Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Elektroprivreda (EPCG) je završila prošlu godinu neto profitom od 10,2 miliona EUR, što predstavlja pad u odnosu na 2023, kada je dobit iznosila 52,5 miliona EUR.
Pad iznosi gotovo 80,5 odsto, pokazuju objavljeni finansijski iskazi kompanije, prenose Vijesti.
Dobit prije oporezivanja iznosila je 12,47 miliona EUR, dok je ukupna neraspoređena dobit kompanije na kraju prošle godine bila 70,17 miliona EUR.
Vijesti su pitale državnu energetsku kompaniju koji je razlog za veliki pad dobiti za godinu i da li se to može odraziti i na poslovanje u ovoj godini.
“Tokom prošle godine EPCG se suočila s nizom tržišnih i prirodnih izazova koji su uticali na krajnji finansijski rezultat. Dobit od oko deset miliona EUR odličan je rezultat kada se uzme u obzir suočavanje s kombinacijom više otežavajućih okolnosti. Najveći pojedinačni uticaj imao je izuzetno nepovoljan hidrološki period, koji je značajno smanjio proizvodne kapacitete hidroelektrana. Istovremeno, promjene na berzi dodatno su umanjile prihod od izvoza, koji je prethodnih godina bio važan izvor dobiti“, rekli su iz EPCG.
Takođe, u 2023. godini ostvareni su svojevrsni jednokratni prihodi, uključujući one vezane za imovinske transakcije poput akvizicije Željezare, što nije bilo prisutno u prošloj godini i prirodno se odrazilo na smanjenje uporedivih rezultata.
Kako su istakli, ovakav ishod ne samo što ne predstavlja prijetnju za stabilnost poslovanja EPCG, nego je kompanija očuvala finansijsku održivost, a sve planirane investicije u oblasti obnovljivih izvora energije, digitalizacije i modernizacije mreže teku nesmetano.
„Takođe, posebna pažnja usmjerena je ka strateškoj diversifikaciji proizvodnih izvora, čime se dugoročno smanjuje osjetljivost na hidrološke i tržišne promjene. Sa jasnim fokusom na efikasnost, odgovorno upravljanje i održivi razvoj, EPCG ostaje siguran i stabilan partner u energetskoj tranziciji Crne Gore. Optimistično gledamo ka nastavku rasta i jačanju naše uloge u regionalnom energetskom prostoru”, kazali su u kompaniji.
Prema podacima iz finansijskoj izvještaja prihodi od prodaje električne energije, koji predstavljaju osnovni izvor prihoda za EPCG, iznosili su 416,4 miliona EUR, što je pad od 36,6 miliona u odnosu na 2023. godinu kada su iznosili 453 miliona EUR.
Posebno je izražen pad ostalih prihoda iz poslovanja sa 41,1 milion na svega 7,7 miliona EUR, što se djelimično objašnjava smanjenim prihodima po osnovu usklađivanja vrijednosti imovine.
Državna energetska kompanija će se i ove godine suočiti sa velikim izazovom u poslovanju zbog započete ekološke rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja koja će biti van pogona od poečtka aprila do sredine novembra. Zbog zastoja EPCG neće moći da računa na električnu energiju vrijednosti oko 90 miliona EUR, koliko bi bilo proizvedeno u TE Pljevlja u tom periodu. EPCG je već na tržištu obezbijedila oko 75 odsto potrebnih količine struje u vrijednosti oko 60 miliona EUR.
Istovremeno, prihodi od kamata i finansijskih plasmana ostali su stabilni – iznosili su oko 4,5 miliona EUR, gotovo identično kao i 2023. godine. Novina u bilansu jeste prihod od učešća u kapitalu zavisnih društava koji iznosi 6,56 miliona EUR, prihod koji u 2023. nije bio prisutan.
