Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Izjava premijera Milojka Spajića o analizi Ekonomskog fakulteta neprimjerena je i izraz je svojevrsne nemoći institucija kojima rukovodi i za čiju funkcionalnost je odgovoran, kazali su iz tog fakulteta.
Spajić je, na panel diskusiji „Biznis agenda 2025 – poslovni ambijent“ Unije poslodavaca Crne Gore, rekao da je studija koju su radili profesori Ekonomskog fakulteta za potrebe Privredne komore „sramotna analiza“.
Iz Ekonomskog fakulteta su u reagovanju naveli da smatraju da je takav pristup u komunikaciji sa naučnom zajednicom, najblaže rečeno, neprikladan i neprihvatljiv.
„Imajući u vidu ukupni privredni kontekst i nesavršenosti crnogorskog tržišta, izjavu Spajića doživljavamo kao izraz svojevrsne nemoći institucija kojima rukovodi i za čiju funkcionalnost je odgovoran“, kaže se u reagovanju.
Za prosperitet privrede i crnogorskog društva, kako su rekli iz Ekonomskog fakulteta, potrebne su sistemske promjene.
Oni su poručili da u tom kompleksnom procesu, i u skladu sa svojom misijom, žele da budu isključivo partner.
Iz Ekonomskog fakulteta su istakli da ne prihvataju „naloge“ partija, ni ekonomskih centara moći, već isključivo naloge struke i nauke.
„Na takav Ekonomski fakultet se svi zajedno moramo navikavati i kao takvog ga prihvatiti“, kaže se u reagovanju.
Navodi se da je Ekonomski fakultet naučnoistraživačka institucija čiji profesori i saradnici, pored naučnih istraživanja, sprovode i stručne studije koristeći se odgovarajućom metodologijom, uz pravo svakog, uključujući i Spajića da se sa njima ne slaže.
„Radi javnosti želimo da objasnimo određene navode iz izjave Spajića za koje duboko vjerujemo da su odraz nepotpune informisanosti o sadržini, metodologiji i zaključcima studije“, rekli su iz Ekonomskog fakulteta.
Oni su naveli da se studija pod nazivom „Analiza cijena i poslovanja trgovinskih preduzeća u Crnoj Gori – sektor prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića“ ne odnosi na analizu uzroka ukupne inflacije u Crnoj Gori.
Kako su kazali iz Ekonomskog fakulteta, analiza faktora rasta cijena prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića bazirana je na ispitivanju uticaja promjene cijena svih inputa, ne samo troškova radne snage.
Oni su rekli da su troškovi radne snage analizirani u bruto iznosu, jer je bruto iznos stvarni trošak poslodavca, a ne neto iznos.
Troškovi zarada, kako su naveli iz Ekonomskog fakulteta, mogu da rastu usljed dejstva velikog broja faktora, ne samo primjenom fiskalnih/administrativnih mjera.
„Pored fiskalnih, faktori rasta troškova zarada su i rast tražnje za radnom snagom, smanjenje ponude radne snage, rast produktivnosti, usklađivanje realnih zarada u inflatornim uslovima“, kaže se u reagovanju.
Navodi se da studija ne tretira ispitivanje uzroka rasta zarada.
„Stojimo na raspolaganju premijeru i njegovom timu da na argumentovan način analiziramo rezultate studije, ali i da pružimo doprinos stvaranju boljeg i pravednijeg društva kojem svi zajedno težimo“, poručili su iz Ekonomskog fakulteta.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
