Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora ne bi trebalo da bježi od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), za koji treba čekati stabilniju političku situaciju, saopštio je direktor sektora finansijskih tržišta u Hipotekarnoj banci, Gojko Maksimović, upozoravajući da državi predstoji teška ekonomska jesen.
„Moje je mišljenje da ne treba bježati od aranžmana sa MMF-om, ali navedeno treba čekati stabilniju političku situaciju. Siguran sam da bi prisustvo jakog institucionalnog kreditora uticalo na smanjivanje donešenja olakih populističkih mjera i odluka, čiji korist mogu imati samo političke elite, jer na kraju će građani platiti cijenu njihovih pogrešnih odluka“, naveo je Maksmović u autorkom tekstu na svom Linkedin profilu.
On smatra i da bi približavanje Evropskoj uniji (EU), lakša dostupnost i bolje korišćenje EU fondova, doprinijelo ne samo bržoj integraciji i boljoj izgradnji vladavine prava, već i ekonomskom boljitku svih nas.
„Dovoljno je uzeti za podatak da su naše komšije iz Hrvatske dobile 85 odsto sredstava za izgradnju Pelješkom mosta od EU. Sve navedeno je moguće uz odgovornu politiku i uz jake institucije sistema, jer lakše je jesenje bitke i pripremu za zimu voditi kao dio EU sistema“, rekao je Maksimović.
Maksimović je poručio da se, sagledavajući trenutnu političku situaciju, kako u zemlji tako i u inostranstvu, a uzimajući u obzir trenutnu makroekonomsku situaciju, lako može donijeti zaključak da Crnoj Gori predstoji teška jesen.
„Na osnovu ranijih informacija od Ministarstva finansija, projektovana su nedostajuća sredstva u iznosu od oko 170 miliona EUR, ili 350 miliona po novoj informaciji. Preduslov za navedeno je usvajanje novog rebalansa budžeta, kojim bi se stvorile mogućnosti da umjesto do sada projektovanog minusa od 70 miliona EUR, isti povećamo na 170 miliona EUR“, objasnio je Maksimović.
On je podsjetio na podatke Ministarstva finansija, koji pokazuju da je tokom jula ostvaren budžetski deficit u iznosu od oko 12,8 miliona EUR.
„Konkretno, Ministarstvo finansija je za jul ove godine ranije projektovalo ostvarenje suficita u iznosu od oko 13,8 miliona EUR, pa dobijamo zaključak da je tokom jula budžetska kasa bila ispod plana za oko 26,6 miliona EUR. Navedeni podatak mora zabrinjavati znajući sezonske karatkeristike crnogorske ekonomije i po pravilu bolje stanje budžeta tokom ljetnje turističke sezone“, tvrdi Maksimović.
On je napomenuo da je realizacija kapitalnog budžeta za oko 28 miliona EUR manja od projektovanog, pa bi javne finansije imale veći minus da se realizovalo sve što se planiralo.
„Na prvi pogled hrabri podatak da su budžetski prihodi za oko 6,6 odsto veći u odnosu na planirane. Međutim, ulazeći u strukturu prihoda pozitivna percepcija brzo nestaje. Prihodi od poreza na dodatu vrijednost (PDV) su veći za oko 25,4 odsto u odnosu na planirane, ali znajući da je inflacija uticala na značajan rast cijena proizvoda, te da je crnogorska ekonomija bazično uvozno orjentisana, lako možemo zaključiti da je navedeni rast nastao zbog veće osnovice oporezivanja (cijene proizvoda bez poreza), a ne zbog veće privredne aktivnosti“, saopštio je Maksimović.
Sličan zaključak se, kako je naveo, dobija i za veće prihode od carina – poreza na međunarodnu trgovinu.
On je dodao i da su loše projektovani prihodi implementacije projekta Evropa sad doveli do nižih prihoda od navedenog programa u odnosnu na projektovane, u iznosu od oko 37 miliona EUR.
„Konkretno, prihodi od poreza na dohodak su za oko 20 miliona EUR niži u odnosu na plan, a prihodi od doprinosa oko 17 miliona EUR niži u odnosu na planirane. Ovim se još jednom potvrđuje neka moja konstatacija iz ranijeg perioda da je potrošnja, bazirana na pogrešnim projekcijama prihoda, jako opasna“, poručio je Maksimović.
Prema njegovim riječima, populističke mjere koje su od Crne Gore stvorili prividno državu socijalne pravde i blagostanje na dugom roku nijesu održive.
„Naravno da su navedene mjere politički popularne, ali svako ko umije pročitati stanje trenutnih javnih finansija, a javno se zalaže za implementaciju nakanda po osnovu rođenja troje i više djece i sličnih zakonskih rješenja, ne želi dobro crnogorskoj djeci, jer će oni u budućem periodu ispaštati i plaćati naše dugove zbog njihovih fotelja“, dodao je Maksimović.
On smatra i da je državni intervencionizam i planirano guranje Elektroprivrede (EPCG) u kupovinu Željezare toliko loš potez „da se u njemu ne može vidjeti nažalost ništa pozitivno osim dobijanja glasova za radnike“.
„A zar to ne zvuči poznato i već viđeno – jedan zaposleni, četiri glasa”, dodao je Maksimović.
