Podgorica, (MINA) – Nezavisnost Crne Gore konačna je i neupitna za dominantnu većinu njenih građana, dok malo više od petine smatra da to pitanje nije zatvoreno, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Centra za građansko obrazovanje (CGO) i agencije Damar.
Kako je saopšteno iz CGO-a, istraživanje o odnosima Crne Gore i Srbije sprovedeno je u sklopu zajedničkog projekta sa Regionalnom akademijom za demokratski razvoj (ADD), i uz podršku Ambasade Švajcarske.
Izvršna direktorica CGO-a Daliborka Uljarević navela je da je nezavisnost Crne Gore konačna i neupitna za 77,3 odsto građana Crne Gore, dok to pitanje nije zatvoreno za njih 22,7 odsto.
“Na pitanje da li bi referendum o nezavisnosti Crne Gore trebalo ponoviti većina, odnosno 67,4 odsto je na stavu da to ne treba raditi, a nešto manje od četvrtine – 24,3 odsto da treba”, rekla je Uljarević.
Ona je kazala da su nalazi slični i oko pitanja da li bi u Crnoj Gori i Srbiji trebalo održati referendume o ujedinjenju dvije zemlje.
“I u slučaju kad bi takav referendum ponovo bio održan 68,7 odsto je čvrstih u stavu da Crna Gora treba da bude nezavisna, manje od petine, odnosno 18,3 odsto onih koji su za zajednicu sa Srbijom i oko šest odsto za zajednicu sa Srbijom i Republikom Srpskom,“ navela je Uljarević.
Ona je naglasila da razlike u duboko polarizovanom crnogorskom društvu nose etničke i političke karakteristike.
Kako je navela, među onima koji ne misle da je državno-pravni status Crne Gore završeno pitanje i da bi referendum trebalo ponoviti, dominiraju oni koji glasaju za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) i za Socijalističku narodnu partiju (SNP), kao i oni koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi.
Prema njenim riječima, iz istih kategorija su i oni koji bi da žive u nekoj vrsti zajednice sa Srbijom ili sa Srbijom i Republikom Srpskom.
“U odnosu na susjede iz bivše Jugoslavije, odnos sa Srbijom se vidi kao najbolji od strane skoro trećine – 32,4 odsto, slijedi BiH sa 12,4 odsto, Hrvatska 8,7 odsto, Slovenija 3,3 odsto, Kosovo 3,1 odsto, Sjeverna Makedonija 2,1 odsto”, rekla je Uljarević.
Ona je kazala da je najveći broj onih koji ne mogu da ocijene razvijenost odnosa sa sada samostalnim državama sa kojima je Crna Gora nekad bila u zajedničkoj državi – 38,1 odsto.
Prema riječima Uljarević, kvalitet odnosa sa Srbijom oko 40 odsto ispitanika procjenjuje kao dobar ili odličan, preko 30 odsto smatra da nije ni dobar ni loš, dok je za više od petine odnosno 22 odsto loš ili veoma loš.
„Uticaj zvanične Srbije na unutrašnja pitanja u Crnoj Gori prepoznaje preko polovine građana, 53 odsto, dok za oko 30 odsto taj uticaj ne postoji”, saopštila je Uljarević.
Ona je kazala da je percepcija uticaja zvanične Srbije izražena kod nacionalno opredijeljenih Albanaca, Bošnjaka, Muslimana, Crnogoraca, Hrvata, ali je zastupljena i kod skoro dvije petine onih koji se izjašnjavaju kao Srbi.
“Posljedično, značajno je izraženija kod partija manjinskih naroda, kao i kod partija takozvane pro-crnogorske opcije – Demokratska partija socijalista, Socijaldemokrate, Liberalna partija, Socijaldemokratska partija, ali i kod pokreta Evropa sad – 51,4 odsto“, navela je Uljarević.
Ona je pojasnila da je u dijelu prepoznavanja glavnih problema u odnosima Crne Gore i Srbije bilo moguće dati više odgovora.
“Ističu se razlike po pitanju priznanja Kosova 47,7 odsto i odnosa prema NATO savezu 34,2 odsto, ali i miješanje Srbije u unutrašnja politička pitanja Crne Gore 32 odsto, i same vlasti u Srbiji 27,3 odsto”, rekla je Uljarević.
Prema njenim riječima, uz mogućnost više odgovora, skoro polovina građana – 49,1 odsto, cijeni da Crnoj Gori i Srbiji nijesu potrebne zajedničke politike i da svako treba sam da brine za svoje prioritete.
“Dok 45 odsto smatra da bi bilo dobro da postoji zajednička saobraćajna strategija, 31,8 odsto zajednička spoljna i odbrambena politika, a 31,4 odsto zajednička finansijska i ekonomske politika”, navela je Uljarević.
