Podgorica, (MINA) – Nijedna politička partija neće crtati kadrove u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), i svi za koje postoje dokazi da su korumpirani, biće procesuirani, poručio je ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović.
On je, na Nacionalnoj antikorupcijskoj konferenciji, kazao da su u posljednjih godinu podnijete krivične prijave protiv 33 policijska službenika i oko deset osoba u MUP-u.
“Cilj je da onamo gdje postoje dokazi o korupciji, da se to procesuira. Nijedna politička partija neće crtati kadrove u MUP-u. Svi oni, za koje postoje dokazi da su korumpirani, biće procesuirani“, rekao je Sekulović.
On je naveo da aktuelna ili bilo koja druga vlada mora da ima mjerljive rezultate i povjerenje građana.
Sekulović je rekao da će između ostalog, biti povećavani kapaciteti Specijalnog policijskog odjeljenja.
On je, govoreći o Predlogu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću, kazao da se trajno oduzimanje imovine više neće vezati za pravosnažnu presude.
Sekulović je naveo da antikorupcijska jedinica, zahvaljujući Zakonu o unutrašnjih poslovima, ima ovlašćena da vrši incijalna i periodična poligrafska testiranja svih službenika koji se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Kako je kazao, svako novo zapošljavanje, pa i kadrovi koji su unutar, će proći kroz poligrafsko testiranje.
„Moramo da imamo povjerenje u ljude koje se bave ovim poslom“, istakao je Sekulović.
Crna Gora, kako je dodao, mora materijalno, kroz plate, tehnički i na svaki drugi način da im pruži adekvatnu podršku.
„Svaka odgovorna država mora da podrži ovaj sistem, ako on ne daje rezultate, tražite odgovornost ministra unutrašnjih poslova i direktora policije. Tvrdimo, mislimo i vjerujemo da uspostavljamo zdrave osnove“, kazao je Sekulović.
Na pitanje kako komentariše izjavu premijera Zdravka Krivokapića da je mafija trenutno jača od države, Sekulović je odgovorio da jeste i nije saglasan sa tom izjavom.
„U Crnoj Gori je tanka linija između mafije i policije, i to odavno, pa se često ne zna ko za koga tu radi“, rekao je Sekulović.
Odgovarajući na pitanje novinara zašto na obali Morače nema pripadnika policije koji bi posmatrali da li se vrši nelegalna eksploatacija šljunka, on je naveo da je u toku dosta kvalitetan međuresorski rad u vezi sa tim pitanjem i da policija posao određuje profesionalno.
„Radi se o kompleksnoj materiji“, dodao je Sekulović.
Dejan Milovac iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora kazao je da je svakome jasno da su iz Crne Gore iznijete milijarde EUR.
On je naveo da je oduzimanje nezakonito stečene imovine možda jedno od najčešće ponavljanih obećanja tokom prethodnih izbora.
“Zakon može biti dobra polazna osnova za ono što pokušavamo da uradimo, i da građani osjete da je zadovoljena pravda. Sa druge strane, nemamo još institucije koje bi mogle da iznesu kompletan postupak, da budu efikasne i nepristrasne“, ocijenio je Milovac.
On smatra da je borba protiv korupcije trenutna žrtva političke krize u kojoj se Crna Gora nalazi.
Milovac je istakao da ukoliko nema jasne političke volje, i ovaj zakon ostaće samo predizborno obećanje.
Ministar finansija i socilanog staranja Milojko Spajić kazao je da su 14. maja u skupštinsku proceduru predali Zakon o poreskoj administraciji.
Suština tog zakona je, kako je rekao, da će svaki neprijavljeni prihod biti oporezovan stopom od 80 odsto.
„Takav zakon dobar je iz više razloga. Jedan je ne treba da čekamo pravosnažnu presudu da bismo oduzeli, odnosno valorizovali, aktivirali imovinu koja je u posjedu ljudi koji su je nelegalno stekli“, naveo je Spajić.
