Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Prihodi budžeta u prošloj godini iznosili su 2,75 milijardi EUR, što je 188,6 miliona ili 7,3 odsto više u odnosu na 2023, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
Prema Izvještaju o preliminarnim nivoima budžetskog gotovinskog suficita, odnosno deficita, javnog duga i neto zaduženja, prihodi budžeta u prošloj godini iznosili 2,75 milijardi EUR, odnosno 36,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u odnosu na 2023. više za 188,6 miliona ili 7,3 odsto.
“Izuzimajući prihode jednokratnog karaktera, prihodi budžeta u prošloj godini u odnosu na 2023. veći su za 333,8 miliona EUR ili 14 odsto”, precizirali su iz Ministarstva finansija.
Kako su naveli, najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena su kod svih glavnih kategorija prihoda budžeta: poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dodatu vrijednosti, akciza.
“Tako su prihodi po osnovu poreza na dobit, naplaćeni u iznosu od 214 miliona EUR, što je za 62,7 miliona ili 41,4 odsto veće u odnosu na 2023 i 8,3 miliona EUR ili četiri odsto veće u odnosu na plan po rebalansu”, kazali su iz Ministarstva.
Porez na dohodak fizičkih lica ostvaren je u iznosu od 88,2 miliona EUR, što je rast od 21,7 miliona ili 32,7 odsto u odnosu na 2023. godinu i 1,5 miliona ili 1,8 odsto u odnosu na plan po rebalansu.
Kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 251,17 miliona EUR, što predstavlja 106 odsto plana kapitalnog budžeta za ovaj period.
U odnosu na isti period prethodne godine, njegovo ostvarenje je veće za 62,15 miliona EUR ili 32,9 odsto.
“Doprinosi su ostvareni u iznosu od 584,7 miliona EUR što je za devet miliona EUR ili 1,6 odsto veće u odnosu na 2023”, dodaje se u saopštenju.
Porez na dodatu vrijednost u prošloj godini ostvaren je u iznosu od 1,22 milijarde EUR, što je za 163,3 miliona ili 15,4 odsto veće u odnosu na 2023. i 23 miliona ili 1,9 odsto veće u odnosu na plan po rebalansu.
Prihodi budžeta od akciza iznosili su 368,6 miliona EUR, što predstavlja rast od 45,5 miliona ili 14,1 odsto u odnosu na 2023. godinu i 2,8 miliona ili 0,8 odsto u odnosu na rebalansom planirane.
“Najveći doprinos rastu akciza u prošloj godini zabilježen je kod akcize na mineralna ulja i njihove derivate, i to u iznosu od 198,4 miliona, što je za 19,3 miliona ili 10,8 odsto veće u odnosu na isti period prethodne godine”, rekli su iz Ministarstva finansija.
Prihodi po osnovu akcize na duvan i duvanske proizvode iznosili su 119,2 miliona EUR, što je za 18,9 miliona ili 18,9 odsto veće u odnosu na isti period prethodne godine.
Iz Ministarstva finansija su kazali da je u prošloj godini evidentiran rast prometa cigareta od 8,3 odsto ili za oko 93,8 tone u poređenju sa prethodnom godinom, dok je kod bezdimnih duvanskih proizvoda zabilježen rast prometa za oko 23,6 odsto ili za milion i po paklice bezdimnih duvanskih proizvoda, što je prevashodno rezultat suzbijanja nepravilnosti i sive ekonomije na tržištu duvana.
Prema njihovim riječima, izdaci budžeta u prošloj godini iznosili su 2,98 milijardi EUR ili 40 odsto procijenjenog BDP-a.
U odnosu na isti period prethodne godine, izdaci su veći 430,5 miliona ili 16,8 odsto.
“Najveće odstupanje je kod izdvajanja za isplatu prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja dominantno zbog povećanja minimalne penzije, transfera institucijama i značajnije kod institucija javnog zdravlja, kao i rasta izdvajanja za bruto zarade (usvajanje granskih kolektivnih ugovora kojima su povećane zarade zaposlenih u javnom sektoru u 2023. godini)”, navodi se u saopštenju.
Kako su rekli iz Ministarstva, u odnosu na plan ove godine, izdaci su manji za 22,1 miliona EUR ili 0,7 odsto, i odraz su dinamike pristizanja obaveza u tom periodu.
“Ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 230,9 miliona, odnosno na nivou od 3,1 odsto procijenjenog BDP-a, što je za 4,5 miliona niže ostvarenje od planiranog”, navodi se u saopštenju.
U prošloj godini je ostvaren suficit tekuće potrošnje u iznosu od 49,9 miliona EUR, što je u poređenju sa planom, koji predviđa ostvarenje suficita tekuće potrošnje od 34,3 miliona, za 15,5 miliona EUR veći od plana.
“Ostvarenje suficita tekuće potrošnje predstavlja ispunjavanje kriterijuma fiskalne odgovornosti, odnosno takozvanog zlatnog fiskalnog pravila koje definiše da nivo tekućih izdataka i transfera treba da bude niži od tekućih prihoda i donacija, odnosno da se država zadužila isključivo samo za potrebe finansiranja kapitalnih projekata i otplate duga”, rekli su iz Ministarstva.
Ukupan javni dug na kraju prošle godine iznosio je 4,57 milijardi EUR, odnosno 61,32 odsto BDP-a .
“Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija (uključujući i 38.477 unci zlata ), a koji su, na kraju prošle godine, iznosili 385,36 miliona, neto javni dug Crne Gore, na dan 31. decembar, iznosi 4,18 milijardi, odnosno 56,15 odsto BDP-a”, navodi se u saopštenju.
Iz Ministarstva finansija su kazali da je kontinuirani rast prihoda državnog budžeta u prošloj godini, uz snažnu otpornost i makroekonomsku stabilnost, ostvaren usljed dinamičnog rasta potrošnje i investicija, uz primjetan pad sive ekonomije, a da je taj resor transparentno i odgovornom upravljalo javnim finansijama i javnim dugom države.
“Ministarstvo finansija ostaje posvećeno transparentnom i odgovornom upravljanju javnim finansijama, o čemu svjedoče pozitivni trendovi koje bilježimo i u prva dva mjeseca ove godine”, poručuje se u saopštenju.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
