Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Strategija za cjeloživotno učenje od ove do 2024. godine daje najznačajnije uporište u razvoju preduzetničke misli u Crnoj Gori, pri čemu je potrebno motivisati pojedince da budu preduzetniji, ocijenjeno je na okruglom stolu u Privrednoj komori (PKCG).
Generalni direktor Direktorata za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i upravljanje EU fondovima, Radosav Babić, kazao je da strategija ne tangira samo formalno, već i neformalno obrazovanje.
“Smatram da ova strategija daje najznačajnije uporište kada je u pitanju razvoj preduzetničke misli u Crnoj Gori. Praktično od najmlađeg uzrasta pokušava da preduzetništvo, kao nastavni i međunastavni predmet uvede u školstvo i utiče na pozitivnu promjenu i mladih i drugih generacija kada je u pitanju preduzetništvo”, rekao je Babić.
On je na okruglom stolu u okviru javne rasprave o nacrtu teksta Strategije za cjeloživotno učenje za period od ove do 2024. godine, naveo da se pri njegovoj izradi vodilo računa o usklađenosti sa ključnim nacionalnim, EU strateškim dokumentima i preporukama koje u sebi prepoznaju politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, održivog inkluzivnog razvoja, obrazovanja, zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa.
“Definisana su tri strateška cilja strategije, koji se odnose na unapređenje razvoja preduzetničke kompetencije na svim nivoima formalnog obrazovanja, unapređenje realizacije preduzetničkog učenja u okviru neformalnog obrazovanja, kao i povećanje efikasnosti funkcionisanja sistema preduzetničkog učenja”, naveo je Babić.
Poseban fokus u samom dokumentu je stavljen na jačanju uloge i značaju Nacionalnog partnerstva za preduzetničko učenje, odnosno na njegovoj institucionalizaciji i nastojanjima u sagledavanju mogućnosti za njegovo prerastanje u Savjet za preduzetničko učenje.
“Ukupan finansijski okvir predložen je na nivou od 908,95 hiljada EUR, odnosno 423 hiljade za ovu godinu, a 485 hiljada za 2021. godinu”, precizirao je Babić.
Radnu grupu koja je izradila nacrt dokumenta činilo je više od 30 predstavnika državnih institucija, biznis asocijacija, akademske zajednice, nevladinog sektora i međunarodnih institucija u Crnoj Gori, a poziv za učešće u radu bio je otvoren za sve zainteresovane subjekte.
Javna rasprava traje do subote.
Babić je podsjetio da je broj preduzeća u prošloj godini povećan deset odsto u odnosu na 2018, a u odnosu na 2011. za preko 50 odsto.
“Prošle godine smo podržali preko 300 preduzeća sa dosta skromnim budžetom od 1,6 miliona EUR”, dodao je Babić.
Direktor sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore, Mladen Perazić, smatra da Crna Gora ima jasno usmjerenje ka sveobuhvatnoj primjeni preduzetničkog učenja u obrazovnom sistemu.
“To usmjerenje se odnosi na motivisanje pojedinaca da budu preduzetniji, inovativniji i prilagodljiviji savremenom poslovnom okruženju, razvijajući preduzetničke osobine koje su neophodne za produktivno radno mjesto”, rekao je Perazić.
Strategijom se, kako je naveo, nastoje identifikovati načini kako upravljati i razvijati obrazovne institucije, kako osavremeniti nastavničku profesiju i proces učenja, promovišući preduzetništvo unutar svake komponente sistema učenja gdje je to objektivno moguće.
“Preduzetničke vještine treba da se uče, praktikuju i koriste svaki dan, u svakom segmentu obrazovnog procesa, stvarajući jednake šanse kako bi svaka mlada osoba mogla da postigne svoje najbolje”, smatra Perazić.
On je ocijenio da preduzetništvo mora da se razvija od vrtića.
“Preduzetništvo nije samo to što će neko pokrenuti biznis, već kako se mi ponašamo. Samo onaj ko razmišlja na pravi način će pokrenuti sopstveni biznis, što nije u tradiciji naše poslovne kulture”, rekao je Perazić.
Eksterni konsultant na izradi strategije, Igor Brkanović, kazao je da ta tema nije nova za Crnu Goru, koja je 2008. godine kao lider u regionu krenula da mijenja paradigmu kada je u pitanju razvoj ekenomije koji je zasnovan na novom znanju i viđenju preduzetničkog obrazovanja u sve strukture.
Tu se, kako je kazao, govori o formalnom i neformalnom obrazovanju.
Brkanović je naveo da preduzetništvo kao predmet koji je uveden u osnovno i srednje obrazovanje već daje određene kvalitetne rezultate, gdje je Crna Gora napravila ogroman iskorak.
“Što se tiče visokog obrazovanja, tu je više nego očigledno da je neophodno okrenuti se onim fakultetima neekonomske struke koji treba da podstiču razvoj preduzetničkog učenja”, smatra Brkanović.
Kada je riječ o neformalnom obrazovanju, postojale su ad hoc inicijative, a ne sistemski pristup u trening analizi kako zaposlenih tako i menadžera u malim i srednjim preduzećima.
Brkanović je kazao da ljudi koji rade u ovom poslu imaju fantastičnu komunikaciju, i sve što Crna Gora radi je zasnovano više na kvalitetima i entuzijazmu pojedinaca nego što je to rezultat sistemskog pristupa.
“Formiranjem nacionalnog partnerstva koje treba da se desi kao posljedica unapređenja pravnog okvira i njegova institucionalizacija korak su ka tome da više ništa ne bude zasnovano na ad hoc inicijativi i entuzijazmu pojedinaca, nego da implementacija tog akcionog plana bude rezultat aktivnosti i upravljanja tog nacionalnog partnerstva”, objasnio je Brkanović.
On je naveo da bi rezultat trebalo da bude završetak procesa u izgradnji preduzetničke generacije na nivou individua, a na nivou preduzeća kreiranje razvoja konkurentne i održive ekonomije zasnovane na znanju.
Ljiljana Garić iz Centra za stručno obrazovanje kazala je da se u tom dokumentu ne pominje Strategija obrazovanja odraslih za period od 2015. do 2025. godine, što je dobar i značajan dokument koji se ne može zapostaviti.
“Pošto se radi o cjeloživotnom učenju i fokus je na formalnom obrazovanju, ne smijemo zanemariti jedan veći dio života koji obuhvata neformalno obrazovanje”, rekla je Garić.
Prema njenim riječima, trenutno postoji samo jedan program za sticanje znanja i vještina osnovi preduzetničkog učenja i bilo bi lijepo da sve to počiva na programima za značajne vještine.
