Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora bi, prije nego donese odluku o inicijativi Otvoreni Balkan, trebalo da uradi sveobuhvatnu analizu prednosti i nedostataka, saopštio je viceguverner Centralne banke (CBCG), Nikola Fabris.
On je u u emisiji Link na Radiju Crne Gore kazao da se u toj inicijativi može naći dosta prednosti i mana.
“Bilo bi olakšano putovanje ljudi, manje zadržavanje na granicama, pristup većem tržištu, lakša mobilnost radne snage”, rekao je Fabris.
S druge strane, kako navodi, rizikujemo da naše tržište bude preplavljeno stranom radnom snagom, prenosi portal RTCG.
“Imamo i rizik od negativnog uticaja na pojedine sektore ekonomije. Postoje i neki rizici da to bude tretirano kao supstitut za Evropsku uniju (EU), tako da mislimo da nije dobro licitirati, već uraditi analizu i odlučiti šta je dobro, a šta nije za Crnu Goru”, poručio je Fabris.
On je saopštio da se bankarski sistem uspješno probija krz kriznu oluju i da predstavlja najzdraviji segment crnogorske privrede.
Prema posljednjim podacima, koeficijent solventnosti bankarskog sistema je 18,5 odsto, što je gotovo dvostruko više od zakonskog minimuma.
“Likvidna sredstva su dostigla rekordan nivo od 1,4 milijardi EUR, bankarski kapital nivo od 615 miliona EUR, dok je aktiva prešla 5,6 milijardi EUR i četiri odsto je veća je od projektovanog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu”, precizirao je Fabris.
Prema njegovim riječima, prisutna je tendencija rasta i kapitala i depozita.
“Završena je nezavisna procjena kvaliteta aktive bankarskog sistema, koja je takođe potvrdila stabilnost bankarskog sistema”, kazao je Fabris.
U ovom trenutku, kako je dodao, sve banke ispunjavaju zakonom propisane minimalne uslove.
“Što se tiče kredita, dostigli su nivo od 3,5 milijardi EUR i u posljednjih godinu povećani su 7,5 odsto, pri čemu je prisutan intenzivniji rast kreditne aktivnosti tokom prva četiri mjeseca ove godine”, naveo je Fabris.
Kada je riječ o kamatnim stopama, efektivna aktivna ponderisana kamatna stopa u aprilu je iznosila 5,58 odsto i niža je u odnosu na kraj godine.
“Kamatne stope djeluju visoko, ali moramo imati svijest da je realna kamatna stopa duboko negativna, jer je stopa inflacije značajno viša od nominalne kamatne stope”, objasnio je Fabris.
Depoziti su dostigli nivo od 4,4 milijarde EUR i povećani su čak 25,6 odsto.
“Oni su sigurni, nema razloga ni za kakvu paniku. Banke bi mogle izdržati masovno povlačenje, a nema ga, već imamo veliki rast”, rekao je Fabris.
Fabris je naglasio da u ovom trenutku djeluje izvjesno da će se do kraja godine završiti period negativnih kamatnih stopa.
“Evropska centralna banka (ECB) nije izvršila jasnu dinamiku, već je saopštila da će povećanje biti postepeno i da će se kretati zavisno od ključnih makroekonomskih faktora. Moja procjena je da će vjerovatno već na julskoj sjednici biti donijeta odluka o povećanju ključnih kamatnih stopa. Povećanje kamatnih stopa će se ključno odraziti na EURIBOR”, kazao je Fabris.
On je dodao da ruskog kapitala u crnogorskom bankarskom sistemu nema.
“S druge strane imamo depozite nerezidenata Ruske Federacije. Prema posljednjim raspoloživim podacima, oni su iznosili 221 milion EUR ili 4, 7 ukupnih depozita. Od toga 89,5 miliona se nalazi na račune za sticanje ekonomskog državljanstva”, zaključio je Fabris.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
