Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Suprotni smjerovi indeksa i četiri puta veći promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Međunarodni monetarni fond (MMF) povisio procjenu rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na tri odsto.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija, MNSE10, oslabio je neznatno na 800,57 poena, dok je MONEX ojačao 0,2 odsto na 11.367,51 bod.
Promet, realizovan kroz 77 stransakcija, iznosio je 172,62 hiljade EUR i bio čak četiri puta veći od prošlosedmičnog.
Rasle su akcije Barske plovidbe 12 odsto na 1,1 EUR, Jugopetroja jedan odsto na 11,74 EUR i Hotelske grupe Budvanska rivijera blago na 6,3 EUR.
Pale su dionice Crnogorskog Telekoma šest odsto na 1,41 EUR.
Akcije Poslovno logističkog centra Morača, Marine Bar i Luke Bar ostele su na prošlosedmičnom nivou od 2,3 EUR, odnosno dva EUR i 23 centa. Vrijednost nijesu mijenjale ni dionice Društva za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG, Port of Adrie i Plantaža, koje su u petak koštale 12 centi, odnosno 12,2 centa i 10,7 centi.
Trgovano je i akcijama Elektroprivrede, Sveti Stefan hotela i Jadrana Perast koje koštaju 3,7 EUR, odnosno 3,4 EUR i 2,5 EUR. Dionoca Crnogorskog elektroprenosnog sistema u petak je vrijedila 65 centi.
Promet akcijama findova iznosio je 1,2 hiljade EUR. Trgovano je dionicama Trenda i Eurofonda koje su na kraju sedmice koštale 4,91 cent, odnosno 0,67 centi.
MMF je sredinom sedmice povisio procjenu rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na tri odsto, dok je u aprilskim prognozama predviđao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto.
U novim redovnim jesenjim prognozama za svjetsku ekonomiju navodi se da je crnogorska ekonomija u prošloj godini zabilježila rast od 4,9 odsto, dok je u aprilu prognozirano 4,5 odsto.
MMF je za narednu godinu zadržao prognoze rasta od 2,5 odsto, a za 2024. godinu 2,9 odsto. Inflacija bi, prema prognozama, u ovoj godini trebalo da iznosi 2,3 odsto, a u narednoj 1,6 odsto.
Početak sedmice obilježila je informacija da je Savjet Centralne banke (CBCG) usvojio makroprudencione mjere kojima se definiše da banke od 1. januara prilikom odobravanja gotovinskih kredita građanima, čiji je rok otplate duži od osam godina, moraju zahtijevati njihovo potpuno obezbjeđenje kvalitetnim kolateralom.
Cilj makroprudencionih mjera, koje je uvode na period od dvije godine, je dalje održavanje stabilnosti finansijskog sistema i održivog finansiranja građana.
Iz CBCG su objasnili se odluka o ograničenju intenzivnog rasta gotovinskih kredita, čiji je nivo u posljednjih pet godina skoro udvostručio na 672 miliona EUR, morala donijeti.
Analizom CBCG utvrđeno je da su u petogodišnjem periodu, odnosno od drugog kvartala 2014. godine do drugog ovogodišnjeg tromjesečja, ukupni krediti porasli 24 odsto. U istom tom periodu gotovinski krediti su se skoro udvostručili i porasli 95 odsto, tako da su na kraju juna iznosili 672 miliona EUR.
Iz CBCG su naveli da je rastom volumen kredita, porasla i njihova ročnost. Duža ročnost, kako je objašnjeno, podrazumijeva i veće nivoe odobravanja kredita.
Sedmicu je obilježila i informacija da je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) podiglo optužnicu protiv advokata Gorana Rodića i njegovih kolega Siniše Gazivode i Marije Radulović, kojima se stavlja na teret stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj prevare.
Iz Višeg suda je saopšteno da je optužnica dostavljena sudu na potvrđivanje zbog kontrole opravdanosti i zakonitosti.
Prema nezvaničnim informacijama, Rodić, Gazivoda i Radulović se terete da su čelnicima italijanske kompanije A2A, koja je upravljala Elektroprivredom (EPCG), tražili novac, obećavajući im povlašćen status u istragama protiv te strane firme.
