Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnoj Gori je neophodna snažna sinergija javnog i privatnog sektora kako bi se mikro, malim i ostalim preduzećima pružila organizovana podrška i izbjeglo pretvaranje zdravstvene i ekonomske krize u produženu humanitarnu katastrofu, smatra predsjednik Unije poslodavaca (UPCG), Predrag Mitrović.
On je kazao da poslovne asocijacije treba zajedno da rade na svim aktivnostima namijenjenim oporavku ekonomije, otvaranju novih i razvoju postojećih preduzeća, kao i edukaciji i jačanju preduzetničke kulture, posebno među mladima i ženama.
Mitrović je za Glasnik Privredne komore (PKCG) podsjetio da se crnogorska biznis zajednica prije koronakrize borila sa problemima nelikvidnosti, velikog broja blokiranih preduzeća i izražene sive ekonomije.
„Sa tim teretom privrednici su sredinom marta prošle godine gurnuti u novi problem, koji je do 30. aprila rezultirao zabrinjavajućim bilansom. U cilju obezbeđenja pune podrške i pomoći privredi, UPCG je sačinila četiri poziciona dokumenta, odnosno predloga mjera za podršku privredi, koji su počivali na realnim potrebama i očekivanjima privrednika, a sadržali su veliki broj predloga rješenja u nadležnosti centralne i lokalnih vlasti“, saopštio je Mitrović.
On je dodao da je značajan broj predloga i inicijativa UPCG uključen u sva četiri paketa mjera koje je Vlada donijela.
„UPCG je konstantno slala poruku o našoj spremnosti da teret krize podijelimo i iznesemo zajedno, a takav stav imamo i danas. Iskreno vjerujem da je pandemija svima u Crnoj Gori jasno pokazala da podrška održivosti preduzeća i očuvanju radnih mjesta nema alternativu. Zdravstvena i ekonomska kriza moraju se istovremeno rješavati, a politika države i saradnja socijalnih partnera moraju biti na još većem nivou“, poručio je Mitrović.
On je kazao da je to imperativ svih mjera i politika koje zajedno, udruženim snagama treba da se realizuju u interesu privrede, zaposlenih, građana i države.
Mitrović je saopštio da je UPCG od početka pandemije pripremila dva istraživanja o uticaju koronakrize na poslovanje preduzeća, a da je opšti zaključak da se preduzeća u Crnoj Gori nalaze u izuzetno teškoj situaciji, da nose ogroman teret i da su im duže od godinu vezane ruke, dok jednom broju prijeti nestajanje sa tržišta.
„U prilog tome, podsjetiću da je tokom prvog talasa krize više od 40 odsto preduzeća u potpunosti prekinulo s radom, dok je 35 odsto djelimično poslovalo. Najizloženija negativnim uticajima bila su mikro preduzeća, od kojih je više od polovine potpuno prekinulo sa radom“, rekao je Mitrović.
On je dodao da je potpuna obustava rada bila najprisutnija u sektoru zanatstva, ugostiteljstva, prevoza i hotelijerstva. Rezultati istraživanja pokazuju i da je u posljednjem prošlogodišnjem kvartalu, usljed brojnih problema i restriktivnih mjera, svako treće preduzeće iz uzorka prijavilo da radi sa znatno smanjenim kapacitetom.
„Čak 60 odsto preduzeća u sektoru transporta, 44 odsto u sektoru HORECA i 35 odsto iz sektora usluga poslovalo je znatno smanjenim kapacitetom. Pad prihoda zabilježilo je skoro 90 odsto anketiranih preduzeća, a prosječan pad prihoda na nivou uzorka iznosio je 47 odsto, što znači da su privrednici ostvarili polovinu prihoda koji su imali u istom periodu 2019. godine“, naveo je Mitrović.
On je precizirao da je pad prihoda najviše pogodio mikro i mala preduzeća, gdje je oko 20 odsto ispitanika to procijenilo na preko 80 odsto u odnosu na prihode iz posljednjeg kvartala 2019.
