Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Koliko će novca Crna Gora povući od devet milijardi EUR iz ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije (EK) za Zapadni Balkan nije moguće unaprijed definisati, kazali su iz Kancelarije za evropske integracije (KEI), na čijem je čelu Aleksandar Drljević.
Oni su naveli za Dan da će Vlada svake godine predlagati EK projekte shodno Jedinstvenoj listi prioritetnih projekata, koju usvaja Nacionalna investiciona komisija, na čijem čelu je premijer Duško Marković.
Iz Kancelarije su kazali da je EK obezbijedila devet milijardi EUR finansiranja kao dio sredstava opredijeljenih kroz IPA III program za period od naredne do 2027. godine za sve države Zapadnog Balkana, kako bi se podržala ekonomska približavanja standardima Evropske unije (EU), prije svega kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti, odnosno zelenoj i digitalnoj tranziciji.
Veći dio te podrške biće usmjeren na ključne produktivne investicije i održivu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu.
Pored toga, kako su naveli, investicioni kapacitet za region treba pojačati mobilizacijom novog Garantnog instrumenta za Zapadni Balkan, sa ambicijom da potencijalno prikupi investicije do 20 milijardi EUR.
“Imajući u vidu da je devet milijardi EUR obezbijeđeno za sve države Zapadnog Balkana, kao i da postoje različiti instrumenti podrške koju EU pruža, tačan iznos sredstava koja će biti na raspolaganju Crnoj Gori nije u ovoj početnoj fazi sprovođenja plana moguće unaprijed definisati”, naveli su Danu iz Kancelarije za evropske integracije.
Oni su dodali da je u prethodnom periodu EK u okviru priprema za korišćenje IPA III u više navrata naglašavala namjeru finansiranja zrelih projekata koji su podržani kroz relevantne nacionalne strateške dokumente.
“U zavisnosti od spremnosti i zrelosti projekata, a posebno infrastrukturnih, Crna Gora će kroz propisane procedure predložiti za finansiranje sve projekte koji se budu smatrali spremnim za finansiranje”, rekli su iz Kancelarije za evropske integracije.
Imajući u vidu, kako u kazali, potrebu za strateškim planiranjem ulaganja u infrastrukturu, 2015. godine je usvojena od strane Vlade Jedinstvena lista prioritetnih infrastrukturnihprojekata, koja je utvrđena od strane Nacionalne investicione komisije.
“Utvrđena lista sadrži sve prioritetne projekte koji se na osnovu njihove relevantnosti i strateške spremnosti predlažu za finansiranje kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir. U prethodnih pet godina lista je ažurirana i dopunjavana u nekoliko navrata, što je sastavni dio metodološkog pristupa koji je preporučila EK, kako bi postojao jedinstveni i ažuran pregled prioritetnih infrastrukturnih projekata na nivou države”, naveli su iz Kancelarije za evropske integracije.
Jedinstvena lista je, prema podacima, posljednji put ažurirana polovinom prošle godine.
Tada su se u tom dokumentu našli projekti poput nastavka autoputa, prije svega dionice Mateševo-Andrijevica za koju je naručena studija, zatim jadransko-jonski gasovod, hidroelektrane (HE) na Morači i Komarnici, zaobilaznice u nekoliko gradova, razvoj oba aerodroma, rekonstrukciju željeznice, vodosnabdijevanja u mnogim gradovima, izgradnja tri gimnazije, nekoliko osnovnih škola, zgrada za mnoge državne institucije.
