Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nacrt zakona o kolektivnim tužbama, koji bi trebalo da se donese do kraja godine, ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog i efikasnog mehanizma pravne zaštite kolektivnih interesa potrošača u Crnoj Gori, saopštio je predstavnik Ministarstva ekonomskog razvoja, Željko Tomović.
„Time se stvara mogućnost da potrošači, preko kvalifikovanih organizacija, kolektivno ostvare ne samo mjere zabrane nezakonitih praksi, već i pravo na naknadu štete, povraćaj sredstava, sniženje cijena i druge oblike pravične kompenzacije“, rekao je Tomović agenciji Mina-business.
On je kazao da taj zakon, koji je izrađen uz podršku Centra za strateško-pravno savjetovanje za Crnu Goru (PLAC), finansiranog od EU, predstavlja odgovor na uočene nedostatke postojećeg pravnog okvira, u kojem su pojedinačni zahtjevi često bili neisplativi ili neefikasni, zbog niske pojedinačne vrijednosti, kompleksnosti postupka ili visokih troškova.
„Takođe, predloženi zakon omogućava prevenciju i sankcionisanje sistemskih povreda prava potrošača koje se dešavaju u širokom spektru sektora – od finansijskih usluga i energetike, do telekomunikacija, turizma i e-trgovine“, rekao je Tomović.
On je objasnio da se implementacijom ovog zakona jača pristup pravdi, smanjuje rizik od zloupotreba na tržištu, štiti poštena konkurencija i doprinosi boljoj pravnoj sigurnosti svih učesnika u privredi.
Tomović je saopštio da kolektivne tužbe, prema predloženom zakonu, ne mogu direktno pokrenuti pojedinačni građani, već to čine kvalifikovani subjekti – ovlašćene organizacije i udruženja registrovana za zaštitu potrošača.
„Te organizacije moraju ispunjavati stroge uslove nezavisnosti, transparentnosti i aktivnog javnog djelovanja najmanje godinu, a njihova legitimacija se u svakom konkretnom slučaju dodatno procjenjuje kroz sudski postupak“, rekao je Tomović.
U postupcima za mjere naknade štete, ključna je faza takozvane „sertifikacije“, gdje sud provjerava da li su ispunjeni svi zakonski kriterijumi – od zajedničkih karakteristika štete, preko reprezentativnosti tužioca, do opravdanosti kolektivnog pristupa.
„Potrošači se uključuju u kolektivnu tužbu na osnovu opt-in sistema, što znači da moraju izričito izraziti volju da budu dio grupe koja potražuje naknadu. Iako nijesu stranke u postupku, imaju pravo na korist iz presude ili poravnanja. Zakon detaljno uređuje i način obavještavanja potrošača o tužbama i presudama, čime se obezbjeđuje širok pristup informacijama i participativnost procesa“, dodao je Tomović.
Na pitanje da li je planirano osnivanje posebnih tijela ili institucija koje će pratiti sprovođenje ovog zakona i pružati podršku građanima u ostvarivanju njihovih prava, Tomović je odgovorio da Nacrt zakona ne predviđa formiranje posebnog novog tijela, ali centralnu ulogu u sprovođenju i nadzoru nad zakonom ima Ministarstvo ekonomskog razvoja, koje je nadležno za oblast zaštite potrošača.
„Ministarstvo vodi registar kvalifikovanih subjekata i svih kolektivnih tužbi, redovno provjerava da li ovlašćena lica ispunjavaju uslove i sprovodi nadzor nad prekograničnim tužbama u saradnji sa Evropskom komisijom (EK)“, naveo je Tomović.
Takođe, Ministarstvo obezbjeđuje javnu dostupnost ključnih informacija o toku kolektivnih postupaka putem posebne elektronske baze podataka.
U fazi isplate štete potrošačima nakon presude, zakon predviđa imenovanje upravnika kolektivne odštete, koji ima zadatak da transparentno upravlja isplatom, verifikacijom prijava i završnim izvještajem prema sudu.
„Ovakav model omogućava sprovođenje zakona bez formiranja novih organa, oslanjajući se na postojeću institucionalnu strukturu“, rekao je Tomović.
On je objasnio da Nacrt zakona posebno cilja nepoštene i sistemske poslovne prakse koje su u praksi identifikovane kao štetne po veliki broj potrošača.
„To uključuje zavaravajuće oglašavanje, nametanje neosnovanih naknada, korišćenje nepoštenih ugovornih odredbi i poslovnih praksi. Primjeri iz crnogorske prakse, kao što su kolektivne tužbe koje je Centar za zaštitu potrošaća (CEZAP) uspješno vodio protiv banaka zbog naplate nezakonitih naknada za obradu i prijevremenu otplatu kredita, potvrđuju da su finansijske usluge posebno osjetljivo područje“, kazao je Tomović.
Pored bankarskog sektora, kao rizični se prepoznaju i telekomunikacije, energetika, turističke usluge i e-trgovina.
Novim zakonom omogućava se i kolektivna naknada štete, a ne samo prestanak nezakonitih radnji, što predstavlja bitan iskorak u pogledu pravne zaštite potrošača.
Kada je u pitanju usklađenost sa evropskim zakonodavstvom, Tomović je saopštio da Nacrt zakona u potpunosti prenosi odredbe Direktive (EU) 2020/1828 o predstavničkim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa potrošača, čime se Crna Gora u potpunosti usklađuje sa savremenim evropskim standardima u oblasti zaštite potrošača.
„Njegovo donošenje je uslov za privremeno zatvaranje Poglavlja 28 – Zaštita potrošača i zdravlja i direktno odgovara na preporuke iz izvještaja ekspertske misije EK. Osim toga, zakon unosi pravnu sigurnost u ovu oblast i predstavlja jasan signal da je Crna Gora spremna da svojim građanima omogući nivo zaštite uporediv sa onim u državama članicama EU“, rekao je Tomović.
Donošenje zakona je planirano do kraja ove godine, međutim, za njegovu potpunu implementaciju, predviđen je prelazni period od devet mjeseci, tokom kojeg će se donijeti svi potrebni podzakonski akti, izvršiti potrebna usklađivanja i uspostaviti informatička infrastruktura za javni registar tužbi.
„Pojedine odredbe zakona, koje se odnose na prekogranične kolektivne tužbe i saradnju sa EU institucijama, aktiviraće se tek nakon formalnog pristupanja Crne Gore Uniji. Očekuje se da će zakon u punom kapacitetu biti funkcionalan tokom naredne godine“, zaključio je Tomović.
(kraj) jlb/nar
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
