Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Krizni porez, koji je ukinut od januara, poslodavci moraju iskoristiti za povećanje zarada, jer je obračunavan na teret zaposlenog, saopštili su predstavnici Saveza sindikata (SSCG) i Unije slobodnih sindikata (USSCG).
Iz poslodavačkih organizacija za Pobjedu tvrde da je ipak to stvar menadžera i poslovne politike firmi.
Krizni porez uveden je 2013. godine i iznosio je 11 odsto na bruto zarade veće od 766 EUR, odnosno 500 eura EUR.
“Pošto je od 1. januara ukinut krizni porez, taj se novac vraća zaposlenom na koga je primjenjivan, jer je obračunavan na teret zaposlenog”, kazali su podgoričkom listu iz SSCG.
Iz USSCG su objasnili da su poslodavcu obavezni da krizni porez, koji je uveden kao dodatni porez na dohodak građana, sada pretoče u povećanje zarada.
Oni su podsjetili da su bila oporezovana primanja veća od prosječne plate.
U privrednim asocijacijama smatraju da ne mogu da utiču na poslodavce i da je odluka u njihovim rukama.
Privredna komora (PKCG), prema riječima njenih predstavnika, nema mogućnost uticaja na poslovnu politiku preduzeća.
“Međutim, očekujemo da će ukidanje kriznog poreza doprinijeti povećanju zarada zaposlenih čija je bruto plata veća od 766 EUR, s obzirom na to da je samo na dio tih zarada plaćan krizni porez”, objasnili su iz PKCG.
Iz PKCG su naveli da će se zalagati za poresko rasterećenje rada, povećanje zarada i zaposlenosti, a djelovaće, kako su rekli, i na smanjenje doprinosa, povećanje minimalne cijene rada i energičniju kontrolu inspekcija.
“To će doprinijeti daljem rastu zarada i zaposlenosti. Ovim će se proširiti baza poreskih obveznika i na taj način sačuvati stabilnost javnih finansija”, smatraju u PKCG.
Visoki troškovi rada u dijelu doprinosa, kako tvrde, jedno je od najvećih ograničenja poslovanja.
Iz Montenegro biznis alijanse (MBA) pozdravljaju odluku o ukidanju kriznog poreza i dodaju da je stvar firme kako će iskoristiti te pare.
“Kao tržišno orijentisana poslovna asocijacija ocjenjujemo da je to stvar menadžmenta firmi i poslovne politike koju vode. Različite su mogućnosti korišćenja ‘viška’ sredstava, tako da sve to ostaje u domenu menadžmenta svake firme pojedinačno”, saopštili su iz MBA.
Iz SSCG su najavili analizu efekata smanjenja za dva procenta doprinosa za zdravstvo na teret poslodavca i povećanje minimalca sa 193 na 222 EUR neto.
“Da li su sva sredstva po osnovu smanjenja ovog doprinosa prelivena u povećanje minimalne zarade, shodno zaključku, znaćemo na osnovu analize koja treba da bude završena početkom februara”, kazali su iz SSCG.
U USSCG smatraju da smanjenje ovog doprinosa nije dovelo do povećanja zarada.
“Za razliku od kriznog poreza, poslodavci mogu, ali ne moraju da smanjenje doprinosa ukalkulišu u povećanje zarada zaposlenih”, zaključili su iz USSCG.
