Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski aerodromi u prvoj polovini godine ostvarili su promet od 1,22 miliona putnika, što je 14 odsto više u poređenju sa rekordnom 2019. godinom, saopštila je predsjednica Odbora direktora Aerodroma Crne Gore, Jelena Maraš.
„Na Aerodromu Podgorica opslužili smo 800 hiljada putnika, što je skoro 40 odsto više u poređenju sa 2019. godinom, dok je Aerodrom Tivat sa, do sada, opsluženih oko 425 hiljada putnika na nivou od 85 odsto u odnosu na 2019. godinu. Dakle, uz dozu opreza, jer nažalost nekoliko godina unazad svjedočimo različitim iznenadnim globalnim krizama, možemo reći da tokom prve polovine ove godine bilježimo najbolje rezultate kada je u pitanju broj opsluženih putnika“, rekla je Maraš u intervjuu Pobjedi.
On je dodala da su od januara do maja ove godine ostvareni bruto poslovni prihodi, bez knjižnih odobrenja po osnovu podsticajne šeme, iznosili 14,3 miliona EUR, što je 18 odsto više u poređenju sa prošlom godinom.
„S obzirom na ljetnju sezonu, u junu je nastavljen trend rasta broja opsluženih putnika, pa projektovani neto profit samo za taj mjesec iznosi preko dva miliona EUR. To će biti bolji rezultat i od plana, a posljedica je, između ostalog, dobre pripreme za sezonu i otvaranja novih linija“, navela je Maraš.
Ona je podsjetila da su početkom godine otvorene srute Podgorica – Ankara i Podgorica – Izmir (Pegasus Airlines), dok su tokom ovoga ljeta u Tivtu otvorene linije za Birmingem (Jet2), Bristol (easyJet), Izmir (Air Montenegro) i London Stansted (Jet2).
„Projekcije su dobre i pod uslovom da ne bude nikakvih iznenađenja na širem planu, ova godina bi za Aerodrome Crne Gore mogla da bude rekordna. Svakako, jasno prepoznajemo i sopstvenu odgovornost i ulogu u tom procesu. Naša obaveza je da efikasno odgovorimo na povećano interesovanje putnika za Crnu Goru prvenstveno tokom ljeta“, saopštila je Maraš.
Ona je dodala da aerodromi Podgorica i Tivat zajedno, tokom ljetnje sezone povezuju Crnu Goru sa više od 65 destinacija. U Podgorici je aktivno 40 linija koje realizuje oko 20 avio-kompanija, dok oko 40 linija u Tivtu održava blizu 30 avio-kompanija.
Postoje, ko je kazala Maraš, i čarter linije na oba aerodroma, ali i niz istih destinacija i u Podgorici i u Tivtu.
Ona je podsjetila da je Odbora direktora Aerodroma nedavno na međunarodnom konkursu izabrao Roka Tolića za novog izvršnog direktora, koji je iskazao punu spremnost da odgovori na kompanijin i ključni zahtjev cjelokupne javnosti, a to je jačanje aviodostupnosti.
„Tolić sa kolegama sada intenzivno priprema narednu godinu. Očekujemo da nam se dio avio-kompanija vrati, ali i da privučemo nove koje će otvoriti rute koje do sada nijesmo imali. Imajući u vidu njegove kompetencije i iskustvo, što ga je, pored sjajnog nastupa u intervjuu prilikom sprovođenja konkursa, dovelo na čelo Aerodroma, od Tolića očekujemo puno. Naravno, svjesni smo svih problema i izazova koji su ga dočekali, ali smo sigurni da će se on sa tim uspješno izboriti i donijeti velike rezultate“, rekla je Maraš.
Kada je riječ o ulozi Aerodroma u sferi jačanja aviodostupnosti i tuđim eventualnim zamjerkama na račun kompanije, ona je podsjetila da je kompanija tokom 2022. i prošle godine avio-kompanijama odobrila 17,6 miliona EUR popusta na bazi podsticajne šeme.
„To je precizan iznos kojeg su se Aerodromi odrekli samo u posljednje dvije godine, a u korist javnog interesa, što smatram našom nesumnjivom obavezom. Vjerujemo da ćemo u saradnji sa Ministarstvom saobraćaja i pomorstva doći do novog modela u kojem će moći da učestvuje i privreda koja ima najviši interes za subvencioniranje avio-prevoznika“, navela je Maraš.
Ona je dodala da kompanija sada radi u značajno drugačijim uslovima nego ranije.
„Konkretno, do 2020. godine u Crnoj Gori je bio prisutan ugovorni model kojim je kreiran fond za podršku, uz finansijsko učešće Ministarstva turizma, Aerodroma Crne Gore i drugih partnera. Novac se „slivao“ na podračun Nacionalne turističke organizacije (NTO). Iz tog fonda, sredstva su uplaćivana na račune tri niskobudžetna prevoznika, koji su saobraćali na određenim rutama koje su bile značajne za Crnu Goru“, objasnila je Maraš.
