Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Naplata poreskog duga, anuliranja sive ekonomije i nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu je nešto što se mora sprovesti u Crnoj Gori, ali to zahtijeva izgradnju sistemskog okvira i nezavisnih pravosudnih organa, ocijenio je poslanik u Skupštini, Branko Radulović.
„Ko očekuje da ćemo odmah naći ‘sanduke zlata’ i lako doći do velikih iznosa na bankovnim računima onih koji su opljačkali Crnu Goru, grdno se vara. Efekti se mogu očekivati tek na srednjoročnom planu i to skromniji“, naveo je Radulović u saopštenju.
Radulović, koji je i zamjenik predsjednika Pokreta za promjene (PzP), saopštio je i da je velika zabluda očekivati da će Evropska unija (EU) i međunarodne finansijske institucije i vodeće države svijeta „šakom i kapom“ pokriti sve dubioze.
“Zemlje Zapadnog Balkana su dobile 12,5 milijardi EUR i u narednih sedam godine 22 milijardi EUR garancija. To je 228 EUR po stanovniku, a za Crnu Goru značajno manje od ovog iznosa. Cio Zapadni Balkan je dobio kao jedna Hrvatska. A zemlje kandidati trebaju da imaju isti tretman kao članice. Znam jedno, da ćemo kroz inflaciju i budžete svi vraćati te ogromne eure koji se sada štampaju”, poručio je Radulović.
On je kazao da se postavlja suštinsko pitanje – kako pokrenuti veliki i održivi investicioni ciklus i kako realizovati „Maršalov plan“ u Crnoj Gori.
„U postojećim uslovima, uz brojne druge mjere u finansijskom i realnom sektoru, održive dinamične investicije, uvažavajući ‘zelenu’ politiku EU, iznos i kriterijume investicionog okvira za Zapadni Balkan, odnos mađunarodnih i domaćih kreditnih institucija su jedini spas od bakrotstva i dugotrajnog siromaštva“, rekao je Radulović.
On smatra da prije svega treba formirati institucije koje će biti nosioci tih investicija.
„To je Institut za razvoj Crne Gore koji bi uistinu okupio eminentne domaće stručnjake koji bi određivali strateške prioritete i za to pripremali kvalitetnu dokumentaciju. Finansijska podrška velikim investicijama treba da bude kombinovana sa što većim udjelom sredstava iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kvalitetnim korišćenjem EU i drugih fondova, formiranjem Fonda za spas Crne Gore, transformacijom Investiciono-razvojnog fonda u Razvojnu banku, aktiviranjem tržišta kapitala kroz štednju građana, motivacijom komercijalnih banaka, korišćenjem najboljih kreditnih linija i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu“, poručio je Radulović.
Investicije, kako je ocijenio, treba da budu u oblast „zelene“ energije, reindustrijalizacije i digitalizacije, modernog saobraćajnog sistema, održivog turizma i ekološke poljoprivrede.
„Konkretno to znači, kada je u pitanju ‘zelena’ energija, nesporna izgradnja tri velike hidrocentrale na vodotoku Pive, i to Komarnica, Piva II i Kruševo“, dodao je Radulović.
Prema njegovim riječima, neophodno je preispitati i ekomosku i ekološku odluku da se ne gradi HE Buk Bijela u novim okolnostima kada je Republika Srpska odlučila da gradi pet hidrocentrala na Drini, počev od granice sa Crnom Gorom.
„Za ove projekte pare možemo dobiti bespovratno od EU, a i od komercijalnih banaka sa grejs periodom od četiri godine, a za to vrijeme se mogu izgraditi hidrocentale koje će svojim radom kasnije, imajući u vidu neminovan rast cijene električne energije, same vraćati kredite i pozitivno poslovati“, tvrdi Radulović.
Kada je u pitanju moderan saobraćajni sistem, Radulović smatra da je brza saobraćajnica na „toploj“ strani od Hrvatske do Albanske granice prioritetna i nesporna.
„Takođe nam je neophodna modernizacija unutrašnje putne infrastrukture. Rekonstrukcija i modernizacija željezničke pruge Bar-Beograd i Luke Bar spada u grupu prioritetnih infrastrukturnih objekata“, saopštio je Radulović.
On je naglasio i da su, dok je Crna Gora čekala, druge zemlje Balkana već odavno krenule u izgradnju modernog saobraćaja.
„Modernizovane su luke Kopar, Ploče i Drač, počinje izgradnja i modernizacija željezničke pruge od Mađarske do Kopra, realizuju se projekti izgradnje tri putna pravca kroz Bosnu i Hercegovinu (BiH), put ‘mira’ podržan od jedinjenih Američkih Država (SAD) biće jedan od brojnih saobraćajnih projekata koji će se realizovit kroz Srbiju, Kosovo i Albaniju. Kako u tim uslovima završiti auto-put Bar- Boljare je veliko pitanje, na kojem treba raditi promišljeno i u saglasju sa Srbijom“, naveo je Radulović.
Reindustrijalizaciju i proizvodnju proizvoda sa visokim tehnološkim sadržajem u oblasti aluminijuma, čelika, drveta i hrane treba realizovati uz garanciju i podršku komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija.
„Valorizacija preostalih nevalorizovanih turističkih destinacija mora biti u funkciji održivog turizma, uz ispunjavanje ekoloških i ambjentalnih kriterijuma. Nijedan kvadratni metar ne smije biti namijenjen stambenoj izgradnju što je bila dosadašnja praksa“, kazao je Radulović.
Izgradnja druge neophodne komunalne i telekomunikacione infrastrukture su neophodnost i ti projekti, kako smatra, mogu biti finasijski podržani od Investicionog okvira za Zapadni Balkan, EU fondova i drugih međunarodnih institucija.
„Sve ove i mnoge druge investicije treba realizovati po ‘dubini’ od projektovanja do što većeg korišćenja domaćih sirovina, materijala i radne snage. Sigurno da će one proizvesti mnoga radna mjesta, održivost i osnivanje malih i srednjih preduzeća. Takođe će produkovati mnogo veću tražnju, a sa tim i sektor usluga učiniti održivijim i dinamičnijim“, rekao je Radulović.
Uslov svih uslova je, kako tvrdi, znavena i reformska Vlada i uspostavljenje Crne Gore kao pravne države.
„Vrijeme nam neumitno curi i svakim danom se ionako potrošena Crna Gora još više troši. Toga moraju da budu svjesni i mandatar i politički lideri i ukupna javnost. Program i sastav Vlade se mogu biti definisani već ove sedmice ukoliko smo mudri i pošteni“, zaključio je Radulović.
