Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Budžet za narednu godinu je iskaz ekonomskog stanja u državi i pokušaj da se privredi obezbijedi da preživi u ne tako lakim uslovima, kako bi došlo do uravnoteženja javnih finansija od 2024, saopštio je ministar finansija Aleksandar Damjanović.
„Mislim da je ovog puta deplasirano govoriti je li budžet razvojni ili potrošački. On je mjera mogućeg i posljedica nekih ranijih politika, iskaz ekonomskog stanja u državi i pokušaj da se obezbijedi privredi da narednu godinu preživi u ne tako lakim uslovima i stekne neku otpornost, kako bi od 2024. godine došlo do uravnoteženja javnih finansija“, saopštio je Damjanović u parlamentu koji je počeo raspravu o Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu.
On je poručio da to mora biti budžet sinergije između Vlade i parlamenta, imajući u vidu da pokušava da uradi tri stvari.
„Prva je da koriguje nasljeđe prethodne politike, sačuva nivo životnog standarda prosječnih građana i sačuva žilavost, odnosno otpornost legalnog dijela privrede koji na plećima treba da iznese glomazni državni aparat s jedne strane i, nažalost, i dalje postojeći veliki dio nelegalne privrede“, naveo je Damjanović.
Prema njegovim riječima, to je postignuto time što na prihodnoj strani Vlada nije planirala povećanje osnovnih poreskih stopa.
„Tražićemo model u naplati postojećih prihoda kroz naplatu poreskog duga i širenje poreskog obuhvata, kao i kroz neke mjere koje ćemo do kraja decembra dostaviti parlamentu“, dodao je Damjanović.
On tvrdi da su u Vladi konzervativno planirali prihode i privredni rast.
„Radimo oprezno i imali smo čak i veće prihode nego što je plan, što nam je omogućilo da nam nivo neophodnog zaduženja bude niži“, objasnio je Damjanović.
Kada je u pitanju rashodna strana budžeta, Damjanović je saopštio da se tu najprije misli na istorijski maksimum transfera za socijalnu zaštitu od 785 miliona EUR i obezbijeđena sredstva za povećanje penzija, zbog rasta zarada u javnom sektoru.
Tu su i izdvajanja za zdravstvo i veći kapitalni budžet, bez prioritetne dionice auto-puta.
Deficit budžeta je projektovan na 5,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili oko 366 miliona EUR.
„Iznos zaduženja, koji je odlukom predložen do 600 miliona, zavisiće od nivoa startnih depozita, nivoa ostvarivanja prihoda tokom tekuće godine i nivoa realizacije budžetskih rashoda tokom naredne godine“, objasnio je Damjanović.
Poslanik Demokratske Crne Gore, Boris Bogdanović, saopštio je da država bilježi rast i razvoj od 2020. godine, nekada više, a nekada manje.
„Slobodno možemo da pozovemo građane da vide kako ima para za sve kada političke elite nijesu alave i kada se ne troši za sebe“, rekao je Bogdanović.
On je naveo da je na računima građana više novca, a na računima javnih i partijskih funkcionara sve manje.
„Mafija nema državni budžet, ovo je budžet građana Crne Gore. Ovo je mali korak da pokažemo kako sistem funkcioniše“, kazao je Bogdanović.
On je dodao da su, umjesto da otimaju i kradu od naroda, oni vratili novac narodu.
Bogdanović je naveo i da će podrška te partije Predlogu zakona o budžetu zavisiti od prohodnosti njihovih amandmana.
Poslanik Demokratskog fronta (DF), Dejan Đurović, saopštio je da je predloženi budžet od 2,85 milijardi EUR minimum koji je potreban za opstanak države.
„Ovaj Predlog budžeta možemo okarakterisati kao sanacioni zbog ekonomske i energetske recesije, ali i recesije nastale zbog vladavine Demokratske partije socijalista (DPS) 30 godina“, rekao je Đurović.
On smatra da se budžet može najviše okarakterisati kao socijalni i restriktivni, zbog inflacije.
„A razvojni – to je očigledno nemoguće doživjeti u Crnoj Gori. Da bi bio razvojni mora proći jedan period nakon one pošasti koja je zadesila državu zadnjih 30 godina“, naveo je Đurović.
On je kazao da ukupna sredstva za socijalna davanja iznose 785 miliona EUR i nikada nijesu bila veća.
„Imamo povećanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i povećanja primanja najstarijoj populaciji, a prvi put ćemo imati sredstva za novorođenčad i dječiji dodatak za svu djecu“, precizirao je Đurović.
On je rekao da nije dobro što se država zadužuje za potrošnju i vraćanje dugova.
„Crna rupa u budžetu je i dalje zdravstvo, a prošle godine je to doživjelo jednu veliku ekspanziju. Žalim i što ulaganje u obrazovanje nije veće“, saopštio je Đurović.
On je naveo da je primjetan rast izdataka kod ugovora o djelu, službenih putovanja, konsultantskih usluga i zakupa objekata.
