Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada bi trebalo da smanji poreze i doprinose na zarade, donese fleksibilniji zakon o radu i omogući benefite urednim poreskim obveznicama, ocijenili su predstavnici privrede, dok su iz izvršne vlasti poručili da će biti biznis partner svima koji fer posluju.
Predstavnici Vlade su na sastanku sa crnogorskim privrednicima u Vili Gorica poručili da će svi biti izjednačeni i imati jednake šanse.
Vicepremijer Dritan Abazović kazao je da je sastanak organizovan sa ciljem da se predstavnici izvršne vlasti upoznaju sa najvećim privrednicima u zemlji, kao i da se pošalje poruka da je Vlada otvorena za svaki fer biznis.
On je saopštio da je sastanak sa najvećim privrednicima tek početak komunikacije i da slijede slični sastanci sa predstavnicima malog i srednjeg biznisa.
Izvršni direktor kompanije Cerovo, Goran Đurović, rekao je da od Vlade očekuju da definiše prioritete ulaganja.
„Kada vidim petlju u Mojkovcu od 2,5 miliona EUR, u gradu kojem je sve potrebno osim petlje i kada vidim kupovinu zgrade Monstata od deset miliona, pa džabe mi onda plaćamo porez. To nema svrhe kad se troši nenamjenski“, dodao je Đurović.
On je rekao da očekuje promjenu mentaliteta državne uprave, odnosno da svi službenici promijene etički pristup prema građaninu i privredniku.
„Nema potrebe više da molimo, da kumimo, da idemo da hvatamo veze i da zovemo bilo koga da bi nešto uradili što nam propada. To je nešto što morate da radite. To je možda i najteži proces u svemu ovome, ali morate ići ka tome“, poručio je Đurović.
On je naveo da od Vlade očekuju smanjenje poreza i doprinosa na plate.
Kada je u pitanju Bijela lista, odnosno spisak urednih poreskih platiša, Đurović je ocijenio da ona jeste dobra, ali da ne vidi korist koju od toga imaju oni koji se na njoj nalaze.
On smatra da bi kompanijama s Bijele liste trebalo omogućiti da, na primjer, reinvestiraju porez na dobit.
Đurović je dodao i da očekuju fleksibilniji zakon o radu.
„Bez obzira što je dobar, on je rigidan i sputava nas privrednike“, tvrdi Đurović.
Privrednik Tomislav Čelebić smatra da je najveći i glavni problem u Crnoj Gori kadar, koji bi trebalo ciljano usmjeravati već od osnovnog i srednjeg obrazovanja, pa do fakulteta.
„Jako je teško naći kvalitetan kadar i platiti ono što oni očekuju. Mi imamo situaciju da nam odlazi kadar van Crne Gore, upravo zbog segmenta finansijske situacije“, saopštio je Čelebić.
On je dodao da jedan od problema jesu i banke i Investiciono-razvojni fond (IRF).
„Banke su postale nekadašnji SDK. Bez kvalitetnih privrednika nema ni kvalitetnih banaka. Banke su se svele na reprogramiranje kredita i na sitna zatvaranja“, rekao je Čelebić.
On je naveo da je IRF, u posljednje tri do četiri godine, bio jedna velika podrška privrednicima kroz projektna finansiranja.
Čelebić je pitao šta Vlada planira kada su u pitanju investicije u različite privredne sektore.
Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić je, kada je u pitanju energetika, rekao da Vladu pod hitno čeka rekonstrukcija Termoelektrane (TE) Pljevlja, kojoj prijeti gašenje.
„To nas je sačekalo čim smo preuzeli vlast“, naveo je Bojanić i dodao da se suočavaju sa vrlo velikom opasnošću da se TE Pljevlja ugasi.
On je saopštio da se vode pregovori za dobijanje novog roka.
Privrednik Žarko Rakčević smatra da bi trebalo raditi na slobodi preduzetništva.
„U ovoj velikoj krizi svima nam treba pravna i institucionalna sigurnost“, poručio je Rakčević.
Prema njegovim riječima, Crnoj Gori treba jedan jasan i sprovodiv zakon o porijeklu imovine, a ne „hajka i prijeki sudovi“.
„Za oporavak privrede i društva prioritet treba da bude rješavanje problema nezaposlenosti. U tom smislu doživljavam da su porezi i doprinosi na zarade zaista neprimjereni. Treba ići etapno ka smanjivanju“, kazao je Rakčević.
Abazović je saopštio da će se zakon o porijeklu imovine brzo naći na dnevnom redu.
„To nije nikakav lov na vještice. To je samo pokušaj da se distribucija pravde u Crnoj Gori, koja je loša, dovede na neku mjeru koja je prihvatljiva i koja je poznata svuda u svijetu“, objasnio je Abazović.
