacija, kazao da Crna Gora, prvi put u istoriji, ima ovakav budžet – patriotski, državnički i razvojni.
„Patriotski jer je blagostanje Crne Gore i njenih građana prioritet budžeta. Državnički jer se o njemu raspravlja na demokratski način, a razvojni jer pruža šansu svima za budućnost“, poručio je Bogdanović.
On je rekao da je budžet takav iz prostog razoga, jer se u njemu nalazi svaki cent.
„Može građanima djelovati malo nepotpuno, jer nema budžetske linije Splendid, nema budžetske linije tajni švajcarski računi i nema budžetske linije drugovi i prijatelji“, saopštio je Bogdanović.
On je dodao da je ideja da budžet bude korak ka novom putu transformacije Crne Gore u Švajcarsku Balkana.
Predstavnik Kluba poslanika Socijaldemokrata (SD), Damir Šehović, pozvao je predstavnike Vlade da se uozbilje i povuku predloženi budžet.
„Nama treba realan, a ne hazarderski budžet“, poručio je Šehović.
On je rekao da Vlada svjesno gura državu u ekonomski haos i slom javnih finansija, da je spremna sve da uradi kako bi produžila svoj mandat i da žrtvuje sve u cilju osnivanja novog političkog pokreta.
Šehović je naveo da je prihodna strana budžeta nerealna, rashodna problematična, a kapitalni budžet crtani film i da potcjenjuje elementarnu ekonomsku logiku.
„Pod pritiskom parlamenta ste odustali od planiranog zaduženja, što je dobro, ali to pokazuje koliko ste sve ovo neozbiljno shvatili“, rekao je Šehović.
Predsjednik Kluba poslanika Demokratski front – Pokret za promjene (PZP), Branko Radulović, kazao je da treba stvoriti takozvane zrele projekte, da se podrže finansijski, sa reformama novca i kapitala, bez kojih nema budućnosti.
„Nije bitno koliko je zaduženje, jer će ono kroz par godina da pada“, rekao je Radulović.
On smatra da budžet treba da zadovolji zdravstvo prije svega, jer dolazi četvrti i peti talas pandemije koronavirusa.
Radulović je naveo da nakon povlačanja amandmana o zaduženju “ne postoji šanse” za povećanje minimalne penzije ni na 200 EUR, koliko su tražile Demokrate, ni na 250 EUR koliko je on predložio.
“Demokrate, nema ni od vašeg ni od našeg predloga ništa. Aleksa nema ni tvog, ni mog amandmana”, poručio je Radulović.
On je pitao šta će biti sa 55 hiljada nezaposlenih koji su na Birou rada.
„Nas 41 treba da se saberemo u pamet, da izaberemo novu reformsku Vladu i da postavimo Crnu Goru na zdrave osnove“, rekao je Radulović.
Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić, kazao da su budžetom predviđena sredstva za isplatu naknada majkama.
“Predlogom budžeta postoji pozicija i za dječje dodatke i isplatu penzija. Šta će donijeti godina pred nama? Nije Skupštini zabranjeno zaduženje, niti da donosi rebalans naredne godine. To se više puta dešavalo“, saopštio je Bečić.
Predsjednik Kluba poslanika Bošnjačke stranke (BS), Ervin Ibrahimović, naveo je da budžet treba jasno da prikaže realne planove Vlade na strani prihoda i rashoda.
„Oba ova polja su diskutabilna i čini nam se da ne oslikavaju realnost, odnosno da ne mogu zadovoljiti potrebnu izbalansiranost“, rekao je Ibrahimović.
On je kazao da predloženi budžet niko ne može nazvati realnim, ni ostvarivim, već da je on potrošački.
„Čak postoji mogućnost da će proći ovakav budžet, za koji stručnjaci kažu da je hazarderski, neostvariv i da predstavlja spisak želja. Ja sam za to da se vrati i da razgovaramo i napravimo bolji“, saopštio je Ibrahimović.
On je dodao da je fiskalna stabilnost upitna sa predloženim budžetom.
„Doći će do pada ekonomske aktivnosti, sivog tržišta i rasta nezaposlenosti, što vjerujem da niko ne želi“, upozorio je Ibrahimović.
On je pitao kako će privrednici izdržati ako bude minimalna zarada 450 EUR, a njihovi troškovi 565 EUR.
„Šta dobijamo? Imamo privrednike koji će otpustiti radnike ili smanjiti satnicu da bi izbjegli neto zarade. Zato smo mi za ono što je predložio MMF, da se radi fazno i da postepeno uvećavamo ove stavke“, rekao je Ibrahimović.
On je naveo da će poslanici BS podržati izmjene Zakona o radu kojima se predviđa povećanje minimalne zarade, ali i upozorio sve da razmisle kakve će to imati posljedice.
Ibrahimović je kazao da ta partija jeste za Evropu, ali ne za Evropu sad do marta ili aprila, nego dugoročno.
Predstavnik Kluba poslanika Socijalističke narodne partije (SNP), Milosava Paunović, smatra da je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu dobar marketing, za koji će vrijeme pokazati da li je politički ili populistički.
„Budžet se, prije nego što se predstavi poslanicima, ne reklamira po inostranstvu, medijima i društvenim mrežama“, kazala je Paunović.
Ona je dodala da je većina u parlamentu nezadovoljna predloženim budžetom, kao i da je izostala adekvatna saradnja sa poslanicima.
„Glasaćemo za povećanje plata, ali ako neko bude ostao bez posla ili ne bude mogao da preživi neko naredno vrijeme, nemojte krivca tražiti u nama. Ovakve rizike po nacionalni budžet nećemo preuzimati. Rizik odgovornosti je na onima koji su kreirali budžet“, rekla je Paunović.
U ime poslaničkog kluba Crno na bijelo, Miloš Konatar, kazao je da će podržati Predlog budžeta, koji je do sada privukao najveću pažnju javnosti.
„Ja sam srećan što je konačno u fokusu naše pažnje moguće povećanje plata i realni problemi, a ne teme svađalice i apstraktne teme sa kojima smo se uglavnom zabavljali godinu i po“, rekao je Konatar.
On je naveo da nemaju uvijek iste stavove sa ministrima i državnim sekretarima, ali da smatra da treba probati.
„Nije me strah ni uspjeha, ni neuspjeha. Ako ne uspijemo, preuzećemo odgovornost. Mene građani nijesu birali da bih ovdje sjedio i ne radio ništa“, saopštio je Konatar.
On je rekao da svi pitaju šta ako ne uspije, ali da on pita šta ako uspije.
„U 30 godina nijesmo bili svjedoci lijepih vijesti i možda smo po navici počeli da sumnjamo da te lijepe vijesti mogu da se dese“, dodao je Konatar.
On smatra da je Crnoj Gori potreban snažan ivesticioni ciklus koji mora da počne sa najmanje dvije milijarde EUR.
„Ja nijesam bio za to da ukinemo mogućnost zaduživanja u ovom trenutku kao sastavni dio budžeta. Nama je neohodno da ulažemo u IT, digitalizaciju, energetiku, nauku i inovacije“, poručio je Konatar.
Prema njegovim riječima, građanima bi trebalo 500 godina da dostignu standard EU prema pređašnjem rastu.
„Mi nemamo 500 godina vremena da čekamo. Crna Gora nema više vremena da čeka, jer Evropa joj treba odmah, a članstvo u EU ne znači ništa ako nemamo evropski kvalitet života“, dodao je Konatar.
On je poručio da se sa minimalnom platom od 250 EUR ne može biti Evropa, zbog toga je obaveza da probaju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
