Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Promjena modela privrednog razvoja, koju je u svom programu ponudio Demokratski front (DF) i koji se zasniva na suprotnim pretpostavakama u odnosu na neoliberlani program bivšeg režima, predviđa izlazak iz recesije i ekonomski oporavak zemlje.
Predsjednik Pokreza za promjene (PzP), Nebojša Medojević, kazao je da bi njihova vlada pokrenula čitav niz mjera i mehanizama za podršku otvaranju novih radnih mjesta, prioritetno u proizvodnji robe i usluga za izvoz.
“Naravno, vodeći računa o domaćem kadru, ravnomjernom regionalnom razvoju i optimalnom korišćenju resursa. U tom pogledu, nova vlada bi dodatnim sredstvima stimulisatla otvaranje svakog radnog mejsta. Preko Razvojne banke bi se obezbjedili dugoročni izvori finansiranja za kupovinu opreme i mašina, projekte i izgradnju zgrada za pokretanje proizvodnje”, rekao je Medojević.
Preko Fonda rizičnih ulaganja otkupljivale bi se, prema njegovim riječima, hipoteke kod banaka sa velikim diskontima. Pored dugoročnih izvora kapitala za investicije, obezbjeđivao bi se i neophodni obrtni kapital za reprometrijal i sirovine za pokretanje proizvodnje.
“Porez na dodatu vrijednost (PDV) bi se naplaćivao tek kada preduzeća naplate svoja potraživanja, a ne odmah nakon fakturisanja. Državni garantni fond izdavao bi garancije bankama za izvozno orijentisane projekte i na taj način pomagao preduzetnicima koji imaju dobre poslovne ideje, a nemaju imovinu za hipoteku, da dobiju kredite kod banaka”, saopštio je Medojević.
On smatra da država ne treba da se libi od subvencionisanja kamata za kredite preduzetnicima koji otvaraju radna mejsta u proizvodnji za izvoz, kao i da poreska politika treba da stimuliše ulaganje u nerazvijena područja na sjeveru države.
“Stopa poreza na dobit treba da bude nula za firme koje otvaraju pogone na sjeveru. Posebno je važno stimulisati otvaranje malih porodičnih zanatskih radnji i sitne proizvodnje, koje mogu biti od velikog značaja za rješavanje pitanja nezaposlenosti. Za ove male radnje treba ukinuti fiskalne kase, a inspekcije službe temeljno reorganziovati na način da njihova osnovna uloga bude preventivna i edukativna, a ne represivna”, naveo je Medojević.
On je dodao da je prethodni režim držao u stalnom strahu od inspekcija, kazni i zatvaranja hiljade ljudi čija egzistencija je zavisila od tog posla. Na taj način režim je primoravao vlasnike takvih radnji i njihove porodice da glasaju za Demokratsku partiju socijalista (DPS).
“Nova vlada treba da oslobodi preduzetnički duh naših ljudi i stimuliše malu privredu i porodične firme. Odmah treba ukinuti sva parafiskalna opterećenja privredi, što će značajno smanjiti troškove poslovanja. Takav transparentni poslovni ambijent, jasna i jednostavna fiskalna politika i inspekcijska služba koja dominatno djeluje preventivno i edukativno, djelovaće podsticajno na otvaranje novih malih radnji”, rekao je Medojević.
On je dodao da radnici moraju biti zaštićeni, a sindikat obavezan u svakom preduzeću sa preko deset zaposlenih. Rad na crno i nesiplaćivanje poreza i doprinosa sa zaradama treba da budu krivična djela, a porez na prihod ne treba naplaćivati za plate koje su do prosječnog nivoa.
Medojević smatra da su kamate u crnogorskim komercijalnim bankama previsoke i imaju karakter zelenaških, a da su razlozi takvog stanja sistemski i strukturni, špekulatvni i kriminalni, kao i da u ovom trenutku najveći problem predstavlja zabrinjavajuće visoki nivo nenaplativih kredita.
“Naime, rukovodstva crnogorskih komercijalnih banaka su u toku 2006, 2007, 2008. godine davali ogoromne iznose kredita ne poštujući uobičajne standarde u procjeni rizika i obezjeđenju kredita. Za kolateral su uzimane akcije ili nekretnine koje su nerealno procjenjivane i čija je tržišna vrijednost naduvana. Mi u DF nemamo nikakve dileme da se radi o dogovorenim transkacijama između rukovodstava banaka i privilegovanih klijenata koji su dobijali kredite bez valjanog pokrića”, saopštio je Medojević.
