Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori se može očekivati pad aktivnih kamatnih stopa, ocijenio je generalni sekretar Udruženja banaka (UBCG), Bratislav Pejaković.
“Procjenjujem da ne bi trebalo da dođe do povećanja aktivne kamatne stope, već usljed pandemije i, nadamo se, brze realizacije najavljene intervencije države kroz sheme ubacivanja dodatnih sredstava za privredu preko banaka, koje će biti povoljnije kamate od tržišnih, na nivou sistema možemo očekivati pad aktivnih kamatnih stopa”, rekao je Pejaković u intervjuu Pobjedi.
On je naveo da smo svjedoci povećanja pasivne kamatne stope.
“S obzirom da je euro zvanična valuta, imamo najatraktivnije kamatne stope na depozite od svih zemalja eurozone, ali i regionalno na euro depozite”, naveo je Pejaković.
Na pitanje kako je pandemija uticala na depozite u bankama, Pejaković je odgovorio da su ukupni depoziti u bankama na kraju maja ove godine iznosili 3,3 milijarde EUR i za 153 miliona, ili 4,5 odsto, su bili manji u odnosu na početak godine kada su iznosili 3,45 milijardi.
“Od maja imamo stabilnost depozita, koji na kraju septembra iznose 3,31 milijardu. Sigurnost depozita do 50 hiljada EUR garantuje Fond za zaštitu depozita kojeg pune komercijalne banke, tako da se uliva dodatna sigurnost depozitarima”, dodao je Pejaković.
Na pitanje da li povećana štednja, uz pandemiju, zapravo guši privredu, Pejaković je odgovorio da je generalno štednja dobra za likvidnost finansijskog sektora, gdje banke po definiciji odloženu akumulaciju jednog dijela društva plasira onima kojim nedostaju sredstva za poslovanje i razvoj.
“Naravno, deflacija i recesija uobičajeno motivišu učesnike na tržištu da odlažu kupovinu u očekivanju da će roba ili usluge još više pojeftiniti, ali imate i druge učesnike na tržištu koji upravo u trenucima krize investiraju, čime se spremaju za neka bolja vremena koja će izvjesno doći. Oni koji pogode, imaće nagradu u vidu oplođenja kapitala”, saopštio je Pejaković.
Na pitanje koliko su banke spremne da izađu u susret zahtjevima privrede u doba korone, Pejaković je odgovorio da su ukupni krediti na kraju prošle godine iznosili 3,06 milijardi, a na kraju septembra ove godine 3,2 milijarde.
“Dakle ta je suma uvećana za 148,4 miliona i najslikovitije prikazuje spremnost banaka da podrže zahtjeve klijenata”, smatra Pejaković.
Pandemija Covid-19 je, kako je naveo, uzrokovala duboku recesiju u regiji Zapadnog Balkan i prisutni su loši uslovi za poslovanje banaka.
“Međutim, banke prate zahtjevne međunarodne regulatorne i interne procedure u plasiranju sredstava, tako da se nekim klijentima i pored dobre volje ne može izaći u susret. Realno je očekivati da će se povećati procenat kredita koji se slabije vraćaju, to izaziva povećanje rezervacija banaka, značajan trošak, a negativan trend izaziva povećanu pozornost regulatora”, kazao je Pejaković.
On je rekao da ipak, banke dijele sudbinu tržišta, tako da je za prvih šest mjeseci ove godine bio pad prihoda na sistemskom nivou od skoro 50 odsto.
“Smatram da smo kao bankarski sistem do sada kvalitetno položili ispit u ovim izazovnim vremenima, na šta ukazuju konkretni podaci i povjerenje klijenata”, zaključio je Pejaković.