„Pad prihoda posebno je primjetan u HORECA i sektoru transporta u kojima su sva preduzeća iz uzorka prijavila pad prihoda. U cilju smanjenja troškova povezanih s radnom snagom, preduzeća su najčešće pristupala smanjenju ili potpunom zamrzavanju novog zapošljavanja. Iako je smanjenje broja zaposlenih bilo među najmanje rasprostranjenim mjerama smanjenja troškova, gotovo 25 odsto firmi predviđa otpuštanja u narednom periodu“, saopštio je Mitrović.
Moguća ukidanja radnih mjesta najviše zabrinjavaju sektor HORECA, gdje čak 53 odsto preduzeća planira takvu mjeru.
„Najčešći izazovi sa kojima su se suočavala preduzeća bili su nagli pad tražnje za robom i uslugama i poteškoće u naplati potraživanja. Preko 40 odsto preduzeća očekuje potpuni oporavak, jedna trećina ima potrebu za dodatnim mjerama za smanjenje troškova da bi mogla da se oporave, dok 14 odsto razmišlja o privremenoj obustavi rada“, rekao je Mitrović.
On je kazao da su subvencije na zarade identifikovane kao najpotrebnija vrsta podrške u svim preduzećima. Krediti za likvidnost druga su najpopularnija mjera kod mikro, malih i srednjih preduzeća, dok su velika navela otpis duga.
Mitrović je upozorio i na podatke koji pokazuju da je sredinom marta prošle godine na evidenciji Zavoda za zapošljavanje bilo 35,47 hiljada nezaposlenih, a godinu kasnije 54,99 hiljada, što je povećanje od 55,04 odsto.
„Brine i to što preko 19 hiljada kompanija ima blokirane račune, jer to čini više od polovine ukupnog broja registrovanih preduzeća. Zato ističem potrebu snažnije podrške i ulaganja u privatni sektor, jer se time povećava otpornost privrede i doprinosi otvaranju novih radnih mjesta, a na dugoročnom planu obezbjeđuje stabilnost i dalji razvoj društva i države“, saopštio je Mitrović.
On smatra da su u izazovnim vremenima male ekonomske jedinice posebno ranjive i da je zato neophodna snažna sinergija javnog i privatnog sektora koji će mikro i malim biznisima, ali i ostalim preduzećima, pružiti organizovanu podršku.
„Svjestan sam da saradnja prethodnih godina nije bila na očekivanom nivou, ali je važno podsjetiti da su poslodavačke organizacije prije krize održale sastanak i dogovorile pravce zajedničkog djelovanja. Iako je pandemija odložila neke aktivnosti, vjerujem da će predstojeći period potvrditi iskazanu spremnost i otvorenost za saradnju u interesu napretka i daljeg razvoja privrede, društva i države“, rekao je Mitrović.
On je dodao da zajednički treba raditi na aktivnostima namijenjenim oporavku ekonomije, otvaranju novih i razvoju postojećih preduzeća, edukaciji i jačanju preduzetničke kulture, posebno među mladima i ženama.
„Koronakriza je omogućila da digitalna ekonomija i online poslovanje uđu na velika vrata, a procesi digitalne transformacije postanu naša stvarnost. To je oblast u koju svi treba da se uključimo i djelujemo udruženim snagama“, naveo je Mitrović.
On je poručio da isto važi za rad po pitanju razvoja zelenih poslova i zapošljavanja, naročito imajući u vidu ustavno uređenje Crne Gore kao ekološke države i njen evropski put.
„UPCG godinama objašnjava da turizam obezbjeđuje nevidljivi izvoz, a izgleda da nam je korona pomogla da shvatimo kako da ga efikasnije uvežemo sa poljoprivredom. Očekujem da će Vlada i nadležne institucije prepoznati značaj našeg udruženog nastupa, te da će inteziviranje saradnje javnog i privatnog sektora podržati kao mjeru daljeg napretka crnogorskog društva i države“, zaključio je Mitrović.
