Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Za očekivati je pogoršanje fiskalne pozicije Crne Gore zbog uticaja krize izazvane koronavirusom, i pored toga što su se donedavno rizici refinansiranja duga činili niskim, saopštio je evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelyi.
On je, odgovarajući na pitanje poslanice Evropskog parlamenta, Dominique Bilde o zaduženju Crne Gore od 800 miliona EUR za gradnju autoputa kod kineske banke, kazao da su se donedavno rizici refinansiranja duga činili niskim, jer je povoljne tržišne uslove u prošloj godini Vlada koristila za osiguranje depozita kako bi pokrila potrebe za finansiranjem zemlje u naredne dvije godine, prenosi portal RTCG.
“Međutim, očekuje se da će se fiskalna pozicija Crne Gore značajno pogoršati zbog uticaja krize izazvane koronavirusom. Stoga Komisija pažljivo prati to pitanje”, objasnio je Varhelyi.
Bilde se pozvala na studiju Centra za globalni razvoj od 2018, na osnovu koje bi taj infrastrukturni projekat mogao svrstati Crnu Goru u kategoriju zemalja koje su visoko ranjive na dugove.
Varhelyi je u odgovoru naveo da pristupanje EU zahtijeva postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnosti da se izbori sa pritiskom kompetitivnosti i tržišnih snaga unutar Unije.
“Komisija redovno prati poštovanje ovih zahtijeva. Sljedeća ocjena biće uključena u predstojeći izvještaj za ovu godinu za Crnu Goru. Prethodni izvještaji skrenuli su pažnju na rizik brzo rastućeg optrećenja duga, kojeg pogoršavaju troškovi finansiranja autoputa Bar-Boljare”, naveo je Varhelyi.
On je objasnio i da u okviru ekonomskog dijaloga sa partnerima proširenja, zasnovanog na Evropskom semestru, svake godine Zapadni Balkan priprema Program ekonomskih reformi, dokument nacionalne ekonomske politike koji postavlja srednjoročne, ekonomske i fiskalne okvire, kao i prioritete strukturnih reformi.
Varhelyi je podsjetio i da je u Programu ekonomskih reformi u januaru Crna Gora projektovala smanjenje javne potrošnje od naredne godine, koju prate budžetski suficiti, najviše zbog završetka izgradnje prve dionice autoputa ove godine.
U ovom osnovnom scenariju, odnos javnog duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) brzo bi se smanjio u naredne dvije godine, i dostigao bi 62,5 odsto BDP-a do kraja 2022.
“Uticaj krize sa koronavirusom može negativno uticati na realizaciju ovih projekcija”, smatra Varhelyi.