Poslanik Bošnjačke stranke (BS), Amer Smailović, kazao je da se o najvažnijem zakonu za državu i građane raspravlja u periodu kada postoji institucionalna i politička kriza u Crnoj Gori, ozbiljna blokada svih najvažnijih institucija i kada dobijamo upozorenja od međunarodnih partnera da država nije na pravom putu.
„Sa ekonomskog aspekta imamo situaciju da se država bori sa enormnom inflacijom i rastom cijena svih životnih namirnica i ostalih proizvoda“, rekao je Smailović.
On je podsjetio i da budžet predlaže Vlada koja je izgubila povjerenje u parlamentu i koja je u tehničkom mandatu.
„Rashodni dio budžeta je morao biti racionalniji, a kada je u pitanju kapitalni dio, on čini sedam odsto ukupnog, što nije na zadovoljavajućem nivou. Ne postoje neki važni infrastrukturni projekti, a bez toga nema razvoja zemlje“, saopštio je Smailović.
On je naveo da će BS predložiti niz amandmana, koji se odnose na kapitalni dio, jer u budžetu postoji ogroman broj projekata za koje ne postoji realna šansa da budu započeti.
„Na osnovu toga ćemo se opredijeliti da li ćemo podržati budžet“, rekao je Smailović.
On smatra da je za neku ozbiljniju ekonomsku priču neophodna politička stabilnost i da se država prepusti onim političkim subjektima koji žele dobro zemlji.
Poslanica Pokreta za promjene (PzP), Jovanka Bogavac, kazala je da je predloženi tekst zakona o budžetu rađen stručno, profesionalno, odgovorno i savjesno prema državi i građanima.
„Primici su realno, osnovano i održivo projektovani, a izdaci su u mjeri mogućeg iz sredstava kojima se raspolaže, bez nepotrebnog rasipanja“, rekla je Bogavac.
Ona je navela da je za Opštinu Berane opredijeljeno neuporedivo manje nego za susjedne opštine.
„Tako je u predlogu kapitalnog budžeta za Bijelo Polje opredijeljeno 7,4 miliona EUR, Kolašin preko deset miliona, a za Berane 1,3 miliona EUR. Molim da ovo ponižavanje Berana korigujete sa prihvatanjem amandmanskih predloga, jer je taj grad zaslužio da se bolje tretira“, dodala je Bogavac.
Poslanik ispred Kluba albanskih partija, Genci Nimanbegu, kazao je da su se naše ekonomske, državne, partijske politike ponašale kao da će sjutra smak svijeta i da se ništa poslije neće desiti.
„Ovo govorim jer je Forca supotpisnik sporazuma o Vladi u kojoj ste izabrani kao ministar sa mojom podrškom vama. Sjećam se šta smo zacrtali kao cilj, govorilo se o decentralizaciji, od obrazovanja do zdravstva i nijesmo ništa dobili“, rekao je Nimanbegu.
On je naveo da je prethodni budžet usvojen sredinom juna, što je doprinijelo da nema mogućnosti da se realizuje puno stvari.
„Nijesmo ništa dobili od zakona o morskom dobru ili o prostornom planiranju“, kazao je Nimanbegu.
On je ocijenio da stvari treba raditi dugoročno i odgovorno i ne treba očekivati da će populistički potezi donijeti glasove.
„Drago mi je da smo našli 17 miliona za penzionere, ali mene policajci pitaju svaki dan što je sa nama, nakon toga vatrogasci, pa državni činovnici, pa službenici Skupštine, i plašim se da ćemo ne vašom politikom, nego od ranije, doći u situaciju na koju nećemo moći odgovoriti i zadržati stabilitet građana“, rekao je Nimanbegu.
On je kazao da je razočaran što u ovoj godini Vlada nije ispunila nijedan njegov amandan, koji je bio u budžetu za prošlu godinu.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Dragan Ivanović, kazao je da je ovo najveći budžet u istoriji Crne Gore, ali da je teško donijeti sud je li on razvojni ili potrošački.
Prema njegovim riječima, stiče se utisak da su se sve potrošačke jedinice složile sa nivoom sredstava koji im je opredijeljen.
Ivanović je posebno pohvalio što je Damjanović, kroz kocipiranje budžeta, vodio računa o standardu građana, što su povećana socijalna davanja i penzije.
On je najavio da će SNP podržati budžet, ali i predložiti određene amandmane.
Poslanica Kluba poslanika Crno na bijelo, Suada Zoronjić, saopštila je da građanima treba razvojni budžet, koji će pospješiti privredu, poljoprivredu i otvoriti nova radna mjesta.
„Evidentno je da je budžet za narednu godinu uglavnom potrošački i ono što u startu skreće pažnju jeste najava novog zaduživanja, što svara sliku ekonomske nesigurnosti“, rekla je Zoronjić.
Poslanik Kluba poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP), Adnan Striković, kazao je da prilikom planiranja budžeta postoje neka pravila, a to je da se poštuje Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.
„Možemo promijeniti da samo bude o budžetu, jer fiskalne odgovornosti u Crnoj Gori odavno nema. Zakon propisuje da tekuća potrošnja ne smije prevazilaziti prihode u posmatranoj godini“, rekao je Striković i dodao da su potreban veća ulaganja u poljopriredu i proizvodnju hrane.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
