Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Svjetska banka (SB) je u najnovijem izvještaju povećala prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 4,8 odsto.
“To je 1,5 procentnih poena više u odnosu na junske prognoze”, pokazuje danas objavljeni izvještaj SB o ekonomskim kretanjima za regiju Evrope i centralne Azije, u koji je agencija Mina-business imala uvid.
U najnovijem izvještaju, SB prognozira rast crnogorske ekonomije u narednoj godini 3,2 odsto, odnosno 3,1 odsto u 2025. To je 0,1 procentni poen, odnosno 0,2 procentna poena više u odnosu na junske prognoze.
U SB očekuju da će rast Crne Gore ostati snažan na nivou od 4,8 odsto u ovoj godini, zahvaljujući privatnoj potrošnji i izvozu usluga, dok investicije ostaju niže.
Međutim, usporavanje globalne ekonomije opterećuje izglede Crne Gore. Očekuje se da će opadajući rast privatne potrošnje tokom naredne i 2025. dovesti do sporijeg prosječnog rasta od 3,2 odsto.
“Na fiskalnoj strani, dok će jednokratni prihodi rezultirati deficitom nižim od planiranog od dva odsto BDP-a u ovoj godini, očekuje se da će fiskalni deficit ostati povišen na 3,9 i 3,6 odsto BDP-a naredne i 2025. godine”, navodi se u izvještaju.
Javni dug se očekuje da će porasti sa 62,1 odsto BDP-a u ovoj godini na 66,1 odsto naredne godine.
“S obzirom na zaoštravanje globalnih finansijskih uslova i značajne finansijske potrebe Crne Gore od ove do 2025, potrebno je oprezno fiskalno upravljanje, posebno u pogledu rashoda, uključujući sprovođenje reforme penzijskog sistema i javne uprave”, smatraju u SB-u.
Politički izazovi su, kako se dodaje, glavni domaći rizici. Ozbiljnost predstojećih izazova, međutim, zahtijeva jako političko i ekonomsko upravljanje, kroz pažljivo osmišljene i politike sa dobrim troškovima.
U danas objavljenom izvještaju se navodi da je procjena ekonomskog rasta na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju na prostoru Evrope i centralne Azije povišena na 2,4 odsto za ovu godinu.
Porast odražava poboljšane prognoze za ratom pogođenu Ukrajinu i za zemlje centralne Azije, kao i postojanost potrošnje građana u Turskoj, te brži rast od očekivanog u Rusiji, zbog velikog porasta državnih izdataka u vojne i socijalne svrhe. Ne računajući Rusiju i Ukrajinu, očekuje se da regionalni učinak dostigne rast od tri odsto u ovoj godini.
„Međutim, ova stopa rasta niža je od dugoročnog prosjeka prije pandemije. Ukupno gledano, očekuje se da će rast u polovini zemalja Evrope i centralne Azije u ovoj godini biti manji ili neznatno veći u odnosu na prošlu godinu“, navodi se u izvještaju.
Za narednu i 2025. godinu prognozira se godišnja stopa rasta od 2,6 odsto zbog slabe ekonomske ekspanzije u Evropskoj uniji (EU) – najvećem trgovinskom partneru zemalja regije – visoke inflacije, pooštrenih uslova finansiranja i posljedica invazije Rusije na Ukrajinu.
Potpredsjednica SB za Evropu i centralnu Aziju, Antonella Bassani, kazala je da međusobno povezani ekonomski šokovi invazije Rusije na Ukrajinu, krize troškova života i klimatskih rizika, donose zahtjevne izazove za Evropu i centralnu Aziju.
„Tim je zemljama potreban novi pristup koji bi doveo do oporavka rasta produktivnosti, boljih ekonomskih i socijalnih ishoda, jače otpornosti i ubrzane dekarbonizacije ekonomije“, smatra Bassani.
Negativni rizici, kako se dodaje, i dalje zasjenjuju izglede zemalja u razvoju i tržišta u nastajanju u Evropi i centralnoj Aziji. Visoka inflacija mogla bi potrajati zbog nestabilnijih svjetskih tržišta robe i skoka cijena energenata.
„Svjetska finansijska tržišta mogla bi postati još nestabilnija i restriktivnija zbog pooštrenih uslova finansiranja. Svjetski ekonomski rast u periodu od 2020. do narende godine slabiji je nego u bilo kojem drugom petogodišnjem periodu od 1990. godine na ovamo, a mogao bi i dodatno oslabiti“, zaključili su iz SB.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