Ona je, u tom kontekstu, pozdravila odluku Vlade koja je nedavno dala saglasnost NTO da 510 hiljada EUR sa podračuna usmjeri za podsticajne mjere koje imaju za cilj rast turističkog prometa sa emitivnih tržišta organizovanim avio-prevozom.
„Smatram da je to put kojim treba da nastave sve zainteresovane strane, a posebno djelatnici u sferi turizma. Da bismo zaradili, moramo prvo da uložimo. Uz to, raduje me što se u javnom diskursu sve češće pominje ideja koju zagovaramo, a odnosi se na uvođenje linija od javnog značaja (Public Service Obligation)“, navela je Maraš.
Ona je kazala da taj model podrazumijeva raspisivanje tendera kojim se traži otvaranje ruta od javnog interesa i koje treba da funkcionišu u tačno određenom vremenskom periodu za precizno definisanu naknadu. Avio-prevoznik koji pobijedi dužan je da saobraća po svim uslovima tendera nezavisno od toga koliko je karata prodao i kakvo je interesovanje.
„Na taj način se eliminiše česta i poslovno opravdana logika avio-prevoznika da je Crna Gora malo tržište i da im se ne isplati da održavaju sezonske ili posebno cjelogodišnje linije. Djeluje kao jednostavan mehanizam, ali nije. Ipak, sigurni smo da će resorno Ministarstvo saobraćaja i pomorstva u koordinaciji sa Agencijom za civilno vazduhoplovstvo, NTO i Privrednom komorom preduzeti sve neophodne korake da ovaj model što ranije zaživi i u Crnoj Gori“, saopštila je Maraš.
Ona je kazala da Aerodromi Crne Gore imaju sadržajnu saradnju sa svim partnerima, sa fokusom na avio-kompanije.
„Bez obzira na to što je interesovanje turista, a samim tim i avio-kompanija za Crnu Goru tokom zime drastično manje u odnosu na ljeto, pa samim tim je realno da imamo i značajno manje avio-linija, Aerodromi će nastojati da naredne mjesece iskoriste da pokušaju da ohrabre avio-kompanije da nastave da saobraćaju ka našoj državi. Ipak, izglednije je da konkretne rezultate nove uprave, kako sam ranije napomenula, vidimo tokom naredne godine“, rekla je Maraš.
Ona je dodala da je crnogorskoj javnosti jasno da je modernizacija Aerodroma Crne Gore praktično „zamrznuta“ od prvog pomena koncesije prije šest ili sedam godina.
„U međuvremenu, broj putnika raste. Recimo, terminal Aerodroma Podgorica je projektovan da u jednom trenutku maksimalno opsluži 300 putnika u odlasku i još 300 u dolasku. Na terenu, u realnosti, u našem terminalu u jednom istom trenutku boravi i preko 1,2 hiljada putnika – duplo više u odnosu na prostor koji imamo. I zbog toga smatram da zaposlenima treba čestitati kada vidimo pun terminal, jer kolege pružaju više od maksimuma, posebno tokom ljetnje sezone“, rekla je Maraš.
Ona smatra da se više ne može nepomično čekati odluka o koncesiji, već da bi Odbor trebalo da do konkretne investicije razmotri način da se kao prelazno rješenje, u kratkom roku, obezbijedi proširenje postojećih prostornih kapaciteta Aerodroma Podgorica.
„Vjerujemo da će i minimum dodatnog prostora u odlascima i dolascima omogućiti lagodnije putničko iskustvo. U isto vrijeme, u cilju smanjenja gužvi, razmatramo model reorganizacije tivatskog aerodroma tako da se jedan terminal koristi za odlaske, a drugi za dolaske“, navela je Maraš.
Na pitanje u vezi eventualnog davanja aerodroma pod koncesiju, ona je kazala da Odbor direktora informiše Vladu i Ministarstvo saobraćaja i pomorstva o realnom stanju u kompaniji, njenim kvalitetima, ali i nedostacima.
„U svakom slučaju i nezavisno od toga da li će kompanija ostati u državnom vlasništvu, da li će doći koncesionar ili ćemo vidjeti privatno-javno partnerstvo, smatram da u fokusu odluke na prvom mjestu treba da bude status zaposlenih“, rekla je Maraš.
Ona je dodala da su ljudski resursi od najvećeg značaja, jer se sve kolege bave specifičnom djelatnošću što treba posebno uvažiti.
„O modelu daljeg razvoja će odlučiti Vlada, jer je država vlasnik kompanije, tako da je u ovom momentu nezahvalno iznositi lične stavove povodom koncesije. Najbitnije je da se odluka donese što prije“, zaključila je Maraš.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
