Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori skoro 80 odsto građana smatra da političari koriste dezinformacije u svrhu ostvarivanja političkih ciljeva, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo Institut Damar.
Iz CDT-a je saopšteno da je istraživanje sprovedeno od 22. februara do 4. marta na uzorku od 1.008 ispitanika.
“Čak 78,8 odsto građana smatra da političari često (39,7 odsto), ili makar povremeno (39,1 odsto) koriste dezinformacije u svrhu ostvarivanja svojih političkih ciljeva”, rekli su iz te nevladine organizacije (NVO).
Novinar portala Raskrinkavanje.me, Marko Vukajlović, rekao je da 7,9 odsto građana kaže da se to dešava rijetko, 3,5 odsto da se to ne dešava nikada, a 9,8 odsto nema stav o tome.
Kako je naveo, na pitanje ko od političara najviše širi dezinformacije u Crnoj Gori, najveći udio građana – 28,4 odsto, izričito tvrdi da to rade svi političari bez izuzetka.
“Gotovo svaki drugi građanin (46,9 odsto) smatra da Vlada Crne Gore širi dezinformacije, oko petine (21,3 odsto) to ne smatra, a trećina (31,8 odsto) nema stav o tom pitanju”, kaže se u saopštenju.
Vukajlović je rekao da velika većina građana, oko 70,7 odsto, smatra da dezinformacije snažno ili veoma snažno utiču na političke odluke koje građani donose, dok 21,9 odsto kaže da je uticaj slab, a preostalih 7,4 odsto ne vidi nikakav uticaj.
Prema njegovim riječima, oko dvije trećine građana – 65,4 odsto, smatra da dezinformacije predstavljaju problem u Crnoj Gori.
Vukajlović je kazao da, nasuprot tome, četvrtina (25,7 odsto) ne smatra da su dezinformacije problem, a 8,9 odsto nema stav o tom pitanju.
On je dodao da je u istraživanju koje su uradili 2023. godine skoro isti broj građana kazao da dezinformacije jesu problem (65,7 odsto), da nijesu (24,9 odsto), a 9,4 odsto njih je reklo da ne zna.
Vukajlović je kazao da građani i dalje najčešće navode Srbiju (25,4 odsto) kao zemlju iz koje dolaze dezinformacije u Crnu Goru, potom Ameriku (16,7 odsto), zemlje Evrospke unije (8,6 odsto), Rusiju (7,6 odsto).
Kako je rekao, četvrtina građana je kazala da ne zna odgovor na to pitanje.
“Na pitanje zbog čega se najčešće šire dezinformacije, najveći broj građana navodi radi političke manipulacije i uticaja na donošenje državnih odluka (30,5 odsto), zbog ekonomskih interesa, zarade od klikova i oglasa (20,9 odsto), zbog namjernog izazivanja panike i nesigurnosti u društvu (19,9 odsto), kako bi se narušilo povjerenje u institucije i medije – 15,4 odsto”, kaže se u saopštenju.
Vukajlović je naveo da su građane pitali i koji su to glavni faktori koji doprinose širenju dezinformacija u Crnoj Gori.
“Trećina nam je kazala da je to “preveliki uticaj društvenih mreža”, oko četvrtine navodi političku polarizaciju kao i nedostatak medijske pismenosti, 17,4 odsto njih navodi nedostatak nezavisnih medija, a vrlo mali procenat (1,3 odsto) navodi neki drugi specifičan razlog”, kaže se u saopštenju.
Navodi se da nešto više od trećine građana (37,5 odsto) smatra da društvene mreže i tradicionalni mediji imaju podjednaku ulogu u širenju dezinformacija.
“Istovremeno, 36,2 odsto pripisuje isključivo društvenim mrežama veću ulogu, a 11,4 odsto tradicionalnim medijima. Bez odgovora na ovo pitanje je 14,9 odsto građana”, rekao je Vukajlović.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
