Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada želi da na najoptimalniji način riješi problem između Kombinata aluminijuma i Elektroprivrede, ali je potrebno da se sjedne za pregovarački sto i da svaka strana napravi korak naprijed, ocijenili su premjer Zdravko Krivokapić i resorni ministar Jakov Milatović.
Krivokapić je kazao da mu je jasno da mnogi žele da budu privilegovani.
„Međutim, mjera privilegije je mjera prošlosti. Ne možete vi da budete povlašćeni, jer vas je ugovor u prethodnom vremenskom periodu toliko povlastio da ste mogli da budete pozitivni kad ste htjeli, poslujući na način koji je pomalo problematičan“, rekao je Krivokapić odgovarajući na pitanja novinara na konferenciji povodom godinu rada Vlade.
On je rekao da zainteresovane strane moraju da nađu najbolje i najoptimalnije rješenje, odnosno ono koje obezbjeđuje održivost proizvodnje i ekonomsku kategoriju.
„Moramo napokon da shvatimo da je tržište mjera svih nas i želimo u svakom slučaju da zadržimo radnike, ali ne na način kako se to dešava prilikom ovog procesa. Jer radnici se vode da su zaposleni u jednom preduzeću, a tobože rade u KAP-u. Ta igra koja je napravljena da bi se neko štitio je igra koju svi građani prepoznaju. Ako želimo fer i poštenu utakmicu, dajte da to pokaže i KAP time što će i on malo da žrtvuje, a ne stalno samo da dobija“, poručio je Krivokapić.
Milatović je kazao da su on i ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, imali jedan razgovor na tu temu, između ostalog i sa predstavnicima radnika.
„Što se tiče Vlade vrlo je važno da napravimo dobar ambijent da se to pitanje riješi između dvije kompanije, privatne Uniprom KAP i državne EPCG. Ja sam optimista. Mislim da je ponuda koju je EPCG dala KAP-u dobra. Mislim da se pregovori moraju voditi za pregovaračkim stolom i da svaka strana treba da napravi korak naprijed kako bi ti pregovori bili uspješno zaokruženi za KAP, njegovog privatnog vlasnika, proizvodnju i radnike“, naveo je Milatović.
On je na konferenciji za novinare, prezentujući rad njegovog Minstarstva, kazao da je crnogorska ekonomija prije godinu bila u dramatičnom stanju.
Milatović je podsjetio da je ekonomija u prošloj godini doživjela najveći pad u istoriji Crne Gore, od 15,3 odsto, koji je bio najveći u cijeloj Evropi i jedan od najvećih u svijetu.
„Taj pad je bio uslovljen kolapsom u turstičkom sektoru i sezone koja je došla kao posljedica loših odluka prethodne Vlade i zatvorenih granica. Turistički sektor je tada doživio pad u odnosu na 2019. godinu od 87 odsto“, saopštio je Milatović.
Zbog svega toga je, kako je naveo, u prošloj godini zablježen deficit budžeta od 11 odsto i neodrživo stanje u javnim finansijama.
„Prosječne zarade u Crnoj Gori u prethodnih deset godina skoro se nijesu mrdnule i ostale su na oko 500 EUR, dok je minimalna zarada porasla za samo 30 EUR u prethodnih 30 godina“, precizirao je Milatović.
Govoreći o aktivnostima Ministarstva na čijem je čelu u prethodnih godinu, Milatović je naveo mjere podrške privredi i građanima, ispravljanje nepravdi prema radnicima, snažan fokus na oporavak turizma, podršku inovacijama i unapeđenje socijalnog i dijaloga sa privredom.
„Ministarstvo je koordniralo sa dva paketa podrške građanima i privredi u iznosu od 320 miliona EUR. Za devet mjeseci ove godine prihodi od turzma su iznosili 700 miliona EUR, što prevalzlazi očekvanja svih“, rekao je Milatović.
Kao kruna svega toga, kako je rekao, u ovoj godini crnogorska ekonomija će rasti između 13 i 14 odsto i biće najbrže rastuća u Evropi.
U narednoj godini očekuje se takođe dobar rast od 6,4 odsto.
„Za godinu smo od dramatične situacije došli do poprilično bolje situacije. Stavili smo građanina i fer privredu u fokus“, poručio je Milatović.
Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, kazao je da se taj resor na početku rada suočio sa nizom problema kao što su gotovo zaustavljeni radovi na prioritetnoj dionici auto-puta, pitanje državne pomoći za Montenegro Airlines (MA), potrošenih 20 hiljada radnih sati Termoelektrane (TE) Pljevlja, neadekvatna politika davanja koncesija malim hidroelektranam (mHE), nemogućnost vraćanja kredita Exim banci za brodarske kompanije, javašluk u kompanijama u državnom vlasništvu, partijsko zapošljavanje, korupcija i nezakonito poslovanje.
On je saopštio da su za godinu postignuti rezultati koji se ogledaju u završenim građevinskim radovima na prioritetnoj dionici auto-puta, osnovanju nove avio-kompanije, početku istražnog bušenja u potrazi za naftom i gasom, zaustavljanju davanja koncesija mHE i aktuelizaciji projekta Tara Brskovo – Rudnik cinka u Mojkovcu.
Uspostavljeni su, kako je rekao Bojanić, i novi odnosi među željezničkim preduzećima, pripremljena je dokumentacija za izgradnju prve solarne elektrane Velje brdo, a razmatraju se i moguća rješenja za TE Pljevlja.
On je dodao da je samo Ministarstvo oslobođeno partijskog zapošljavanja, zaustavljene su kontroverzne javne nabavke i ostvarena ušteda od oko milion EUR, podignuta transparentnost rada tog resora i osnovano Odjeljenje za unapređenje korporativnog upravljanja.
Ministar poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandar Stijović, kazao je da je ovo bila jedna duga godina, jer su u tom Vladinom resoru non-stop radili.
„Želja nam je bila da od svega što smo zatekli stvorimo bolje i pravednije društvo za sve. Suočili smo se sa nasljeđenim problemima, situacijom bez strateških dokumenata i nedostatkom transparentnosti“, rekao je Stijović.
On je podsjetio da je zbog privremenog finansiranja početkom godine došlo do kašnjenja usvajanja Agrobudžeta.
„Apelujem da se ovo nikada više ne ponovi, jer je ovaj problem ugrozio sve građane i sve koji proizvode hranu“, poručio je Stijović.
On je podsjetio da su godinu oblježili i globalni izazovi, poremećaji izazvani pandemijom koronavirusa i rast cijena nafte.
Stijović je dodao da su u prethodnih godinu jačali i održali poljoprvrednu prozvodnju i ribolovnu flotu, borili se za zaštitu prirodnih resursa, podigli nivo transparentnosti rada i ispunjavali obaveze iz evropske agende kroz tri poglavlja.
On je ocijenio da je potrebna snažnija podrška Vlade, kako bi Crna Gora smanjila uvoz proizvoda koje može sama da proizvodi.
„Treba da proizvodimo mnogo više hrane, jer imamo potencijal za to“, poručio je Stijović.
Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija, Tamara Srzentić, saopštila je da Crna Gora ne može biti konkurentna na bilo kom nivou bez digitalizovanih procesa i servisa, ali i građana i privrede koji će znati da ih iskoriste.
„Strategijom digitalne transformacije stvorili smo preduslove potrebne za agilan i proaktivan razvoj digitalne Crne Gore“, rekla je Srzentić.
Taj Vladin resor je, prema njenim riječima, kreirao program privlačenja digitalnih nomada, odnosno uslova i ambijenta za njihov život i rad.
„Krajnji cilj je digitalno društvo bez faksa, pečata, papira i dugih redova“, poručila je Srzentić i dodala da će novi zakon o elektronskom dokumentu afirmisati korišćenje elektronskih dokumenata i omogućiti dodatni razvoj usluga elektronske uprave.
Ona je, u cilju digitalne transformacije na nivou Vlade, najavila formiranje Montenegro digitala, kancelarije koja će unaprijediti digitalne standarde i servise za građane i privredu, sve u cilju realizacije agende digitalne Crne Gore.
Ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, podsjetio je na dešavanja od prije godinu, kada je Crnoj Gori prijetio bankrot i kada je bilo izvjesno da će doći do smanjenja plata i penzija 20 do 30 odsto.
„Mi sada imamo situaciju da pričamo o povećanjima plata i to kroz program Evropa sad koji to garantuje. Takav jedan rezultat niko nije mogao da zamisli prije godinu“, naveo je Spajić.
On je rekao da je emisijom obveznica država spašena od bankrota. Uz to, napravljen je programski budžet i pristupilo se vraćanju nepovoljnih dugova.
„Ove godine je vraćeno preko 300 miliona EUR starih nepovoljnih dugova“, precizirao je Spajić.
On je saopštio da programski budžet, jednom kada se napravi, postaje trajni temlje svih budućih budžeta, a uz to je i transparentnost u trošenju povećana.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
