Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori se očekuje postepeno usporavanje ekonomske aktivnosti, poznato kao “meko prizemljenje”, nakon visokog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u posljednje tri godine, ocijenili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).
“Uticaji pandemije i geopolitičkih događaja će se smanjivati, a ekonomski rast će se stabilizovati na nižem nivou. Pad potrošnje domaćinstava u prošloj godini ukazuje na ovo usporavanje”, rekli su iz CEES-a agenciji Mina-business.
Kako su naveli, dodatni pritisak dolazi od smanjenog rasta u Evropskoj uniji (EU), što će uticati na crnogorsku ekonomiju.
Očekuje se umjeren rast potrošnje domaćinstava i smanjenje državne potrošnje u ovoj godini, uz stabilizaciju investicija i umjeren rast izvoza i uvoza.
“Projekcija CEES-a prema osnovnom scenariju rasta je da će, uzimajući u obzir prethodne pokazatelje, doći do stagnacije ili slabog rasta potrošnje domaćinstava, smanjenja stope rasta potrošnje države, smirivanja investicione ativnosti, kao i umjerenog rasta izvoza i uvoza robe i usluga u ovoj godini. Takav scenario bi proizveo realnu stopu rasta BDP-a od 2,8 odsto u ovoj godini“, prognozirali su u CEES-u.
Izazovi uključuju kontrolu troškova i obezbjeđivanje sredstava za otplatu javnog duga, kao i potrebu za strukturnim reformama koje će podržati zelenu tranziciju i digitalnu transformaciju, te jačanje ljudskog kapitala.
“Reforma nadzora nad državnim preduzećima, podržana od EU i crnogorske Vlade, takođe je ključna za smanjenje fiskalnih rizika”, smatraju u CEES-u.
CEES, prema riječima njegovih predstavnika, trenutno realizuje projekat pod nazivom Partnerstvom za održivost i veću odgovornost javnih preduzeća, koji ima za cilj jačanje uloge i učešća nevladinog sektora i građana u nadzoru nad radom državnih preduzeća kroz bolje praćenje ključnih finansijskih pokazatelja njihovog poslovanja i ispunjenosti kriterijuma korporativnog upravljanja.
Projekat je podržan od Instituta alternativa, uz finansiranje iz EU fondova i kofinansiranje od Ministarstva javne uprave.
Komentarišući prošlu godinu, iz CEES-a su saopštili da je crnogorska ekonomija zabilježila rast od oko 6,6 odsto u prva tri kvartala, čemu je doprinio i priliv nerezidenata, što je uticalo na povećanje potrošnje u maloprodaji, turizmu i građevinarstvu – zbog veće tražnje za stambenim prostorom.
„Prema procjenama CEES-a, ukupan realni rast ekonomije u prošloj godini se kretao između 5,7 odsto i 6,7 odsto, što je optimističnije od Vladinih projekcija objavljenih u Programu ekonomskih reformi za period od ove do 2026“, kazali du iz CEES-a.
Iako je ostvaren ekonomski rast, potrošnja domaćinstava je na kvartalnom nivou značajno opala – sa 15,4 odsto u prvom kvartalu, na 6,4 odsto u drugom i na 0,2 odsto u trećem kvartalu prošle godine. Državna potrošnja je stabilno rasla u sva tri kvartala – oko tri odsto. Turizam je doprinio rastu izvoza robe i usluga, koji je bio u prosjeku oko 16 odsto, dok je uvoz robe porastao šest odsto.
„Ipak, rast investicija je bile slab, djelimično zbog političke nestabilnosti tokom skoro cijele godine i loših međunarodnih finansijskih uslova. Iako u padu sa 17,5 odsto u januaru na 4,8 odsto u novembru, inflacija je u prošloj godini bila visoka, sa očekivanom prosječnom stopom od 8,8 odsto“, precizirali su iz CEES-a.
U novu godinu, kako su poručili, ulazimo sa bremenom ogromne mandatorne tekuće budžetske potrošnje, prvenstveno za transfere za socijalnu zaštitu i zarade u javnom sektoru, što je posljedica ad hoc vođenja fiskalne i ukupne razvojne politike u prošloj godini.
„Povećana tekuća javna potrošnja, ograničila je budžetski prostor za investicije u privatni sektor i razvojne projekte“, rekli su iz CEES-a.
Na pitanje da li građane čeka teška godina, iz CEES-a su odgovorili da se Crna Gora mora zadužiti preko 500 miliona EUR za vraćanje starih dugova. Stoga, kako objašnjavaju, nije bilo moguće dalje povećati plate u budžetu za ovu godinu bez reforme sistema zarada.
„Osim toga, tekuća budžetska potrošnja je porasla znatno više od izvornih budžetskih prihoda u posljednje dvije godine, čak za oko 300 miliona EUR. Ovo povećanje potrošnje, uglavnom za socijalnu zaštitu, plate i penzije, finansirano je dobrim dijelom iz zaduženja. Zbog visokog troška obaveznih izdataka, nije bilo moguće značajnije povećati razvojnu komponentu u budžetu za ovu godinu“, kazali su iz CEES-.a
U CEES- u smatraju da je dobro da su u ovoj godini predviđene određene fiskalne uštede, ali ipak deficit javnih finansija ostaje visok i iznad nivoa definisanog fiskalnim pravilima.