Ona je kazala da su podijeljeni stavovi da li Srbija ima obavezu da štiti Srbe iz Crne Gore, dodajući da je na toj poziciji najveći broj Srba, kao i onih koji glasaju za ZBCG, SNP, DCG i PES.
Kako je navela Uljarević, posljednjih godina uspostavljen je trend u kojem zapadni partneri gube uticaj u Crnoj Gori, što potvrđuju i nalazi istraživanja kroz prizmu onih koji se vide kao glavni spoljno-politički oslonci Crne Gori.
“EU stoji na vrhu, ali sa 54,7 odsto, dok se na drugom mjestu pozicionira Srbija sa 15,3 odsto, zatim Rusija 6,9 odsto, pa SAD 5,6 odsto. Njemačka se izdvaja iako je članica EU 2,4 odsto, i u malim procentima su tu Kina, Turska i Velika Britanija”, rekla je Uljarević.
Prema njenim riječima, dok su pripadnici manjinskih naroda i Crnogorci više okrenuti ka EU, Rusiju i Srbiju kao spoljno političke oslonce više vide Srbi, a na SAD se najviše oslanjaju Hrvati, Bošnjaci i Muslimani.
Kako je kazala, najmanje onih koji EU vide kao ključnog spoljno-političkog oslonca je u koaliciji ZBCG i u SNP-u.
Ona je rekla da put Crne Gore ka EU danas podržava 77,4 odsto građana, dok je 17 odsto protivnika EU i manje od šest odsto neopredjeljenih.
“Članstvo Crne Gore u NATO savezu podržava 55 odsto, 36 odsto je protiv, a manje od devet odsto nema stav”, navela je Uljarević.
Izvršni direktor agencije Damar, Vuk Čađenović rekao je da 72 odsto ispitanika smatra da postoji crnogorski nacionalni identitet koji je nezavisan od srpskog smatra, dok taj stav ne dijeli 22 odsto.
To, kako je dodao, ukazuje na manjinsku, ali značajnu, grupu građana koja vjeruje da je crnogorski identitet isključivo povezan s srpskim.
“Zanimljivo je i da je mali procenat onih koji nemaju izražen stav o ovoj temi. Na drugoj strani, crnogorski jezik priznaje većina od 63,5 odsto, a ne priznaje 36,5 odsto građana Crne Gore“, kazao je Čađenović.
On je rekao da su nalazi su podijeljeni oko percepcije odnosa između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i države Srbije.
“Pa oko četvrtine ispitanika odnosno 25,1 odsto smatra da je SPC sastavni dio države Srbije, odnosno vjeruje da SPC sarađuje s državom, ali da ima svoju autonomiju 24,5 odsto. Manji je broj onih (18,7 odsto) koji smatraju da SPC djeluje nezavisno od države Srbije”, kazao je Čađenović.
On je dodao da najveći procenat ispitanika, 31,7 odsto, ne može da se odredi oko tog pitanja.
“Skoro dvije petine – 39,6 odsto građana vjeruje da je Crnogorska crkva bila autokefalna, a suprotnog je mišljenja oko četvrtine 25,3 odsto, dok je opet veliki broj onih nedefinisanog stava 35,1 odsto, što može ukazivati na nedostatak informacija ili različite interpretacije istorijskih događaja”, pojasnio je Čađenović.
Kako je naveo, pitanje o mogućoj autonomiji Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) unutar SPC-a generisalo je različite odgovore, pa da oko petine smatra da MCP treba da ima autonomiju unutar SPC-a, ali je sličan procenat i protiv takve ideje.
“Većina od 43 odsto smatra da postoji uticaj SPC na unutrašnjopolitičke prilike u Crnoj Gori, a 28 odsto ne vjeruje da SPC ima značajan uticaj na političke prilike u zemlji, dok skoro trećina nema definisan stav o ovom pitanju”, rekao je Čađenović.
On je kazao da 22,5 odsto ispitanika smatra da crkvena imovina treba da pripada SPC-u, 16 odsto se opredjeljuje za MCP, a 21 odsto za CPC.
“Značajno je napomenuti da 25 odsto ispitanika vjeruje da crkvena imovina treba da bude u vlasništvu države Crne Gore. Oko petine nema stav o ovoj temi”, kazao je Čađenović.
On je naveo da preko dvije petine – 44 odsto građana, navodi da nije upoznato sa sadržajem potpisanog Temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore i SPC-a, dok 25,3 odsto navodi da su upoznati, a manje od trećine 30,8 odsto tvrdi da su djelimično upoznati sa sadržajem tog ugovora.
