Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast zarada u Crnoj Gori, kroz sprovođenje programa Evropa sad, nije uticao na skok inflacije, saopštio je premijer Milojko Spajić i dodao da je to bio jedan spin koji se stalno koristio.
On je na panel diskusiji pod nazivom Analiza cijena i poslovanja trgovinskih lanaca u Crnoj Gori, koja je danas organizovana na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, rekao da na inflaciju nijesu uticale ni marže, ni rast potražnje.
„Analiza je pokazala da je uvozna inflacija u periodu od 2021. do 2023. godine kumulativno iznosila 29 odsto, a inflacija hrane 31 odsto, što kao jedini logičan zaključak nameće da su inputi suštinski uzrok inflacije“, rekao je Spajić.
On je podsjetio da su marže ograničene od septembra prošle godine, dok se paralelno sprovodio program Evropa sad 2.
„Prosjek inflacije u novembru, decembru i januaru u Crnoj Gori bio je niži od eurozone. To odlično pokazuje da neto zarade ne ulaze u trošak preduzeća, što je bio jedan spin koji se stalno koristio“, kazao je Spajić.
On je dodao i da u malim ekonomijama, poput crnogorske, rast zarada ne može uticati na inflaciju.
Spajić je saopštio i da potražnja u Crnoj Gori nije porasla od 2022. godine, što znači da se nije kupovalo više proizvoda, odnosno da rast zarada nije povećao tražnju, niti je uticao na inflaciju.
On smatra da je prije 2022. godine na crnogorskom tržištu rada vladala „divlja ekonomija“, jer je većina zaposlenih primala dio zarada „na ruke“.
Spajić je kazao i da je prije sprovođenja programa Evropa sad 1 i 2 u Crnoj Gori bilo 210 hiljada zaposlenih, dok ih je danas 287 hiljada.
„Da li vjerujete da je za dvije i po godine otvoreno skoro 80 hiljada radnih mjesta u Crnoj Gori? Naravno da nije. To je 80 hiljada radnih mjesta koja su legalizovana“, objasnio je Spajić.
On je rekao i da se učešće rada u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećalo, dok je produktivnost pala, ali i da taj pad nije realan.
„Kada je riječ o trgovačkim lancima, njima su u 2022. godini pale marže, ali se one u 2023. oporavljaju, što se najbolje vidi po neto profitu koji je skočio tri puta u dvije do tri godine“, rekao je Spajić i dodao da je za Vladu jako važno da privreda radi dobro.
On je ocijenio da je greška analize o kojoj se diskutovalo uticaj rasta zarada na inflaciju.
„Iskoristili ste podatke Monstata koji je 2021. i prethodnih godina koristio loše podatke, jer je siva ekonomija bila prevelika“, objasnio je Spajić.
Profesorica Ekonomskog fakulteta, Maja Baćović, predstavila je analizu Makroekonomski ambijent u Crnoj Gori za period od 2021. do 2023. godine koja se, prije svega, odnosi na sektor prehrambenih proizvoda i pića.
Ona je kazala da im je cilj bio da ispitaju da li su trgovinski lanci svojim troškovima uticali na rast cijena prehrambenih proizvoda.
„Rast nabavnih cijena, troškovi materijala u trgovinskom sektoru i rast troškova bruto zarada uticali su najviše na rast cijena. Profit trgovačkih lanaca ostaje stabilan“, navela je Baćović.
Ona je kazala da do rasta cijena dolazi onda kada zarade rastu brže od produktivnosti rada.
Baćović je dodala da uvođenje marži na određeni broj prehrambenih proizvoda ima negativan efekat na određeni broj trgovinskih preduzeća.
Ona je rekla da cijene prehrambenih proizvoda nijesu rasle pod uticajem promjena marži u bilo kom trgovinskom sektoru nego inputa koji se koriste u sektoru trgovine.
U studiji se, kako je rekla, nijesu bavili uzrocima rasta zarada.
Šef Kabineta predsjednika Vlade, Branko Krvavac kazao je da polazne osnove u analizi nijesu dobre.
„Rekli ste da kada zarade rastu brže od produktivnosti, neminovnost je rast cijena. Profit kompanije se značajno mijenja, ali nije došlo do gubitka u tim preduzećima. U sektoru trgovine ima 15 hiljada novih zaposlenih“, rekao je Krvavac.
On je naveo da u trenutku limitiranih marži imamo mjesečnu deflaciju.
„Limitirali smo marže, imamo program Evropa sad i mi smo ispod EU zone inflacije. Imate Francusku, Bugarsku i kad uzmete EU zonu mi smo ispod inflacije. Tamo nije bilo Evrope sad, ni rasta neto zarada, ni smanjenja poreskog opterećenja na rad i tamo imate visočije stope nego kod nas”, kazao je Krvavac.
On je rekao da primjena same Evrope sad nije imala negativan uticaj na kompanije niti na prihode privrednih društava već je povećala profitabilnost kompanija.
Dekan Ekonomskog fakulteta, Mijat Jocović, postavio je pitanje kakvi bi oni bili profesori da su izabrali da studiju ne rade.
„Kakvi bismo bili profesori da smo rekli da nemamo stav i da se bojimo da ga saopštimo. Kakvo se onda društvo pravi ako profesori kažu da su nekompetentni i da nemaju stav“, pitao je Jocović.
On je rekao da profesori nijesu imali dilemu da li treba da rade studiju.
Jocović je saopštio da studija i ograničenje marži otvara jedno suštinsko pitanje – a to je pitanje karaktera ekonomskih institucija koje se stvaraju u Crnoj Gori i koje, kako tvrdi, moraju biti otvorene.
„Suština su monopoli i mi treba da odgovorimo da li postoje u Crnoj Gori na bilo kojim tržištima, ne samo maloprodaje prehrambenih proizvoda, monopoli, i da li neko zloupotrebljava tržište. Monopole utvrđuju funkcionalne institucije, a ne profesori Ekonomskog fakulteta“, poručio je Jocović.
preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
