Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Neznatan rast indeksa i milionski promet obilježili su sedmicu na Montenegroberzi u kojoj je Međunarodni monetarni fond (MMF), predviđajući dvocifren rast crnogorske ekonomije u ovoj godini, sugerisao da se razmotri fazni pristup implementacije programa Evropa sad.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 ojačao je 0,7 odsto na 767,1 poen, a MONEX 0,4 odsto na 10.601,29 bodova.
Promet je ove sedmice iznosio 2,09 miliona EUR. Realizovan je kroz 21 transakciju i bio je 15 puta veći od prošlosedmičnog.
Najveće ušešće u prometu imale su državne obveznice, kojih je u ponedjeljak prodato za ukupno dva miliona EUR.
Predstavnici MMF-a su saopštili da podržavaju projekat Evropa sad i njegove ciljeve, ali su predložili da se zbog izbjegavanja mogućih rizika razmotri fazni pristup njegovoj implementaciji.
Oni predlažu da država prvo poveća svoje prihode predloženim izmjenama zakona, a da zatim postepeno na tri godine smanjuju dažbine na zarade i povećava iznos minimalne zarade.
Šef Misije MMF-a za Crnu Goru, Srikant Seshadri, je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa guvernerom Centralne banke Radojem Žugićem i ministrom finansija Milojkom Spajićem objasnio da je ta postupnost neophodna zbog mogućih rizika, kao što su inflacija, smanjenje zaposlenosti i neizvjesnost ostvarenja zacrtanih prihoda.
Spajić je kazao da Socijalni savjet i privrednici sigurno ne bi podržali da se prvo uvede povećanje akciza, poreza na prihod i drugih obaveza, pa da se postepeno smanjuju dažbine na zarade i povećava minimalna zarada.
On je naveo da je primarni cilj projekta Evropa sad da se zaustavi iseljavanje mladih.
U MMF-u očekuju da rast crnogorske ekonomije bude u dvocifrenom opsegu ove godine, zbog snažnog učinka u drugom kvartalu i indikacija o snažnoj ljetnjoj turističkoj sezoni u trećem tromjesečju.
Ove sedmice nije se značajnije trgovalo akcijama kompanija.
Ojačali su Luka Bar sedam odsto na 31 cent i Jugopetrol 0,9 odsto na 10,49 EUR.
Društvo za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG gubilo je 20 odsto na 1,41 cent.
Cijene akcija Elektroprivrede (EPCG), Crnogorskog Telekoma i Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) zadržale su se na prošlosedmičnih 3,05 EUR, 1,16 EUR, odnosno 85 centi.
Akcija Trenda je ostala na 5,3 centi.
Obveznicama Hipotekarne banke je trgovano za 50,75 hiljada EUR.
Vlada je u ponedjeljak dostavila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, prema kojem izvorni prihodi iznose 1,97 milijardi EUR, od čega porezi i doprinosi iznose 1,8 milijardi EUR. Izdaci iznose 2,17 milijardi EUR, od čega tekuća budžetska potrošnja 1,92 milijarde, a kapitalni budžet 248 miliona EUR.
Deficit je projektovan na 205 miliona EUR odnosno 3,87 odsto BDP-a.
Budžetom je predviđena implementacija poreskih reformi, predstavljenih kroz program Evropa sad, kojima se predviđa povećanje minimalca sa 250 na 450 EUR, smanjenje poreskog opterećenja na rad, ukidanje doprinosa za zdravstvo.
Predsjednik parlamenta, Aleksa Bečić, najavio je da će se Predlog zakona o budžetu za narednu godinu razmatrati na skupštinskoj sjednici u decembru.
Bečić je na Twitteru naveo da očekuje da će tada budžet biti i usvojen.
Ove sedmice je Vlada obavijestila Skupštinu da povlači iz skupštinske procedure predloge zakona kojim je bilo predviđeno da se postepeno ukinu zagarantovane sume novca u budžetu za određene institucije.
Dopis o povlačenju četiri predloga zakona – kulturi, finansiranju političkih partija, Centra za obuku u sudstvu i tužilaštvu i sprečavanju korupcije potpisao je premijer Zdravko Krivokapić.
Predloge zakona je radilo Ministarstvo finansija i socijalnog staranja.
Ovom mjerom ukidanja zagarantovanih sumi novca iz budžeta bili su obuhvaćeno Ministarstvo kulture, prijestonica Cetinje, Centar za obuku u sudstvu i tužilaštvu, nevladine organizacije, političke partije, Agencija za sprečavanje korupcije, fond za medije, Javni servis RTCG, dijaspora, fondovi za manjine, ženske organizacije u političkim partijama u državnom i lokalnim parlamentima.
Ministarstvo je najavilo da će obaviti dodatne konsultacije sa potrošačkim jedinicama koje su predmet izmjena zakona.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, Branko Krvavac, kazao je agenciji Mina-business da nezavisnost i finansijska stabilnost potrošačkih jedinica neće biti ugrožena postepenim ukidanjem procentualnih budžetskih izdvajanja koja su do sada imale.
On tvrdi da je apsolutno netačno da će predloženim rješenjima biti ugrožena, odnosno narušena nezavisnost potrošačkih jedinica.
Osnov rješenja je, kako je objasnio, sprovođenje i puna implementacija programskog budžeta Crne Gore u korist građana.
Ukupan promet na Montenegroberzi u oktobru je iznosio 5,81 milion EUR i bio je 884 odsto veći nego u septembru.
U poređenju sa oktobrom prošle godine, promet je manji 22 odsto.
Ukupna tržišna kapitalizacija akcija posljednjeg dana oktobra iznosila je 3,18 milijardi EUR i bila je 3,52 odsto manja u odnosu na isti prošlogodišnji period.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
