Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Od četiri velike državne energetske kompanije tri su prošle godine poslovale pozitivno, dok je Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) imao gubitak u poslovanju od 11,7 miliona EUR.
Elektroprivreda (EPCG), Rudnik uglja i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) godinu su završile pozitivno i zaradile ukupno 33,5 miliona EUR, pišu Vijesti.
Rudnik uglja je prošle godine u odnosu na 2021. godinu povećao profit sa 3,7 na 9,4 miliona EUR, a CGES sa 16,8 na 20,2 miliona eura. EPCG je u 2021. godini imao neto profit od 78,4 miliona EUR, dok je prošlogodišnji iznosio svega 3,9 miliona. Glavni razlog lošijeg rezultata EPCG je što su prošle godine imali rast troškova za uvoz struje od 182 miliona EUR u odnosu na godinu ranije.
CEDIS je prošle godine ostvario gubitak koji je za 1,9 miliona veći nego u 2021. godini. Glavni razlog za ostvarenje tog lošeg rezultata je rast troškova nabavne vrijednosti prodate robe sa 33 miliona EUR u 2021. na 49 miliona EUR u prošloj godini.
CEDIS mora električnu energiju za pokrivanje tehničkih gubitaka da kupuje na berzi, po višestruko većim cijenama od onih po kojima taj trošak može nadoknaditi od potrošača po ranije utvrđenom dozvoljenom prihodu od Regulatorne agencije za energetiku (REGAGEN). Taj problem CEDIS-a traje već dvije godine usljed poremećaja na evropskom energetskom tržištu i velikog rasta cijena struje na berzama.
EPCG i CEDIS su i ranije imali mogućnost da povećaju cijene električne energije za privredu i građane, kao što se desilo u većini zemalja regiona i Evrope, kako bi se zaštitili od gubitaka uslijed energetske krize, ali to nijesu uradili.
EPCG ima mogućnost da potrošačima direktno poveća svoju stavku na računu, takozvanu “aktivnu energiju”, ali to nije uradila. CEDIS može svoj dio računa povećati, ali uz odobrenje REGAGEN. Ta kompanije je tek krajem prošle godine predala zahtjev za povećanje svoje stavke, ali ga je povukla pred odluku regulatora na zahtjev Odbora direktora EPCG koji je smatrao da bi se time ugrozio standard građana i procenat naplate računa za struju.
Rudnik uglja Pljevlja i CEDIS su firme u vlasništvu EPCG, dok i CGES-u država ima 55 odsto vlasništva, italijanska Terna 22 odsto, a Elektromreža Srbije 15 odsto.
EPCG je prošle godine imao prihod od prodaje u vrijednosti od 516 miliona EUR, što je oko 160 miliona više nego godinu ranije. Troškovi poslovanja iznosili su 507 miliona EUR i za 190 miliona su veći nego u 2021. godini.
Najznačajniji rast troškova kod EPCG desio se na stavci “nabavna vrijednost prodate robe”, koja se upravo odnosi na povećanje rashoda za uvoz električne energije i ona je povećana sa 152 miliona, koliko je iznosila u 2021. godini, na 334 miliona u prošloj godini, odnosno veća je za 182 miliona EUR. Ta cifra je direktna posljedica suše koja je trajala od aprila do novembra, kada je rad hidroelektrana bio na minimumu.
EPCG je u tom periodu, kako je navedeno, morala da uveze 721 GWh električne energije po cijenama koje su prelazile i 800 eura po GWh, dok su građanima tu struju prodavali za 55 eura po GWh. Ukupni troškovi kompanije bili su 198 miliona EUR veći od plana. Bruto troškovi za zarade su iznosili 26,5 miliona EUR i za 4,1 milion su veći nego godinu ranije.
”Uprkos izuzetno nepovoljnoj hidrološkoj situaciji i enormnim poremećajima na tržištu u prošloj godini, kao i velikoj uvoznoj zavisnosti, EPCG je, ipak, ostvario pozitivan finansijski rezultat. U godini punoj izazova menadžment društva uspio je sačuvati likvidnost, kreditni bonitet, povećati stepen naplate i broj redovnih platiša, kao i isti nivo cijena električne energije koje naplaćuje od građana i privrede”, navedeno je u izvještaju menadžmenta EPCG.
CEDIS je prošle godine imao prihode od 118 miliona EUR, što je 16 miliona više nego u 2021. Troškovi poslovanja porasli su sa 83 na 99 miliona EUR. Unutar tog rashoda troškovi stavka “nabavna vrijednost prodate robe” je povećana sa 33 na 49 miliona EUR, a odnosi se na rast troškova za kupovinu struje na berzi potrebnu za pokrivanje tehničkih gubitaka na mreži koje je odredio regulator.
Iznos bruto zarada povećan je sa 27,7 na 31 milion EUR, odnosno 12 odsto. Da je CEDIS električnu energiju za pokrivanje regulatorno određenih tehničkih gubitaka kupovao po cijeni po kojoj je mogao prodati građanima i privredi, bio bi u profitu od oko pet miliona EUR.
CGES je prošle godine imao prihod od 119 miliona EUR, dok je godinu ranije on iznosio 75 miliona EUR. Taj rast ostvaren je zahvaljujući većem prometu električne energije preko teritorije Crne Gore i podmorskog kabla sa Italijom. I troškovi poslovanja su značajno porasli sa 49 na 86 miliona EUR, a najviše je porasla stavka “nabavna vrijednost prodate robe” koja se odnosi i na kupovinu električne energije na berzama za pokrivanje tehničkih gubitaka u prenosnom sistemu, sa 33,5 na 70 miliona EUR, zbog rasta cijene struje na berzi.
Troškovi za bruto zarade porasli su sa 7,2 na 7,5 miliona EUR ili oko četiri odsto. CGES je prošle godine predao zahtjev regulatoru da mu se odobri rast stavke na računima za struju, koja se odnosi na pokrivanje troško va za regulatorno dozvoljene gubitke na mreži.
Regulatorna agencije je to dijelimično prihvatila, ali je istovremeno ovoj energetskoj kompaniji smanjila dozvoljeni prihod od usluga za prenos električne energije, zbog rasta prihoda od kabla za Italiju, tako da je CGES ostao na istom, a potrošačima nije povećan iznos na računu za struju.
Rudnik uglja je prošle godine imao poslovne prihode od 54,7 miliona EUR, što je 11 miliona više nego godinu ranije. Poslovni rashodi povećani su sa 21 na 27 miliona EUR, dominantno zbog rasta cijena goriva i eksploziva, dok je stavka za bruto zarade povećana sa 15,6 na 19,3 miliona EUR, ili oko 24 odsto. Njegov profit u prošloj godini porastao je dva i po puta, sa 3,7 na 9,4 miliona.
”Troškovi bruto i zarada preko agencija u kumulativu su 4,37 miliona EUR veći od prethodne godine kao posljedica povećanja zarada i nastavka tendencije zapošljavanja upražnjenih radnih mjesta, po postojećoj sistematizaciji, stimulativnim odlaskom u penziju”, navedeno je u napomeni uz finansijske izvještaje.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
