Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori ne postoji politička volja sa najvišeg nivoa da se osigura podrška pravednoj tranziciji Pljevalja, koja predstavlja pitanje budućnosti jednog grada, ocijenio je izvršni direktor Eko-tima, Milija Čabarkapa.
On je rekao da je Eko-tim prošle godine podnio Vladi inicijativu za izradu Plana pravedne tranzicije, kao ključnog strateškog dokumenta, kao i inicijativu Ministarstvu ekologije i Eko-fondu za osnivanje namjenskog finansijskog programa unutar Eko-fonda, kroz koji bi sredstva prikupljena od emisionih kredita koje uplaćuje Elektroprivreda (EPCG) i eko-naknada pljevaljskih zagađivača bila direktno usmjerena ka projektima pravedne tranzicije.
„Nažalost, institucije nijesu odgovorile ni na jednu od ovih inicijativa, što jasno pokazuje da i dalje ne postoji politička volja sa najvišeg nivoa da se osigura podrška pravednoj tranziciji i da država pokaže da se ozbiljno bavi ovim pitanjem“, rekao je Čabarkapa na konferenciji pod nazivom Dekarbonizacija i pravedna tranzicija – kako Crna Gora odgovara na postavljene ciljeve?
On je podsjetio da to nije pitanje jedne industrije, jednog sektora ili jedne lokalne zajednice – ovo je pitanje budućnosti naroda jednog grada, grada koji je dao mnogo Crnoj Gori i koji zaslužuje sigurnost, podršku i jasan plan za budućnost.
„Klimatski ciljevi imaju poseban značaj za čitavu Crnu Goru, a posebno za Pljevlja, čija se ekonomija primarno bazira na sektoru uglja. Podsjećam na to da više od 1,5 hiljada radnika u Rudniku uglja i Termoelektrani, kao i desetine povezanih preduzeća i porodica koje zavise od ovog sektora, suočavaju se s neizvjesnom budućnošću. Podsjetimo se na to da pravedna tranzicija podrazumijeva ekonomsko osnaživanje lokalnih zajednica, stvaranje novih radnih mjesta i osiguranje dostojanstvene budućnosti za radnike koji su decenijama doprinosili energetskoj stabilnosti zemlje“, naveo je Čabarkapa.
On je rekao da od 2019. godine, otkako Eko-tim prati to pitanje, sa nivoa države je urađeno jako malo.
„Ne postoji definisana upravljačka struktura, nijesu jasno određene odgovornosti, ne postoje precizno definisane ekonomske aktivnosti, izvori finansiranja, rokovi i konkretni mehanizmi podrške tranziciji“, kazao je Čabarkapa.
Državni sekretar u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera u dijelu uvodnog izlaganja, Zoran Dabetić, rekao je da njihov novorevidovani nacionalni utvrđeni doprinos za smanjenje emisija gasova sa efektom staklane bašte ima novu ciljnu vrijednost smanjenja GHG emisija.
„Njime se želi postići smanjene od 55 odsto do 2030. godine, odnosno smanjenje od 60 odsto do 2035. godine. Znamo da su ovi ciljevi ambiciozni, ali ujedno nijesu neizvodljivi. Ovaj cilj ćemo ostvariti kroz niz različitih mjera, među kojima će dekarbonizacija imati jako važnu ulogu, kao i kroz inicijative predviđene u ključim nacionalnim strateškim i razvojnim planovima Crne Gore“, naveo je Dabetić.
Pomoćnik direktora FC Proizvodnja u Elektroprivredi, Veselin Sekulić, rekao je da oni kao kompanija već neki period zajedno sa nevladinim sektorom učestvuju u raznim događajima i procesima povezanim sa pravednom tranzicijom.
„Međutim ne vidimo neke drastične promjene na tom planu da su se desile u međuvremenu. Država mora jasno da izađe sa konkretnim planovima, načinima finansiranja, redosljedom koraka, odgovornostima i tako proces pravedne tranzicije učini mogućim“, naveo je Sekulić.
Menadžerka Opštine Pljevlja, Ljiljana Đondović, rekla je da Opština Pljevlja shvata važnost i kompleksnost samog procesa pravedne energetske tranzicije.
„Tradicionalno je u Pljevljima privreda oslonjena na industriju uglja i energetiku. Pravedna tranzicija treba da osigura održivi razvoj, zaštiti lokalno stanovništvo i smanji ekološke probleme“, navela je Đondović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
