Njujork, (MINA-BUSINESS) – Na Wall Streetu su prošle sedmice S&P 500 i Nasdaq indeks dostigli rekordne nivoe, dok se na ostalim svjetskim berzama trgovalo opreznije jer se bliži rok nakon kojeg bi Vašington mogao povećati carine.
Na Wall Streetu je prošle sedmice Dow Jones skočio 2,3 odsto, na 44.828 bodova, dok je S&P 500 porastao 1,7 odsto, na 6.279 poena, a Nasdaq indeks 1,6 odsto, na 20.601 bod, prenosi SEEbiz.
Novi rekordi S&P 500 i Nasdaq indeksa zahvaljuju se nadi ulagača da će američka centralna banka, Federalne rezerve (Fed) ove godine smanjiti kamatne stope oštrije nego što se očekivalo.
Među ostalim zbog toga što to traži predsjednik SAD-a Donald Trump, koji poručuje da bi kamate trebalo da se kreću oko jedan odsto, dok su sada iznad četiri odsto.
Predsjednik Feda, Jerome Powell poručio je da ne treba žuriti sa smanjenjem kamata jer je situacija u privredi dobra, dok bi inflacija zbog povećanja carina mogla porasti narednih mjeseci.
U četvrtak je objavljen izvještaj, prema kojem je u junu u SAD-u otvoreno 147 hiljada novih radnih mjesta, 33 odsto više nego što se očekivalo. Pritom je stopa nezaposlenosti pala na 4,1 odsto.
Ti podaci ukazuju na stabilan rast privrede, što je dobra vijest i pokazuje da je Powell u pravu kada tvrdi da ne treba žuriti sa smanjenjem kamata.
Iako su nakon tog izvještaja splasnule špekulacije o oštrijem smanjenju kamata, cijene dionica su opet porasle.
“Svjedočimo pravom talasu iracionalnog oduševljenja, berza je zaista optimistična. Ali za to postoji određena osnova. Mislim da postoji određeni nivo olakšanja jer izvještaj o zaposlenosti nije bio tako slab kao što je mogao biti“, kazala je Kristina Hooper iz Man Groupa.
Krajem prošle sedmice republikanci u Zastupničkom domu podržali su zakon o smanjenju poreza i javnoj potrošnji, koji Trump naziva ‘velikim, lijepim zakonom’.
Taj zakon će uvećati javni dug SAD-a za 3,4 biliona USD narednih godina, procijenio je nestranački Kongresni ured za budžet, a takođe će milionima Amerikanaca uskratiti zdravstveno osiguranje.
Veliko smanjenje poreza i povećana državna potrošnja mogu podstaći potražnju, međutim to ujedno može pojačati inflacione pritiske.
Za razliku Wall Streeta, na azijskim i evropskim berzama prošle sedmice se trgovalo oprezno. Ulagači nijesu bili skloni rizičnijim investicijama jer se približava 9. jul, rok do kojeg Vašington želi postići dogovor s trgovinskim partnerima ili će povećati carine.
Dosad je Bijela kuća objavila da je postigla dogovor o trgovini samo s Vijetnamom, kao i načelne sporazume s Kinom i Velikom Britanijom.
Ulagači su nesigurni jer Trump jedan dan kaže da bi mogao pomaknuti taj rok, a već drugi da nema odstupanja od rokova. Uz to, poručio je da će početi slati pisma partnerima s novim carinama.
Donedavno se smatralo da bi SAD mogao brzo postići dogovor s Japanom i Južnom Korejom, no čini se da ti pregovori ipak ne idu tako glatko kako se očekivalo.
Predsjednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen, saopštila je u četvrtak da EU nastoji postići samo načelni sporazum o trgovini sa SAD-om do 9. jula, jer u tako kratkom roku nije moguće zaključiti detaljni sporazum, te da se istovremeno priprema i za slučaj da se ne postigne dogovor.
Na većini evropskih berzi cijene dionica su prošle sedmice blago porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,3 odsto, na 8.822 boda, a pariski CAC 0,1 odsto, na 7.696 bodova. Frankfurtski DAX skliznuo je oko jedan odsto, na 23.787 bodova.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