Vlada je, kako su podsjetili, najavila određene elemente reformi fiskalne politike u Programu ekonomskih reformi od ove do 2026, s ciljem ostvarivanja primarnog suficita do 2026. godine.
„Ipak, ove reforme moraju biti intenzivirane i detaljnije razrađene u novoj Fiskalnoj strategiji, kako bi se ostvarili održivi finansijski ciljevi. Potrebna su održiva reformska rješenja koja će na dugi rok promijeniti strukturu budžeta u korist većeg učešća njegove razvojne komponente i istovremeno obezbijediti pravedniju raspodjelu trenutnog nivoa izdataka za socijalnu zaštitu, penzije i zarade”, smatraju u CEES-u.
Prema projekciji CEES-a, prosječna stopa inflacije u ovoj godini će biti oko četiri odsto.
Na inflaciju mogu dijelom uticati najavljeno poskupljenje struje, povećanje minimalne penzije i usklađivanje penzija. Sa druge strane, povećanje minimalne penzije će pozitivno uticati na životni standard.
„Uz to, bez povećanja plata u javnom sektoru, prosječne zarade u Crnoj Gori će realno opasti tri do četiri odsto, što će vjerovatno uticati i na privatni sektor“, dodali su iz CEES-a.
Oni su napomenuli da su zarade u Crnoj Gori porasle u 2022. godini zbog povećanja minimalne zarade i poreske reforme.
Realna zarada je neznatno povećana i u prošloj godini i to prvenstveno zbog povećanja zarada u javnom sektoru koji istovremeno karakteriše ogromno povećanje broja zaposlenih.
„Međutim, bez značajnog rasta produktivnosti, ovi rastući troškovi i eventualna nova povećanja zarada mogu biti finansirani samo zaduženjem“, tvrde u CEES-u.
Komentarišući kapitalni budžet za ovu godinu, iz CEES-a su kazali da je udio kapitalnih ulaganja u ukupnom budžetu Crne Gore povećan na 6,9 odsto, sa 6,7 odsto koliko je bilo planirano rebalansom budžeta u prošloj godini.
U prvih deset mjeseci prošle godine, iskorišćeno je 70 odsto predviđenih sredstava za kapitalna ulaganja. Međutim, oko dvije trećine planiranih projekata u posmatranom periodu nije ni započeto.
“Unapređenje upravljanja javnim investicijama u srednjem roku je važna preporuka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) data u okviru izvještaja o ocjeni upravljanja javnim investicijama za Crnu Goru (PIMA), te se nadamo da će se u narednom periodu obezbijediti puna primjena ovih preporuka. To je i očekivanje Evropske komisije (EK) u izradi Programa ekonomskih reformi za period od ove do 2026”, objasnili su iz CEES-a.
Iz CEES-a su saopštili i da se Crna Gora suočava sa izazovom privlačenja investitora, s obzirom na smanjeno učešće priliva stranih direktnih investicija u BDP-u.
„Sličan izazov se može odnositi i na potencijalne investitore u kupovinu crnogorskih hartija od vrijednosti, jer je u naredne tri godine potrebno obezbijediti oko 1,6 milijardi EUR za otplatu duga. Ipak, to će biti nužan korak. Dobijanje DPL kredita od Svjetske banke (SB) i pozitivan izvještaj MMF-a bi poslali pozitivne signale potencijalnim investitorima o podršci međunarodnih finansijskih institucija“, dodali su iz CEES-a.
Oni su podsjetili da na frankfurtskoj berzi, cijene obveznica Crne Gore ukazuju na oporavak njenog suverenog duga.
Kamatne stope na desetogodišnje obveznice izdate 2019. su 6,44 odsto, a izdate su po stopi od 2,55 odsto, na sedmogodišnje iz 2018. su 4,95 odsto, a izdate su po stopi od 3,385 odsto, a na sedmogodišnje obveznice iz 2020. su 6,73 odsto, a izdate su po stopi od 2,875 odsto.
„Međutim, na berzi nema realizovanih poslova za sekundarnu prodaju tih obveznica, što ukazuje na oprez investitora“, rekli su iz CEES-a.
Govoreći o najavljenom zaduženju kod domaćih banaka, iz CEES-a su naveli da pregovori Ministarstva finansija sa domaćim bankama ukazuju da se nude ograničena sredstva sa kamatnim stopama između šest i 7,5 odsto, što je u skladu sa tržišnim uslovima.
„Zato je preporučljivo sagledati mogućnosti zaduživanja na međunarodnom tržištu, dok se domaći bankarski kapaciteti mogu koristiti za podršku privatnom sektoru za povećanje proizvodnje i investicija. Dodatno i zbog toga što domaći bankarski potencijal može biti iskorišćen za emisiju državnih zapisa i ostale vrste kratkorčnih aranžmana za finansiranje budžeta“, poručili su iz CEES-a.
Država se u decembru zadužila 50 miliona EUR po kamatnim stopama 3,5 odsto, 3,75 odsto i četiri odsto na šest mjeseci putem aukcije državnih zapisa.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