Kompanija Toscelik Alloyed Engineering Steel Nikšić je od preuzimanja upravljanja fabrikom, 2012. godine, svaku poslovnu godinu ostvarivala gubitak, a on se u akumuliranom iznosu našao na kraju prošle godine na iznosu od 55 miliona EUR.
Vrijednost kapitala preduzeća je negativna, a ukupne obaveze preduzeća su procijenjene na iznos od 70 miliona EUR.
„Kroz medije je plasirana informacija da EPCG želi da valorizuje imovinu preduzeća, pa se postavlja logično pitanje – zar navedeno nije lakše i jeftinije uraditi direktnom kupovinom imovine u nekom neizbježnom stečajnom postupku, kojem se kompanija približava“, kazao je Maksimović.
On je saopštio da i kroz podatke Ministarstva finansija imamo jako dobru sliku slabosti naših finansija u pogledu pružanje fiskalnih olakšica za građane i privredu zbog trenutno prisutne velike stope inflacije.
Naime, prihodi budžeta od akciza na mineralna ulja i njihove derivate, kao posljedica umanjenja akcize na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja, su za oko osam miliona EUR niži od planiranih.
„Našim slabim javnih finansijama navedeni gubitak znači dosta i predstavlja možda posljednju olakšicu koju država može da ponudi i da građanima. U julu je zabilježena inflacija u iznosu od skoro 15 odsto, pri čemu je važno napomenuti da građani i privreda Crne Gore još nijesu osjetili povećanje cijena električne energije. Trenutna situacija sa sušnim periodom i prodajom struje po značano nižoj cijeni od cijene nabavke, gurnuće EPCG u potencijalno ostvarivanje negativnog rezultata, a priprema se teren za nerazumnu akviziciju Željezare“, kazao je Maksimović.
U dijelu koji se odnosi na mogućnosti za zaduženje, Maksimović je naveo da je, sa Vladom u tehničkom mandatu, ali i trenutno komplikovanoj geopolitičkoj situaciji, jasno da nas čeka teška jesen, a do zime je teško i govoriti.
„Izazovni period je pred nama, a Ministarstvo finansija nema previše prostora za manevar“, upozorio je Maksimović.
Prema podacima Centralne banke (CBCG), ukupni depoziti u okviru bankarskog sistema na kraju jula iznosili su oko 4,6 milijarde EUR i nalaze se na istorijskom rekordnom nivou.
„Važno je napomenuti da od navedenog iznosa, oko 1,1 milijardu EUR predstavljaju depoziti nerezidenata, odnosno skoro 24 odsto od ukupnog iznosa depozita. Ročna struktura depozita je u značajnoj mjeri okrenuta prema A vista depozitima, odnosno depozitima po viđenju“, precizirao je Maksimović.
Ukupna aktiva banaka na kraju jula iznosila je oko 5,8 milijardi EUR dok, prema raspoloživim podacima, crnogorske banke drže u svojim bilansima oko 750 miliona EUR vrijedne finansijske instrumente – obveznice.
„Kako se većina ovih instrumenata odnosi na crnogorske obveznice, možemo zaključiti da je preko deset odsto ukupne aktive crnogorskih banaka uloženo u crnogorski dug“, poručio je Maksimović.
On smatra da će navedeni podaci ići u prilog Ministarstvu finansija ka ponovnom emitovanju državnih zapisa, koji predstavljaju diskontne kratkoročne finansijske instrumente koji se mogu koristiti kao izvor finansiranja budžeta na kratkom roku.
U periodu od 2009. godine do 2020. godine, Ministarstvo finansija je koristilo navedeni instrument, pri čemu je po praksi radila emisije sa dospijećem od šest mjeseci, a kupci ovih instrumenata su mahom bile banke.
„Uzimajući u obzir navedene karakteristike instrumenta, trenutni rast kamatnih stopa i trenutne iznose likvidne aktive bankarskog sektora, navedeni instrument predstavlja „najbezbolnije“ rješenje za neophodno finansiranje budžeta“, tvrdi Maksimović.
Prema njegovim riječima, druga opcija koja se može iskoristiti je ponovno zalaganje zlatnih rezervi, u cilju dobijanja kredita po povoljnijim uslovima.
Crna Gora ima oko 38,48 hiljada unci zlata, čija je trenutna tržišna vrijednost oko 67 miliona USD. Kroz ovaj mehanizam Crna Gora se zadužila 2009. godine, kada je na međunarodnim tržištima vladala kriza.
Maksimović smatra da je pristup međunarodnim tržištima, u pogledu nove emisije obveznica u trenutnim okolnostima, gotovo nemoguć.
On je rekao da sagledavanje trenutnih prinosa crnogorskih obveznica na međunarodnom tržištu daje okvirnu percepciju cijene zaduženja u trenutnim uslovima.
„Konkretno, obveznica MONTENEGRO 2,875 12/16/27, ISIN: XS2270576700, čije je dospijeće 16. decembar 2027. godine, se trguje po prinosu od oko osam odsto, te bi na toj osnovi cijena zaduženja za rok od oko pet godina bila preko ovog iznosa. Naravno jako skupo zaduženje može ostvariti jako negativne posljedice na javne finansije, pri čemu bi se postavilo realno pitanje od investitora u pogledu naše sposobnosti finansiranja dugova u budućem periodu“, zaključio je Maksimović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
