Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je početkom godine, ne računajući kineski kredit za auto-put, imala oko 260 miliona EUR nepovučenih kredita, namijenjenih prevashodno investicijama, pa je pitanje da li će dio preusmjeriti za pomoć privredi i građanstvu, saopšteno je iz Akcije za socijalnu pravdu.
Pravni savjetnik pri toj nevladinoj organizaciji (NVO), Ines Mrdović, kazala je da bi, iako se radi o nizu projekata koji su bitni za kapitalni razvoj države, u trenutno nezavidnoj poziciji dio novca mogao da se preusmjeri kroz pregovore sa kreditorima, pogotovo kada je riječ o projektima koji značajno kasne, a novac za njih je „zarobljen“ na bankarskim računima.
„Najveći iznos neangažovanog novca od oko 92 miliona EUR Vlada ima kod Svjetske banke (SB)“, pokazuju podaci te NVO na dobijeni od Vlade na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Od toga se, kako je rekla Mrdović, oko 39 miliona odnosi na upravljanje industrijskim otpadom, preko 30 miliona za MIDAS programe namijenjene poljoprivredi, oko 18 miliona za reformu poreske administracije i oko 5,2 miliona za dio projekata energetske efikasnosti.
„Vlada je kod Njemačke razvojne banke (KfW) početkom godine imala bezmalo 66 miliona nepovučenog novca za projekte otpadnih voda i energetske efikasnosti. Projekti otpadnih voda se većinom realizuju na primorju i godinama značajno kasne, zbog nepostojanja planskih dokumenata ili tehničkih propusta u pripremi“, dodala je Mrdović u saopštenju.
Kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) je, kako je navela, neangažovano bilo oko 55 miliona, od čega se 30 miliona odnosi na zaštitu depozita Crne Gore, za rekonstrukciju magistralnih i lokalnih puteva preko 17 miliona, dok je ostalo vezano za projekat daljinskog grijanja Pljevalja i infrastrukturni projekat u Danilovgradu.
„Dodatnih skoro 43 miliona bilo je nepovučeno za kredite ugovorene kod Evropske investicione banke (EIB), od čega je većina, 40 miliona, za rekonstrukciju magistralnih puteva. Kod još dva manja kreditora Vlada je imala nepovučenih preko četiri miliona“, tvrdi Mrdović.
Ona je saoštila da se u javnosti već potencira pitanje novih državnih zaduživanja radi pomoći građanima i privredi, posebno malom i srednjom biznisu.
„U ovom času je svakako velika nepoznanica kolika bi bila snaga države, koja je već značajno zadužena, da ugovori koliko toliko povoljno uzimanje novih pozajmica“, zaključila je Mrdović.