Autorski tekst komesara Evropske unije za susjedsku politiku i proširenje Olivera Varheljija.
Beograd, Podgorica, Priština, Sarajevo, Skoplje, Tirana. Šest glavnih gradova Zapadnog Balkana, u srcu Evrope, ali putovanje i trgovina između njih i sa drugim glavnim gradovima Evrope traje dvostruko duže nego između gradova koji su mnogo udaljeniji.Ipak, povezanost je ključna: za živote ljudi, za biznise i za ekonomije regiona, čak i više sada, kada moramo podstaći oporavak nakon COVID-19 pandemije. Štaviše, jaz u ekonomskom razvoju između regiona i EU se mora brže zatvoriti, što će takođe ubrzati proces integracije ovih zemalja u EU.
To su glavni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove sedmice stavila na sto sveobuhvatni Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan. Ovim planom se predviđa mobilizacija do 9 milijardi eura sredstava za ključne investicije u oblasti saobraćaja, energetike, zelene i digitalne tranzicije, kako bi se stvorio dugoročni rast i nova radna mjesta. Uz to, ima za cilj da poveća investicioni kapacitet regiona zahvaljujući novom Garantnom instrumentu za Zapadni Balkan, sa ambicijom da prikupi investicije u vrijednosti do 20 milijardi eura.
Potrebno je da Zapadni Balkan bude bolje povezan, bilo drumskim ili željezničkim putem između glavnih gradova, sa Evropskom unijom ili ultrabrzim širokopojasnim internetom. Čvrsto vjerujem da će to pomoći u stvaranju čvrste tržišne ekonomije kroz snažno i direktno podsticanje trgovine i ulaganja. Takođe nudimo saradnju u stvaranju ekonomije utemeljene na znanju kroz pomoć malim i srednjim preduzećima, startapima i industrijama za istraživanje i razvoj. Ove ekonomije takođe trebaju da rade za dobrobit ljudi: mora se prevazići jaz između ponude vještina i potreba tržišta rada, a odliv mozgova se mora pretvoriti u cirkulisanje mozgova, naročito među mladima.
Plan takođe predstavlja Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Zelene i digitalne tranzicije su prioriteti EU za njen sopstveni oporavak i želimo da podržimo region u toj oblasti, u skladu sa realnim stanjem na terenu, tako da one adresiraju problem zagađenja i istovremeno stvaraju održive poslovne prilike u svim ovim ekonomijama. Snažan fokus će biti stavljen na dekarbonizaciji, čistoj energiji, čistijoj životnoj sredini i digitalnoj transformaciji, uključujući uvođenje ultrabrze širokopojasne mreže.
U brzom prestanku upotrebe uglja, prelazna uloga gasa je od najveće važnosti, pored obnovljivih izvora. Prestanak upotrebe uglja moglo bi brzo i u velikoj mjerismanjiti postojeće opasnosti po javno zdravlje. Želimo da dovedemo gas na zapadni Balkan kako bismo stvorili raznolikost ponude i smanjili zavisnost, dok bi se na toj osnovi mogla graditi dugoročna klimatski neutralna rješenja poput vodonika.
Međunarodne finansijske institucije su spremne da podrže naš ambiciozni plan. Ova podrška će biti od presudne važnosti za maksimalno iskorištavanje ogromnog potencijala ovog regiona, kako bi se osigurala najveća korist za građane i ekonomije.
Kroz Ekonomsko-investicioni plan, Komisija takođe želi da ojača regionalnu dimenziju naše saradnje. Regionalna ekonomska integracija između šest partnera ne predstavlja skretanje sa evropskog puta, već direktnu ekonomsku priliku za stvaranje rasta, prevazilaženje ekonomske krize povezane sa COVID-om, modernizaciju ekonomija u skladu sa prioritetima EU i njihovo približavanje zajedničkom tržištu EU.
Ekonomsko-investicioni plan ide paralelno sa reformama. Reforme, posebno u vladavini prava, ostaju u fokusu procesa proširenja i takođe su potrebne kao podrška ovom Planu, jer podižu poslovno povjerenje i stvaraju bolju investicionu klimu.
Zajedno sa Planom, Komisija je takođe usvojila i Paket proširenja za 2020. godinu, ocjenjujući tekuće temeljne reforme na Zapadnom Balkanu i iznoseći preporuke i smjernice za naše partnere o sljedećim koracima. Njihova dinamična implementacija ne samo da će donijeti dugotrajne rezultate, već će i ubrzati napredak na putu ka EU.
Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji. Od prvog dana mandata ove Komisije, jedna je stvar bila vrlo jasna: ovaj region je za nas ključni prioritet. Neumorno radimo na tome da region mnogo više i brže približimo Evropskoj uniji, slijedeći tri cilja: osvježavanje procesa proširenja, otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom i ubrzavanje ekonomske konvergencije sa EU.
U vezi s prva dva cilja su preduzeti značajni koraci, sa revidiranom metodologijom proširenja i odlukom država članica EU da otvore pristupne pregovore sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom, za šta je postavio temelje revidirani prijedlog metodologije. Time je dokazano da EU stoji uz svoje partnere i ispunjava data obećanja.
Takođe smo stali uz region tokom COVID-19 epidemije, pružajući ključnu i nezamjenjivu podršku, uključujući hitnu medicinsku pomoć i finansijski paket od 3,3 milijarde eura za rješavanje direktnih posljedica pandemije.
Novi Plan predstavlja treći stub mog pristupa. Ne samo da će podržati dugoročniji socio-ekonomski oporavak regiona i konvergenciju sa EU, nego će i povećati saradnju i trgovinu u regionu i dati krila neiskorištenom ekonomskom potencijalu u regionu. Ono što je najvažnije, konsolidovaće region kao središte ulaganja za evropske kompanije i staviće ga na mapu investitorima koji žele da smanje udaljenost do tržišta EU i diversifikuju snabdijevanje.
Ove sedmice putujem na Zapadni Balkan kako bih lično i direktno predstavio našim partnerima novi Ekonomsko-investicioni plan, kao i godišnje ocjene. Nadam se da ću dobiti podršku za implementaciju Plana, kao i jasnu predanost za dalje sprovođenje reformi i saradnju. To ćemo uraditi zajedno, sa ciljem stvorimo novi ekonomski i socijalni pejzaž već u narednih pet godina.
(kraj)
