Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Neznatan rast indeksa i značajno veći promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Ministarstvo finansija emitovalo 850 miliona EUR vrijedne državne obveznice.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 0,3 odsto na 1.184,97 poena, a MONEX neznatno na 17.795,29 bodova.
Promet je iznosio 284,8 hiljada EUR i bio je 1,7 puta veći od prošlosedmičnog, najviše zahvaljujući prodaji akcija budvanskog Montenegro-expressa. Na berzi je u ponedjeljak prodato 4,12 odsto dionica budvanske kompanije za ukupno 139,08 hiljada EUR.
Dionice Montenegro-expressa na kraju sedmice su koštale 16,6 centi.
Rasle su akcije Luke Bar, tri odsto na 34 centa, Crnogorskog elektroprenosnog sistema, blago na 1,2 EUR, i Elektroprivrede neznatno na 5,4 EUR. Trgovano je i dionicama Hipotekarne banke, koje su ostale na prošlosedmičnom nivou od 9,3 EUR.
Akcije Instituta „Simo Milošević“, radnu sedmicu su završile na 58 EUR, Jugopetrola na 15 EUR, Zetatransa na 1,09 EUR, HTP Vektra Boke na 20 centi i kotorskog Napretka na pet centi.
Ministarstvo finansija emitovalo je u utorak na londonskoj berzi državne obveznice u ukupnom iznosu od 850 miliona EUR, po kamatnoj stopi od 4,87 odsto i sa rokom dospijeća od sedam godina.
Iz tog Vladinog resora su kazali da su uspjeli da, po najpovoljnijim mogućim uslovima, obezbijede novac na međunarodnom tržištu da bi država vratila stare pozajmice od preko 800 miliona EUR, koje Vladi stižu na naplatu do kraja ove godine.
Ekonomski analitičar i direktor Fidelity consultinga, Miloš Vuković, smatra da je zaduženje od 850 miliona EUR do sada najveće u istoriji Crne Gore i da će na njega biti dodatno plaćena kamata od oko 290 miliona EUR. To, kako je objasnio, znači da će građani ukupno vratiti oko 1,1 milijardu EUR.
Premijer Milojko Spajić ove sedmice je, tokom Premijerskog sata, saopštio da će Vlada nastaviti redovno da izlazi na tržište obveznica i dodao da u državnom trezoru trenutno ima preko milijardu EUR.
„Mi ćemo izlaziti na tržište obveznica redovno. Izašli smo sa 4,8 odsto kamatnom stopom, što je fantastičan rezultat“, rekao je Spajić.
Novac će, kako je ponovio, biti korišćen isključivo za vraćanje starih kredita i dijelom kapitalne investicije.
„U trezoru, uz novac koji imamo, imamo preko milijardu EUR likvidnosti. I ona se neće koristiti za potrošnju, plate, penzije i socijalna davanja, jer imamo suficit tekućeg budžeta“, kazao je Spajić.
Sedmicu je obilježila i informacija da crnogorska ekonomija, prema izvještaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nastavlja da pokazuje otpornost i rast, podržana ključnim reformama i strateškim investicijama.
Šef kancelarije EBRD za Crnu Goru, Remon Zakaria, rekao je na predstavljanju izvještaja o tranziciji 2024-2025, pod nazivom Navigacija kroz industrijske politike, da je u prošloj godini EBRD uložila 104 miliona EUR u zemlju, od čega je 92 miliona namijenjeno zelenim projektima koji podstiču energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i dekarbonizaciju.
“Naša snažna partnerstva sa lokalnim partnerima, donatorima i privatnim sektorom bila su ključna za unapređenje ovih napora. Ostajemo posvećeni podršci održivom razvoju Crne Gore i stvaranju konkurentnije i ekološki prihvatljivije ekonomije”, naveo je Zakaria.
Krajem sedmice vlade Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) potpisale su sporazume o ekonomskoj saradnji i zajedničkom ulaganju, koji bi trebalo da podstakne razvoj saradnje na osnovu jednakosti i uzajamne koristi u potpunom skladu sa zakonodavstvima dvije države.
Saradnja će, između ostalog, obuhvatiti brojne oblasti, sa posebnim fokusom na strateške i projekte od javnog interesa, koji će rezultirati ekonomskim benefitima za građane obje države.
Predstavnici Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) smatraju da postoji visok rizik da bi sporazum sa UAE mogao biti zloupotrijebljen kao kanal za pranje novca.
“Postoji izuzetno visok rizik da bi sporazum mogao biti zloupotrijebljen za pranje novca, jer podaci o stvarnim vlasnicima kompanija registrovanih u toj državi nisu dostupni javnosti”, rekli su iz MANS-a i upozorili da taj dokument suspenduje niz crnogorskih zakona.
Spajić je, odgovarajući na pitanja poslanika na Premijerskom satu, kazao da će sporazum sa UAE omogućiti investicije od preko 30 milijardi EUR u Crnu Goru.
“Najbitnija stvar za sporazum je da prvi put u istoriji država UAE direktno garantuje i stoji iza jednog projekta. Sa ovakvim investitorima nema trange-frange, neće biti korupcije i neće biti problema te vrste. Mnogi su navikli da se to dešava u Crnoj Gori, ali to se ovoga puta neće desiti”, poručio je Spaji.
Vlada je u četvrtak, na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, usvojila Agrobudžet, za koji je predviđeno 77,06 miliona EUR. Ta sredstva su opredijeljena za ruralni i razvoj poljoprivrede, ribarstvo, sprovođenje fitosanitarnih i mjera bezbijednost hrane i zdravstvene zaštite životinja.
“Donošenjem Agrobužeta osigurava se realizacija mjera agrarne politike u cilju sprovođenja kontinuiniranog razvoja sektora poljoprivrede, ruralnog razvoja i ribarstva u Crnoj Gori, takođe kako bi se omogućilo korišćenje opredijeljenih budžetskih sredstava u svrhu sprovođenja mjera agrarne politike”, rekli su iz Ministarstva.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
