Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada Nactom zakona o budžetu za narednu godinu nastavlja trend usvajanja dominantno potrošačkih budžeta kojima se u najvećem dijelu pokriva budžetska tekuća potrošnja, u kojem nema govora o rastu standarda građana, ocijenio je predstavnik Građanskog pokreta URA, Eldin Dobardžić.
„Nedovoljan dio se odnosi na finansiranje kapitalnih i investicino-razvojnih projekata, ukoliko se izuzme za ekonomiju Crne Gore veoma skup projekat dijela autoputa“, naveo je Dobardžić u saopštenju.
Prema njegovim riječima, ono što zabrinjava je pojava konstantnog budžetskog deficita koji bi i u narednoj godini trebalo da se finansira raznim pozajmicama i kreditima, što će uticati na povećanje ionako visokog i neodrživog javnog duga koji je sada na nivou od preko tri milijarde EUR, od čega skoro 90 odsto otpada na spoljni.
On je podsjetio da Vlada planira da se zaduži u narednoj godini dodatnih 854 miliona EUR i to 214 miliona za razne projekte kroz razne kreditne aranžmane, 83 miliona u vidu datih bankarskih garancija i vrtoglavo visokih 556 miliona EUR, koji su predviđeni za otplatu dospjelih rata duga, zatim za kapitalno budžetiranje i budžetsku potrošnju.
„Vlada je sebi ostavila prostora za potencijalno dodatno zaduživanje od 250 miliona EUR garancijom od Svjetske banke, što bi ukoliko bi se i to realizovalo samo u narednoj godini povećalo ukupan dug dodatnih 1,1 milijardu EUR. Takvom neracionalnom potrošnjom Vlada opterećuje buduće generacije ostavljajući im ogroman balast“, kazao je Dobardžić.
On je, komentarišući prihodovnu stranu budžeta za narednu godinu, rekao da je primjetan veoma mali doprinos poreza na imovinu i poreza na dobit preduzeća.
„Nedostajuća sredstva u budžetu za narednu godinu su 556 miliona što čini 23,3 odsto planiranog budžeta što je svakako veoma visok procenat. Izdaci budžeta su uvećani na 1,97 milijardu, sa 1,82 milijarde EUR u ovoj godini, dok je tekuća budžetska potrošnja koja je projektovana na 1,63 milijarde EUR povećana 100 miliona EUR u odnosu na budžet koji je usvojen u decembru prošle godine”, naveo je Dobardžić.
Izdaci budžeta su, prema njegovim riječima, veći od ovogodišnjih, dok su troškovi bruto zarada i doprinosa na teret poslodavca 472 miliona uz povećanje od 33 miliona. Predviđeni rashodi za usluge porasli su oko 9,5 miliona EUR na 83 miliona u odnosu na budžet za ovu godinu.
“Vlada Nacrtom budžeta za narednu godinu ne planira povećanje minimalca od 193 EUR, koji će ostati na nivou iz 2013, i koji je najmanji u regionu. Isto tako Vlada ne planira ni ukidanje kriznih mjera, što znači da će i porez na dodatu vrijednost (PDV) ostati na nivou od 21 odsto, što je za posljedicu u ovoj godini imalo dva rebalansa budžeta usljed nedovoljnog priliva po osnovu te stavke”, rekao je Dobardžić.
Prihodi od poreza na imovinu su još jedna slaba stavka ovog i svih prethodnih budžeta u nizu.
Dobardžić je rekao da Vlada, umjesto da poveća naplatu poreza od velikih dužnika i tako smanji potrebu za dodatnim zaduživanjem, realizuje određene otpise i pomaže novcem svih građana iz godine u godinu brojne gubitaše, kao što je nacionalna avio kompanija, za koju je prioritetno naći strateškog partnera.
“Američke Federalne rezerve (Fed) najavile su povećanje referentne kamatne stope na 2,5 odsto koje treba da se desi ovih dana, a koje će nesumnjivo uticati na jačanje američkog dolara u odnosu na druge valute, pa tako i euro. Takva situacija će uticati i na povećanje našeg kreditnog duga za autoput prema kineskoj Exim banci, čija glavnica počinje da se isplaćuje 2021. godine. To će uticati na povećanje ionako previsokog javnog duga”, kazao je Dobardžić.
On smatra da je budžet najvećim dijelom okrenut ka finansiranju preglomaznog javnog sektora i administracije i lišen ozbiljnih razvojnih strategija bez koga svakako nema održivog ekonomskog rasta u narednom periodu.
“Takođe se može zaključiti da nema nikakvog govora o rastu standarda građana, jer se minimalac neće povećati ni u narendoj godini iako se Vlada hvali natprosječno ostvarenim rastom BDP-a u prošloj godini koji je najvećim dijelom uvećan kumulativnim uticajem izgradnje dionice auto puta. To znači da se već krajem naredne godine može očekivati značajno smanjenje u rastu BDP-a”, zaključio je Dobardžić.