On je dodao da je zbog tih nenaplativih kredita povećan nivo obaveznih rezerevi i banke su morale da uvode nove troškove građanima i privredi i da zadržavaju zelenaške kamate, koje pogubno djeluju na opstanak malih i srednjih preduzeća.
“Najveća odgovornost leži na Centralnoj banci (CBCG) koja je tolerisala lažno predstavljanje nenaplativih kredita u bilansima banaka. Umjesto da se ti krediti tretiraju kao nenaplativi i da se knjiže kao gubici, sa obavezom banaka da ih supstuišu novim kapitalom, CBCG je tolerisala knjigovodstvene malverzacije. To je dovelo do smanjenja kredita za privredu i građane i zadržavanja visokih kamatnih stopa koje predstavljaju ozbiljan problem za normalno fukcionisanje pirvrede”, kazao je Medojević.
On je naveo da su dugovi države drugi veliki problem, gdje komericjlane banke radije kreditiraju državu, nego privredu. Takvo stanje je neodrživo i vodi ka krizi likvidosti i solventnosti privrede, smanjenju privredne aktivnosti, zatvaranju malih i srednjih preduzeća i povećanju nezaposlenosti.
“Zato je neophodno hitno transformisati Investiciono razvojni fond (IRF) u državnu razvojnu banku koja treba da obezbijedi dugoročni kapital za finansiranje investicija u proizvodnju i poljoprivredu po kamatama do maksimalno jedan odsto godišnjje uz razumne grejs periode”, rekao je Medojević.
On je poručio i da siva ekonomija i šverc moraju biti energičnom akcijom svih državnih organa sasječeni u korijenu.
“Vlada DF bi radikalno promjenila odnos građana prema švercu i utaji poreza, što je postala odomaćena praksa. Poštovanje zakona, jedna tretman svih građana, regularno poslovanje i plaćanje poreza moraju biti temlej novog pravnog i ekonomskog patriotizma. Eliminisanjem šverca, zapljenom imovine stečene kriminalom i konfiskacijom 6,25 milijardi USD iznijetih iz zemlje, napunićemo budžet i stvoriti fer uslove za tržišnu utakmicu u kojoj neće biti kažnjavani oni koji posluju regularno, a nagradjivani šverceri, prevaranti i utajivači poreza”, saopštio je Medojević.
On je dodao i da su Crnoj Gori potrebni auto-putevi i pruge, ali da se mora voditi računa o održivosti duga i ekonomskoj opravdanosti i rentabilnosti investicija.
“Tako krupne investiicone odluke bez vizije, bez analize ekonomske opravdanosti projekta često vodi neproduktivnom ulaganju, čiji ceh plaćaju svi, a korist je individualna”, naveo je Medojević.
On je podsjetio da je uzet je kredit čiji su uslovi takvi da zajmodavcu daju pravo pristupa crnogorskom zemljištu, zbog čega bi nova vlada trebalo odmah da pokrene postupak pravne, tehničke i finanijske revizije ugovora o gradnji sa pratećim aneksima i o krditu sa Exim bankom.
Medojević je kazai i da država mora da stvori prostor da se povećaju izdvajanja za turističku infrastrukturu koja su niska u poređenju sa nekim drugim zemljama koje se ozbiljno bave turizmom.
“Postoji opravdana zabrinutost da ključna grana na koju se ekonomija oslanja nije održiva na dug rok. Loša reklama se daleko čuje i ko će dolaziti samo iz altruizma, ako za isti novac može imati daleko kvalitetniju uslugu. Država mora doneti realan plan turističkog razvoja sa akcentom na sjever zemlje”, poručio je Medojević.
On je naveo da se u Crnoj Gori mora osmisliti ozbiljna strategija industrijskog razvoja, jer je pandemija razotkrila sve slabosti kratkoročnih privida u oslanjanju isključivo na turizam, što zamagljuje onu nužnost bolnih, ali neophodnih korjenitih promjena.
“To stvara zemlju u kojoj i strane direktne investicije idu u nekretnine, a ne u fabrike i proizvodnju koja je neophodna i bez koje nema održivog rasta ni prosperiteta društva. U ekonomiji koju vodi jedan projekat – izgradnja dionice auto puta Bar-Boljare, a za koji studije pokazuju da neće imati dovoljno saobraćaja da bi opravdao ogromne troškove, nema govora o rasprostranjenim investicijama, a rasprostranjenost je suština makroekonomske održivosti rasta i na kojoj treba strateški raditi”, zaključio je Medojević.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
