London, Njujork, (MINA-BUSINESS) – Na svjetskim berzama cijene dionica pale su i prošle sedmice, druge zaredom, jer se zbog snažnog rasta američke ekonomije očekuje dalje povećanje kamata Feda, zbog čega su prinosi na obveznice dostigli najviše nivoe u niz godina.
Na Wall Streetu je Dow Jones prošle sedmice oslabio 0,05 odsto, na 26.447 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,98 odsto, na 2.885 bodova, a Nasdaq indeks 3,2 odsto, na 7.788 bodova.
Oštar pad S&P 500 i Nasdaq indeksa posljedica je strahovanja ulagača od mogućeg ubrzavanja tempa povećanja kamata američke centralne banke, jer svi poslednji podaci pokazuju da se nastavlja snažan rast najveće svjetske ekonomije.
U septembru su snažno porasle aktivnosti u uslužnom i proizvodnom sektoru, a nastavljen je i rast zaposlenosti, zbog čega je stopa nezaposlenosti pala s 3,9 na 3,7 odsto, najniži nivo od 1969. godine.
Prosječne plate po satu u septembru porasle su za 0,3 odsto na mjesečnom nivou, a na godišnjem za 2,8 odsto, što podržava zabrinutosti zbog jačanja inflacije.
”Nije sporno da je situacija na američkom tržištu rada najbolja u generaciji i to niko ne dovodi u pitanje. Ali izvještaj o zapošljavanju postao je izvještaj o inflaciji”, rekao je ekonomista u kompaniji Ameriprise Financial Services, Russell Price.
Relativno snažan rast zarada mogao bi podstaći inflaciju, što podržava teze da će Fed nastaviti s povećanjem ključnih kamatnih stopa.
Trgovci na tržištu novca procjenjuju da izgledi da će Fed u decembru, već četvrti put ove godine, povećati kamate za 0,25 odstotnih bodova iznose gotovo 80 odsto.
Ulagači na tržištu kapitala nadali su se da je ciklus povećanja kamata pri kraju, no Fed je prije desetak dana signalizovao da bi, osim u decembru, kamate mogao povećati još tri puta u idućoj godini, a potom još jednom na početku 2020.
Predsjednik Feda, Jerome Powell, poručio je ovih dana da su ekonomski izgledi izuzetno pozitivni i da su kamate još daleko od neutralnog nivoa, između 2,5 i tri odsto, koja označava da monetarna politika nije ni podsticajna, ni restriktivna.
Ulagači se plaše da bi zaoštravanje monetarne politike moglo biti previše agresivno, a takva očekivanja loše utiču na tržište kapitala, na kojem se cijene dionica kreću na najvišim nivoima u istoriji, dok s druge strane podstiču rast prinosa na obveznice.
Tako su prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice dostigli 3,24 odsto, najviši nivo za sedam godina, zbog čega raste konkurentnost obveznica.
“Kako će se tržište dionica tome prilagoditi? Smanjenjem cijena, a time povećanjem stope povraćaja. Dionice neće imati izbora, jer ako ne ostanu konkurentne stopama prinosa na nerizične investicije, ulagači će ih prestati kupovati i okrenuti se obveznicama”, objasnio je analitičar u kompaniji ICAP, Walter Zimmerman.
I na evropskim berzama cijene dionica proše sedmice su oštro pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 2,6 odsto, na 7.318 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 1,1 odsto, na 12.111 bodova, a pariški CAC 2,4 odsto, na 5.359 bodova.
Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks prošle sedmice pao je 1,4 odsto, na 23.783 boda.