“Većina 47,9 odsto građana smatra da je Njegoš dio crnogorske kulture, preko trećine 36,3 odsto da je dio i crnogorske i srpske kulture, a 15,8 odsto vidi Njegoša isključivo kao dio srpske kulture”, rekao je Čađenović.
On je kazao da preko 70 odsto ispitanika ne vidi ni Srbe ni Crnogorce kao danas ugrožene ili diskriminisane u Crnoj Gori, a da među onima koji vjeruju da takve diskriminacije ima, najčešće oblasti za koje se to veže su zapošljavanje, praktikovanje vjerskih običaja ili pri ostvarivanju nekih drugih građanskih prava.
Kako je Čađenović naveo, za litije koje su se održavale tokom 2020. godine, većina ispitanika odnosno njih 58,6 odsto kaže da ih nije podržavala, dok 41,4 odsto tvrdi suprotno.
“U odnosu na ishod parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2020. godine, 43 odsto smatra da su litije u velikoj mjeri uticale na to, a dodatnih 37 odsto vjeruje da su litije donekle uticale, dok samo 8,1 odsto smatra da litije nijesu imale nikakav uticaj, a oko 12 odsto nema stav o ovoj temi”, rekao je Čađenović.
Kako je pojašnjeno, poseban segment istraživanja se odnosio na niz pitanja koji osvijetljavaju vrijednosne determinante.
Uljarević je rekla da, u odnosu na nasljeđe iz Drugog svjetskog rata, oko 32,3 odsto ispitanika vidi kao bliži partizanski pokret, dok je za manje od petine, odnosno 18 odsto, to četnički pokret.
Kako je dodala, skoro polovina ispitanika ne može danas da se odredi po tom pitanju – 49,7 odsto.
“Da se u Srebrenici desio genocid smatra 60 odsto, dok je suprotnog stava skoro četvrtina 23 odsto, a manje od petine nema stav 17 odsto”, navela je Uljarević.
Ona je kazala da nezavisnost Kosova podržava 44 odsto građana Crne Gore, a 38.5 odsto je protiv, dok i oko ovog pitanja manje od petine nema stav 17,5 odsto.
Kako je Uljarević dodala, Ukrajinu u rusko-ukrajinskom ratu u Crnoj Gori podržava 41,3 odsto ispitanika i ispitanica, a Rusiju 24,3 odsto, dok je preko trećine neopredijeljenih.
Prema njenim riječima, sličan je odnos prema sankcijama koje je EU uvela Rusiji, a i kad je riječ o odluci Crne Gore da uvede sankcije Rusiji.
“Podijeljen je stav o opasnostima ruskog uticaj po region, pri čemu blago preteže da jeste opasan 37,1 odsto u odnosu da nije 35,6 odsto, uz napomenu da preko četvrtine – 27,3 odsto ne može da se odredi“, kazala je Uljarević.
Ona je naglasila da se taj dio vrijednosnih određenja odnosi na uzorak koji oslikava ukupnu populaciju, ali da je i u kontekstu aktuelnih događaja u Crnoj Gori važno ukazati da ti preovlađujući stavovi neće biti preslikani u ono što je, kako sada stvari stoje, struktura nove Vlade i vlasti.
“U toj vladi, ako pogledamo određenja po partijskoj osnovi imaćemo dominaciju onih kojima je četnički pokret bliži – ZBCG 60 odsto, SNP 48 odsto, PES 27 odsto, DCG 27 odsto pri čemu je preko polovine pristalica PES-a i DCG neopredijeljeno oko ovog pitanja”, rekla je Uljarević.
Ona je dodala da će u toj vladi dominirati oni koji negiraju da se u Srebrenici desio genocid – ZBCG sa 86,6 odsto, SNP 64,4 odsto, PES – 41,6 odsto i DCG 41,5 odsto.
Kako je Uljarević dodala, dominiraće i oni za koje nezavisnost Kosova nije zatvoreno pitanje ZBCG 96 odsto, SNP 84 odsto, PES i DCG po 55 odsto.
“Ali i oni koji su na strani Rusije u rusko-ukrajinskom ratu a posljedično ne podržavaju ni sankcije Rusiji, niti cijene da je ruski uticaj opasan po region“, naglasila je Uljarević.
Iz CGO-a su rekli da je istraživanje, koje je dio projekta “Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!”, paralelno sprovedeno u Srbiji i u Crnoj Gori, i da će nalazi istraživanja koje je rađeno u Srbiji biti predstavljeni sjutra u Beogradu.
“Istraživanje u Crnoj Gori sprovela je agencija Damar, od 2. do 10. oktobra, na stratifikovanom troetapnom uzorku od od 995 ispitanika, primjenom CAPI metode”, kaže se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
