Podgorica, (MINA) – Gotovo 86 odsto poslanika i kandidata za poslanike smatra da je Crnoj Gori neophodna temeljna reforma izbornog zakonodavstva, koja bi uključila biračko pravo, ažuriranje biračkog spiska, preferencijalno glasanje i povećanje reprezentativnosti žena.
To je saopšteno na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanje koje je sproveo Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) u saradnji sa Crnogorskim udruženjem za političke nauke (MoPSA).
U okviru istraživanja anketirano je 1.113 osoba koje su se našle na nekoj od izbornih lista, od čega su 43 parlamentarca.
Predsjednik upravnog odbora CeMI-a, Zlatko Vujović, kazao je da su došli do veoma reprezentativnih podataka koji su pokazali da postoji velika potreba za izbornom reformom u Crnoj Gori.
„Da nam treba izborna reforma je donekle ili u potpunosti saglasno 85,6 ispitanika“, rekao je Vujović.
Šef odjeljenja za istraživanje javnih politika u CeMI-ju, Nemanja Stankov, kazao je da cilj istraživanja da anliziraju potencijal za izbornu reformu i da vide oko kojih pitanja postoji politički konsenzus.
„Zaključak je da postoje dvije oblasti oko kojih je moguće postići konsenzus vlasti i opoziciji – jedna koja se tiče modifikovanja kvotnog sistema u korist žena i uvođenja sistema preferencijalnog glasanja“, rekao je Stankov.
On je kazao da je za 73,4 odsto ispitanika biračko pravo i sređivanje biračkog spiska ključna oblast izborne reforme, a slijede sastav izbornih lista, glasanja, raspodjela mandata i izborni prag, odnosno cenzus za partije i izborne koalicije.
Prema riječima Stankova, sređivanje biračkog spiska je mnogo važnije za kandidate sa poslaničkih lista partija vlasti, u odnosu na one koji dolaze iz opozicije.
„Kandidati sa lista vladajućih koalicija, njih 81,5 odsto, kažu da im je ključno za reformu oblast biračko pravo i birački spisaka, za razliku od 68,8 opozicije“, rekao je Stankov.
On je dodao da je 66,9 odsto ispitanika saglasno da je neophodno promijeniti kvotni sistem na način da se poveća zastupljenost žena na jedan među tri kandidata na izbornim listama.
Vujović je kazao da kandidati za poslanike veoma cijene visok stepen proporcionalnosti koji daje izborni sistem u Crnoj Gori, a mnogo manje stabilnost i lakoću formiranja vlade koju daju neki drugi sistemi.
On je rekao da među poslanicima nije najpopularniji proporcionalni sistem glasanja, već kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema.
Kako je naveo, 97,5 poslanika u crnogorskom parlamentu smatra da bi trebalo uvesti preferencijalno glasanje, dok isti stav ima nešto manje kandidata koji su ostali van parlamenta.
Vujović je kazao da je svega deset odsto ispitanika za uvođenje preferencijalnog sistema sa jednim preferencijalnim glasom, dok čak 71 odsto poslanika smatra da treba uvesti preferencijalni sistem sa više preferencijalnih glasova u okviru odabrane izborne liste.
On smatra da su poslanici svjesni da bi preferencijalno glasanje dovelo do veće angažovanosti i konkurentnosti među kandidatima, što bi povećalo njihovu efikasnost u radu parlamenta i tokom predizborne kampanje.
„Ovakav sistem bi smanjio apsolutnu moć partijskog rukovodstva, jer bi konačan izbor poslanika bio u rukama birača“, kazao je Vujović.
Kako je rekao, jedinstvena izborna jedinica u Crnoj Gori se takođe smatra prednošću, jer izbjegava probleme poput prekrajanja izbornih jedinica, koje bi mogli favorizovati vladajuće stranke.
„Poslanici su za povećanje rodnih kvota, uvođenje preferencijalnog glasanja, da se ostane u proprocionalnom izbornom sistemu i da se omogući da birač ima na raspolaganju više glasova unutar jedne liste“, konstatovao je Vujović.
On je rekao da su očekivanja poslanika jasno detektovana, ali da to ne znači da će to biti i stavovi političkih partija.
CeMI je istraživao stavove po pitanju a angažovanja kandidata tokom predizborne kampanje.
Stankov je rekao da je 73,5 odsto ispitanika kazalo da im je cilj tokom kampanje da privuku pažnju na partiju, a ne na njih lično.
„Iako je glavni cilj privlačenje pozorosti na partije, 61,6 odsto ispitnika govori o tome da su na neki način pokrenuli neko od lokalnih pitanja u okviru svoje kampanje“, dodao je Stankov.
On je rekao da su kadidati za poslanike kazali da je negativna kampanja, kada je koriste, usmjerena na partije, a ne na protivkandidate.
„Na pitanje koliko snažno su kritikovali učinak drugih partija tokom prethodnog mandata, 59,5 odsto poslanika je reklo da je kritikovalo u velikoj mjeri, dok je snažno isticalo lične krakteristie drugih kandaidata svega 13,1 odsto. Ogromna razlika je u onome kako oni percipiraju način na koji koriste negativnu kampanju“, rekao je Stankov.
On je kazao da su istraživali da li postoji percepcija rodno podijeljenih uloga u crnogorskoj politici i koja od nekih oblasti politika više odgovara muškarcima, a koja ženama, sa fokusaom na vanjsku politiku, politiku rodne ravnopravnosti, imigracionu politiku, socijalnu zaštitu, ekonomsk i odbrambenu politiku.
„Za većinu pitanja većina ispitanika je odgovorila da sve navedene oblasti politika podjednako odgovaraju muškarcima i ženama, ali samo 0,6 odsto procenata ispitanika je stava da oblast rodne ravnopravnosti više odgovara političarima, dok je 21 odsto stava da više odgovara ženama“, naveo je Stankov.
Kako je naveo, u oblasti socijalne zaštite nalazi su isti, dok 20,1 odsto ispitanika smatra da je oblast odbrambene i bezbjednosne politike više odgovara muškarcima u odnosu na žene, a 4,6 odsto da više odgovara ženama.
Kada je riječ o predstavljanju birača u parlamentu, Stankov je rekao da 55,8 odsto ispitanika smatra da mišljenje birača nije dobro oslikano u mišljenjima poslanika u Skupštini.
CeMI je istraživao i šta se dešava u situaciji kada postoji razlika u mišljenjima partija, birača i parlamentaraca.
„Ukoliko je u sukobu mišljenje partije i glasača prema određenom pitanju preovlađuje mišljenje da bi trebalo glasati na osnovu stava partije. Ukoliko je lično mišljenje poslanika u sukobu sa mišljenjem birača, tu je najizjednačenija situacija“, rekao je Stankov.
Kako je dodao, ukoliko je u sukobu mišljenje kandidata za poslanike sa partijom, onda preovladava mišljenje da bi parlamentarci trebalo autonomno da glasaju.
„Kada uporedimo razlike između ispitanika koji su u parlamentu i onih koji su ostali van parlamenta, vidimo da oni koji imaju parlamentarni status imaju mnogo jače stavove koji se fokusiraju na ličnu autonomiju i djelovanje u parlamentu“, dodao je Stankov.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