Predsjednik kompanije Voli, Dragan Bokan, saopštio je da to preduzeće ima problema u dijelu dobijanja dozvola i uređenja terena.
„Već neke tri ili četiri godine kompanija Voli ne može dobiti dozvolu za širenje objekta u Igalu, bez obzira na vlasništvo koje imamo, nego nas resorno ministarstvo i lokalna uprava tjera da radimo objekat pored objekta, što je neshvatljivo“, rekao je Bokan.
On je, kada je u pitanju poljoprivreda, kazao da Voli redovno servisira i avansno plaća i podržava oko 800 domaćih poljoprivrednih proizvođača.
„Ambijent je iz godine u godinu sve bolji i crnogorska proizvodnja je sve jača“, ocijenio je Bokan.
On smatra i da svako ko nije radio časno i pošteno treba da odgovara.
Predstavnici kompanija iz oblasti agroindustrije smatraju da su poreske stope u Crnoj Gori ubjedljivo najveće u regionu, kao i da su visoke kamatne stope na izvore finansiranja.
Oni su ocijenili da će sve to, uz epidemiološka situaciju, vrlo brzo dovesti do veoma teške situacije u sektoru agroindustrije.
Predstavnici agroindustrije su predložili nižu stopu poreza na dodatu vrijednost (PDV) na prerađevine od mesa.
Jedan od predloga je i da za proizvođače hrane treba kreirati kreditne linije sa minimalnim kamatnim stopama u svrhu likvidnosti, podrške izvozu, ali i za razvojnu komponentu.
Suvlasnik kompanije Montenegro Stars hotel Group i predsjednik Crnogorskog turističkog udruženja (CTU), Žarko Radulović, predložio je da Vlada od janaura do juna dozvoli isplatu neto plata, a da doprinose naplati u 12 ili 20 rata u narednom periodu.
On je rekao da očekuje da ovogodišnja ljetnja sezona bude bolja.
Radulović je, govoreći o novoj avio-kompaniji, ToMontenegro, rekao da ne bi bilo dobro da to bude low-cost, već hibridna avio-kompanija.
Bojanić je odgovorio da nova kompanije neće biti low-cost.
„Neće biti low-cost, ne znam odakle vam ta informacija. Svjesni smo šta bi to značilo. ToMontenegro će biti nacionalna kompanija, a kompletan program, način rada i organizacija biće vrlo brzo poznati, jer smo u komunikaciji sa poznatim konsultantima“, rekao je Bojanić.
On je još jednom ponovio da Vlada nije donijela nijednu jedinu odluku o gašenju Montenegro Airlinesa (MA).
„Prostim riječima, MA se ugasio sam. Mi smo ga zatekli u situaciji da mu više spasa nije bilo“, objasnio je Bojanić.
Zoran Bulatović iz firme Donator smatra da je usvajanje zakona, kojim se uvodi neradna nedjelja, bila velika greška.
„To je omogućilo oko 65 neradnih dana u jednoj godini, a to je isto toliko dana manje profita i prihoda u budžet države“, rekao je Bulatović.
On je kazao da uvesti neradnu nedjelju znači ostaviti dio ljudi bez posla.
„Nije vam potreban isti broj radnika, ako vam prodavnice rade šest ili sedam dana u sedmici“, dodao je Bulatović.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandar Stijović, objasnio je da su u Vladi razmišljali o ukidanju neradne nedjelje, ali da su to trenutno odložili.
“To sada mora da sačeka, ali brzo će biti na Vladi i ponovo ćemo razmtarati sve. Ne preskačemo nijedno pitanje, ali je problem vrijeme koje je kratko da to riješimo“, kazao je Stijović.
Vlasnik EXPO grupe, Ljubomir Šcepanović, kazao je da je neophodna dosljednost u implementaciji eflektronske fiskalizacije i da će se tu vidjeti snaga države.
„Potrebno je i uvođenje fiskalne discipline u dampingu, kao i fiskalna disciplina radnih odnosa“, smatra Šćepanović.
Ministar ekonomskog razvoja, Jakov Milatović, kazao je da je tačno da su kamatne stope visoke, ali da je to zbog javnih finansija.
„Nama su javne finanisje loše i neodržive. Nama je javni dug 90 odsto, to je najveći javni dug u centralnoj i istočnoj Evropi“, rekao je Milatović.
On smatra da bi IRF trebalo da podrži male privrednike, a da velike treba da podrže poslovne banke.
„Mi više nemamo vremena za propuštene šanse. Zato ste nam potrebni vi i cjelokupno društvo“, zaključio je Milatović.