On je dodao da zakon služi i kao upozorenje da ukoliko se ne prijave prihodi, oni će kasnije biti oporezovani po stopi od 80 odsto.
Spajić je kazao da program Evropa sad daje priliku svima da više nemaju izgovor „da kažu država nam uzima previše“.
„Mislim da smo izbili taj argument i napravili stepenasto oporezivanje rada“, naveo je Spajić.
On je dodao da žele da pošalju poruku da će svi, bez obzira na to da li primaju minimalnu ili neku visoku zaradu, imati benefite od program Evropa sad.
„Tu ispruženu ruku koju država daje sa tim programom, želimo da uparimo sa rukom koja će da kažnjava one koji ne žele da iskoriste dobru volju države da prijave sve svoje prihode“, naveo je Spajić.
Prema riječima Spajića, u civilizovanim zemljama kičma države su carine, poreske i sve druge obaveze i dažbine koje građani treba da plaćaju.
„Tu se ustvari vidi prava snaga države“, dodao je Spajić.
Kako je kazao, treba da postoji jedna vrsta transparentnosti, gdje će svi imati pravo da prikažu svoje prihode i imovinu i da se dokaže svaki jaz, ukoliko postoji.
Spajić je podsjetio da se teret dokazivanja prebacuje sa države na te osobe.
Na pitanje da li će se raditi na povezivanju podataka kako bi se dobila jasnija slika o tome ko posjeduje koju imovinu u odnosu na poreze koji su plaćeni, Spajić je odgovorio da upravo rade na bazi podataka.
„Sa Svjetskom bankom imamo projekat, vrijedan oko 18 miliona EUR. Upravo smo ušli u tendersku proceduru pravljenja jednog sveobuhvatnog rješenja, koje će imati mnogo više primjena. Imaćemo mnogo transparentniju sliku i mnogo bolje i uvezanije podatke“, naveo je Spajić.
On je rekao da se u katastru mora uvesti red.
„Krećemo prvo od državne imovine, više puta je ponivljeno da ne postoji popis državne imovine. Očekujemo da krajem marta imamo preliminarnu bazu podataka šta je državna imovina, za početak“, naveo je Spajić.
On je dodao da ima nevjerovatnih nelogičnosti u katastru i da je potrebna dubinska reforma.
Na pitanje da li će ostvarivati međunarodnu saradnju da bi dobili podatke o prihodima u inostranstvu, Spajić je odgovorio da intenzivno razgovaraju sa inostratnim partnerima.
„Vrlo je bitno koristiti njihove podatke, naravno i njima su interesantni naši podaci. Što se tiče Centralne banke (CBCG), oni će takođe morati da budu vrlo bitan dio ove reforme, jer su jedna od rijetkih institcucija koja ima sve podatke što se tiče slanja i primanja novca iz Crne Gore i van nje“, rekao je Spajić.
On je dodao da u budućnosti očekuje više uključivanja CBCG i više zajedničkog djelovanja sa Ministarstvom finansija i socijalnog staranja.
Na pitanje da li se zalaže da za to da podaci o tome koliki porezi se plaćaju budu javni, Spajić je odgovorio da se, što se tiče javnih funkcionera, apsolutno zalaže za to i da je to dobra ideja.
„Što se tiče pravnih lica ja sam za, milsim da je to dobra ideja. Međutim postoje mnoge držva gdje to nije praksa“, naveo je Spajić.
On je rekao da bi javne kompanije trebalo sve to da objavljuju, da bi investitori koji investiraju u njihove akcije imali potpunu transparentnost u šta ustvari investiraju.
„Kompanije privatnog vlasništva, sigurno da bi dobro bilo napraviti neku debatu. Lično sam za, ali mogu da zamislim neke ljude koji bi bili protiv toga“, kazao je Spajić.
On je na Tviteru /Twitter/ objavio izvještaj o prihodima iz Singapura, što je danas, tokom konferencije, i najavio.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