Ukupni rashodi iznosili su 390,9 miliona EUR, što je 7,9 miliona više nego u 2023. godini. Izdaci za sirovine, materijal i energente smanjeni su sa 196,3 na 189,3 miliona EUR, ali su ostali operativni troškovi, među kojima su rezervisanja, rashodi, porezi i doprinosi porasli sa 160,5 na 176,8 miliona EUR.
Troškovi zarada i naknada zarada iznosili su 31 milion EUR i manji su nego 2023. kada su bili 34,2 miliona, dok je amortizacija imovine iznosila 24,9 miliona, nešto manje u odnosu na prethodnu godinu.
Kapital je smanjen sa 1,04 milijarde na 1,01 milijardu EUR, djelimično i zbog korekcija koje su sprovedene na osnovu retroaktivnih troškova emisije ugljen-dioksida. U izvještaju se navodi da je početak prošle godine obilježen promjenama u računovodstvenim pravilima, zbog kojih je EPCG morala da naknadno prikaže neke ranije troškove, posebno one vezane za zagađenje i rizik od nenaplaćenih potraživanja. Zbog toga je kapital kompanije odmah na početku godine smanjen za 12,8 miliona EUR.
“U prethodnoj godini menadžment kompanije uspio je sačuvati likvidnost, kreditni bonitet, povećati stepen naplate i broj redovnih platiša, kao i isti nivo cijena električne energije koje naplaćuje od građana i privrede. Bitno je naglasiti da su svi navedeni rezultati ostvareni bez pomoći države, a uz profesionalan odnos prema EPCG kako odbora direktora i menadžmenta, tako i svih zaposlenih”, stav je manadžemta kompanije koji je dat uz finansijski izvještaj.
Prema finansijskom izvještaju dugoročne obaveze energetske kompanije značajno su porasle, sa 60,6 miliona EUR u 2023. godini na 107,5 miliona EUR, a ukupna zaduženost kompanije po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita dostigla je 111,8 miliona EUR na kraju decembra prošle godine.
EPCG je tokom prošle godine obezbijedila četiri velika kredita kod domaćih banaka ukupne vrijednosti 34,5 miliona EUR, namijenjenih za realizaciju državnog energetskog projekta Solari 5000+70MW. Krediti su odobreni uz fiksne kamatne stope i dugoročne rokove otplate, a sredstva su obezbijeđena kod Prve banke, Investiciono-razvojnog fonda (IRF), Crnogorske komercijalne banke i NLB banke.
Kredit sa Prvom bankom zaključen je 16. jula prošle godine, u iznosu od četiri miliona EUR uz fiksnu kamatnu stopu od 4,3 odsto. Rok otplate je jul 2031. godine. Drugi kredit zaključen je sa IRF-om, sada Razvojnom bankom Crne Gore, 16. septembra prošle godine, takođe za finansiranje istog projekta, u iznosu od deset miliona EUR. Rok otplate je septembar 2034, a kamata je fiksna četiri odsto na godišnjem nivou.
Treći kredit u iznosu od deset miliona EUR zaključen je sa Crnogorskom komercijalnom bankom (CKB) 26. novembra prošle godine, sa rokom dospijeća novembar 2034. godine. Kamata je 3,55 odsto godišnje.
Najnoviji ugovor zaključen je sa NLB-om 28. novembra prošle godine, u ukupnom iznosu od deset miliona EUR, ali je do kraja godine EPCG povukla 3,52 miliona EUR. Otplata još nije započela, a rok dospijeća je decembar 2034. godine. Kamata iznosi 3,5 odsto na godišnjem nivou.
Pored domaćih banaka, EPCG duguje i međunarodnim finansijskim institucijama: Njemačkoj razvojnoj banci (KfW) 11,74 miliona EUR za modernizaciju HE Perućica, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) 5,58 miliona EUR, (Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) 3,7 miliona EUR, kao i Evropskoj investicionoj banci (EIB) 196,54 hiljade EUR.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
