Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada će 18. marta usvojiti program rada za ovu godinu, a neposredno nakon toga i ovogodišnji Nacrt budžeta, najavio je premijer Zdravko Krivokapić.
„Tako ćemo ispoštovati zakonski rok da budžet dostavimo do 31. marta. Šta će da uradi Skupština, vjerujte, neka svako radi svoj posao. Neko mora da odgovara za ono što radi. Mislim da bi bilo neodgovorno da taj Nacrt budežta ne bude usvojen i to što prije“, kazao je Krivokapić na konferenciji povodom 100 dana rada Vlade.
Ako to, kako je rekao, ne bude tako, onda će svi ponovo da napadaju Vladu da radi sa privremenim budžetom.
On je naveo da je privremeno finansiranje na granici nekih zakonskih normi, ali ne i protivzakonito.
Cilj je, kako je kazao, spremno dočekati turističku sezonu.
“To podrazumijeva da će 35 odsto građana biti vakcinisano do sredine juna. To je naša pretpostavka i što ćemo krajem maja sigurno imati u okviru zdravstvenog sistema više od 350 hiljada vakcina” naveo je Krivokapić.
On je kazao da je projekcija Vlade u vezi sa turističkom sezonom da ona bude na nivou 50 do 55 odsto u odnosu na 2019. godinu, što je ostvarila i Hrvatska i Albanija prošle godine.
„Naše ciljne grupe se tiču regiona i ruskih turista. Već smo u direktnim razgovorima i dobili smo najavu određenih avionskih linija koje će omogućiti da dođu turisti iz Rusije“, rekao je Krivokapić.
On je dodao da je iluzorno očekivati dolazak turista iz Evropske unije (EU), kao i da je u pitanju nešto nepredvidivo.
„U ovom trenutku nema nijedne rezervacije, ali pogledajte i u okruženju da je ista sitaucija, jer je ta neizvjesnost prouzkorovana pandemijom. Napravili smo marketinški plan i uputstvo vezano za privatni smještaj i za hotele“, naveo je Krivokapić.
On je, odgovarajući na pitanje koliko je novca potrošeno za tekuću potrošnju, a koliko je za 100 dana prihodovano u budžetu, kazao da je prvobitna želja bila da se 250 miliona EUR od zaduženja opredijeli za investicija, ali da je to bilo nemoguće.
„Dubioze koje su ostavljene već prevazilaze 200 miilona EUR. Nema toga ekonomiste i finansijskog genija koji to može da uravnoteži kada znate u kakvom stanju su Aeerodromi Crne Gore, Plantaže, Investiciono-razvojni fond, Montenegro Airlines (MA), Barska i Crnogroska plovidba. Od kojih para to može? Od 50 miliona koji su nam ostavljeni“, pitao je Krivokapić.
On je naveo da je prihodna strana budžeta bila jača u januaru ove godine nego u istom periodu prošle, što je začuđujuće.
„Međutim, popustili smo sa mjerama da bi zimska sezona bila koliko toliko održiva. Imali smo veći porez 1,7 odsto nego u januaru prošle godine“, rekao je Krivokapić.
On je, govoreći o emitovanju euroobveznica, kazao da je to najbolji potez koji je Vlada mogla da uradi.
„Da nije bilo obveznica danas ne bi postojala ova Vlada, jer i njoj se pripremaju razni scenariji i imamo opstrukciju na svakoj strani. Zamislite da u kasi nemate nijedan cent. Bankrot države bi se desio 21. januara“, naveo je Krivokapić.
On je pitao zašto neko nije predložio drugi model, ako je znao bolje.
„Stalno nam traže dlaku u jajetu i ne znam zašto se bave time. Ovo je naša zajednička država i u njoj svi participiramo. Ako se budemo podvajali nijedna vlada na ovom svijetu ne može pomoći Crnoj Gori“, poručio je Krivokapić.
On je, govoreći o paketu mjera podrške građanima i privredi za prvi kvartal, saopštio da su tražili najbolju moguću praksu koju neko zna, a koju Vlada, sredstima koje ima, može da obezbjedi.
„Time je pokriveno preko 100 hiljada građana i uključene grupe koje do sada nijesu uvažavane. Takođe, proširen je dijapazon u kojem svako može da sagleda svoju mogućnost i omogućeno da neko ko je izgubio posao ima šansu da ga dobije“, rekao je Krivokapić.
Paket je, kako je podsjetio, projektovan na 160 miliona EUR.
„E sad zamislite da nema obveznica, onda ne bi bilo ni ovih 160 miliona koji su projektovani isključivo za spas građana i najčešće male privrede. Naš potencijal koji imamo u ovom trenutku svodi se na mikro, mala i srednja preduzeća i valjda je prirodno da njih podržite“, poručio je Krivokapić.
On je, odgovarajući na pitanje o situaciji u Plantažama, kazao da su politika, nepotizam i loše upravljanje doveli Plantaže u trenutni položaj.
„Nadam se da ćemo uspjeti to da promijenimo, ne može odmah, ali radimo na tome. U tom preduzeću je bio predimenzionisan broj ugovora, zaposlenih i drugih troškova neprimjerenih za tu kompaniju“, naveo je Krivokapić.
On je rekao da Vlada nije dovela Plantaže u takvu situaciju.
„To je neko smišljeno obesmislio Plantaže, koje su najveći potencijal koji mi imamo u ovom trenutku, dok oni koji upravljaju tim preduzećem imaju nekoliko puta veću platu od premijera, što je nedopustivo. Neko se žestoko poigrava sa blagom Crne Gore, a mi ćemo sve učiniti da Plantaže budu profitabilna firma, naći ćemo način i kadar“, poručio je Krivokapić.
On je, govoreći o rudniku Brskovo, kazao da se nada da će taj rudnik da radi u ekološko-održivom ambijentu i da će doprijeniti da se taj dio rudnog blaga napokon desi, ali u fer odnosu investitora i države.
„Mnogo investitora bilo je obeshrabreno, jer ne žele da učestvuju u bilo kakvim zakulisnim radnjama“, naveo je Krivokapić.
On je kazao da će učiniti sve da se obezbijedi ambijent za dobro investitora, koji će imati priliku da se pokažu i ostvare profit koji je neminovan.
„Moramo svi zajednički da djelujemo. Svako je dobrodošao da pomogne i svi možemo pomoći Crnoj Gori. Ovo je priča za budućnost“, dodao je Krivokapić.
On je saopštio da brojni primjeri ukazuju na neodgovoran i nemaran odnos prethodnih vlada prema građanima.
“Jedan od ključnih problema je pitanje finansiranja iz Abu Dabi fonda, koji je rezultirao pomalo nečasnim odnosom prema građanima”, naveo je Krivokapić.
On je, govoreći o izdavanju koncesija, kazao da su one davane čak i firmama prije nego su postale privredni subjekat.
“Da ne govorim da je mjera funkcionisanja Crne Gore svedena na nepotizam, koji je na svakom koraku”, rekao je Krivokapić.
On je naveo da je Vlada sprovela veliki dio aktivnosti na dokazivanju tih afera, a da u narednom periodu namjerava da stavi naglasak na takozvanu ekonomsku diplomatiju.
„Imamo brojna diplomatska i konzularna predstavništva koja su najčešće obavljala poslove koji se mogu svrstati u red konzularnih. Mi želimo da stimulišemo diplomatiju, odnosno ambasade, koje su okrenute ka ekonomskom dijelu i prediviđaju dobre investitore za Crnu Goru“, naveo je Krivokapić.
