Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Država mora da ukine Program ekonomskog državljstva, saopštio je premijer Dritan Abazović i dodao da je više nego raspoložen da čuje ideje o nekoj njegovoj alternativi ili konceptu koji odgovara zahtjevima EU i interesima Crne Gore.
„Mi sa ovim programom moramo da prestanemo i tu nemamo solucija. Da li možemo naći neku alternativu ili koncept koji odgovara zahtjevima EU i interesima Crne Gore, ja sam više nego raspoložen da čujem takve ideje“, rekao je Abazović.
On je na sastanku sa privrednicima održanom u Privrednoj komori (PKCG), naveo da je Program ekonomskog državljstva, koji treba da se završi 31. decembra, dao ogromne finansijske efekte prema Crnoj Gori.
„Da sam ga osmišljavao to bi bilo drugačije, smatram da je cijena našeg pasoša niska. Ali on je dao efekte kao malo koji projekat. Dao je efekte 300 miliona kumulativno i 70 miliona direktih plaćanja u budžet, što će ići u sjever države“, kazao je Abazović.
On je dodao da to znači za svaki potpis 250 hiljada EUR.
„Dilema je bila za međunarodnu zajednicu oko pranja novca, ali jedini ljudi koji se kontrolišu i za koje postoji klirens su ljudi koji apliciraju za ekonomsko državljanstvo. Sve ostalo je neozbiljna priča“, rekao je Abazović.
On je saopštio da uoliko neko u Crnoj Gori hoće da investira prljav novac, može to da uradi bez ikakvog ekonomskog državljanstva.
„Jedino onima koji apliciraju za ekonomsko državljanstvo ulazi se u srž poslovnih aranžmana“, naveo je Abazović.
Predsjednik Odbora udruženja turizma i ugostiteljstva u PKCG, Ranko Jovović, kazao je da raduju rezultati iz turizma koji ima najveće učešće u BDP-u.
„Imamo vrlo uspješnu saradnju sa Ministarstvom ekonomskog razvoja i turizma, dok ćemo narednu sezonu sačekati sa puno većom promocijom“, rekao je Jovović.
On je dodao da su problemi u deficitu kadra sa odgovarajućim znanjima i vještinama izraženi u svim segmentima.
„Sadašnja ponuda stručnog kadra nije zadovoljavajuća, a potrebna je i izrada nove strategije razvoja ljudskih resursa”, saopštio je Abazović
On smatra da je problem hronični nedostatak sezonskih radnika, ali da on postoji i u građevinarstvu.
„Naši ljudi traže velike nadoknade da bi radili. Higijeničarki je 30 EUR dnevnica. Slično i kada su u pitanju ljudi koji rade kao konobari. Dolazak ljudi sa strane u tom sektoru je neminovan i ne vidim soluciju za to“, rekao je Abazović.
On je naveo da je jedini način da se sezona produži, pošto se očekuje otvaranje par ozbiljnih hotela u narednih par godina.
„Treba da iskoristimo neku komparativnu praksu i da ljudi sa sjevera koji rade imaju neku vrstu materijalne satisfakcije tokom cijele godine“, smatra Abazović.
Predsjednik Odbora Udruženja poljoprivredne i prehrambene industrije u PKCG, Milutin Đuranović, kazao je da je učešće poljoprivrednog sektora u BDP-u 12,5 odsto, a ove godine biće veće zbog rasta cijena.
„Agrobudžet učestvuje u budžetu Cren Gore oko dva odsto. Za poljoprivredu je izdvojeno 52 miliona EUR, a kada pogledamo strukturu budžeta Ministarstva poljoprivrede skoro osam miliona EUR iznose staračke nadoknade, dođemo do 1,3 odsto izdavanja za poljoprivredu proizvodnju“, rekao je Đuranović.
On je naveo da poljoprivrednici traže da budžet prati stopu inflacije, da oni koji imaju pašnjake mogu da ih iskoriste, a sa ovim budžetom teško da to mogu da urade.
Abazović je kazao da problem nije budžet za poljoprivredu, već korišćenje sredstava.
„Mi smo iskoristili 13 odsto sredstava od fondova, oni ne dopiru do ljudi. Vjerovatno je do nas problem, nije se našao mehanizam, ali moramo da imamo veću iskorišćenost plasmana da bi više koristili fondove“, rekao je Abazović.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Vladimir Joković, saopštio je da su svi čuli podatke o privrednim kretanjima, ali to ne znači da treba da budu zadovoljni, posebno ne gdje je poljoprivreda i šumarstvo.
„Viška ima nešto vina i određenih sezonskih proizvoda, a svega više uvezemo nego što izvezemo“, rekao je Joković.
On je naveo da naravno da nije dovoljan budžet, koji je u Srbiji pet odsto BDP-a.
„To bi kod nas bilo 142 miliona EUR, a mi imamo 53 miliona. Takođe, veliki problem je neiskorišćavanje ovih fondova. Procedure jesu komplikovane, ali iz Evrope su uradili sve ono gdje su bili izigrani da se to ne bi više desilo“, dodao je Joković.
Ministar ekonomskog razvoja i turizma, Goran Đurović, ocijenio je da su crnogorski privrednici pokazali žilavost i otpornost, što je za svaku pohvalu.
„Imali smo naftu, struju i da se zahvalim svim trgovcima jer je na našim rafovima bilo svega u svakom trenutku za razliku od svih zemalja EU“, rekao je Đurović.
On je, govoreći o zakou o privrednim društvima, saopštio da se radi o najmodernijem zakonu u regionu koji je futuristički koncipiran.
„On daje mogućnosti koje u ovom trenutku nijesu potrebni privredi, ali ostavljen je prostor da preduzeća budu kreativna u svom izrazu“, dodao je Đurović.
Abazović je, govoreći o situaciju u željeznici, kazao da ima previše preduzeća u tom sektoru.
„Montecargo je nakon dvije godine postao profitabilan i oporavio je 90 odsto svog voznog parka. Imamo održavanje, ali sa ovim cijenama koje sada imamo ne mogu da budu rentabilni. Predlog je da ta dva preduzeća treba da se spoje“, rekao je Abazović.
On je naveo da Željeznička infrastruktura (ŽICG) ima četiri miliona EUR duga prema državi, što stvara njihovu nesposobnost da ih neko kreditira, što moraju imovinom nekako da kompenzuju.
„Takođe smatram da nema luke bez željeznice“, dodao je Abazović.
Izvršni direktor Elektroprivrede (EPCG), Nikola Rovčanin, kazao je da je iza nas godina energetske krize, dok je naš privredni sektor pokazao otpornost i stabilnost.
„Imali smo jedan jako krizan period ljeti što se ne smije više dozvoliti. Veoma važno je da krenu investicije iz solarne energije“, rekao je Rovčanin.
On je naveo da su krenuli sa izvozom od 1,5 do dva miliona EUR, dok je ovo loša hidrološka godina uprkos ovom kišnom talasu.
Rovčanin je kazao da je naplata preko 100 odsto, zato je zadržana cijena struje i za narednu godinu, pri čemu imamo jednu od najnižih cijena u Evropi.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
