Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Rast crnogorske ekonomije bi u ovoj godini, prema ocjeni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), trebalo da bude na umjerenom nivou, nakon snažnog prošlogodišnjeg učinka, dok će kretanje inflacije zavisiti od međunarodnog okruženja.
Šef misije MMF-a za Crnu Goru, Šrikant Seshadri, kazao je da je u prošloj godini crnogorska ekonomija imala snažan rast od šest odsto, a da se očekuje da u ovoj godini on iznosi 3,7 odsto.
“Inflatorni pritisci će nastaviti da se smanjuju, dok će dobro upravljanje kapitalnom potrošnjom pomoći rast na srednji rok”, rekao je Seshadri na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljena Završna izjava misije MMF-a, nakon redovne godišnje posjete.
On je naveo da će tokom narednih pet godina Crna Gora imati visoke potrebe za eksternim finansiranjem i dodao da je MMF spreman da pomogne kod izrade fiskalne strategije.
Inflacija se, prema projekcijama MMF-a, spustila sa svog navjišeg nivoa od 17,2 odsto iz 2022, na 4,3 u decembru prošle godine, pa je time došlo do značajnog smanjenja razlike u odnosu na inflaciju eurozone.
Da li će se ovaj trend nastaviti zavisi od međunarodnog okruženja za cijene berzanskih roba i od domaćih pritisaka na zarade.
Iz MMF-a su ocijenili i da socijalnim transferima treba upravljati kroz bolje usmjeravanje prava na naknade ka onima koji su najugroženiji, dok rast fonda zarada u javnom sektoru treba obuzdati u srednjoročnom periodu.
Premijer Milojko Spajić kazao je da Vlada sve zaključke iz izjave MMF-a uzima kao osnov za kreiranje buduće fiskalne strategije.
“Ako znamo da Crna Gora nije donijela fiskalnu strategiju od 2021. godine i strategiju uptravljanja javnim dugom od 2018, jasno je da je to pitanje jedno od najvećih prioriteta ove Vlade”, poručio je Spajić.
Prema njegovim riječima, Vlada je posvećena sprovođenju mjera koje će za cilj imati povećanje standarda građana na fiskalno odgovoran način, započinjanje novog investicionog ciklusa kroz privlačenje investitora i izgradnju infrastrukture.
“Mjere usmjerene na povećanje fiskalne otpronosti, diversifikaciju ekonomije i održivost javnih finansija, u najvećoj mjeri se podudaraju sa preporukama MMF-a”, saopštio je Spajić.
Guvernerka Centralne banke (CBCG), Irena Radović, ocijenila je da je bankarski sistem zdrav i visoko likvidan.
„Aktiva bankarskog sistema je dostigla iznos od 6,74 milijarde EUR, depoziti su na nivou od 5,5 milijardi EUR, a krediti 4,1 milijardu. Evidentan je i pad nekvalitetnih u ukupnim kreditima od 0,72 procentna poena, što ukazuje da je CBCG implementirala vrlo uspješne mjere koje daju rezultate“, poručila je Radović.
MMF je, kako je podsjetila, pozitivno ocijenio proaktivan pristup CBCG po pitanju varijabilnih kamatnih stopa.
„Ovi podaci, koji su pozitivni i ohrabrujući, ne znače da ne postoje određeni “džepovi ranjivosti” u finansijskom sistemu i njihovo rješavanje će biti prioritet CBCG u narednom periodu“, dodala je Radović.
Ona je kazala da se u CBCG slažu sa MMF-om da će u narednom periodu doći do smanjenja stope ekonomskog rasta, ali da će on ipak ostati visok.
„Uvjerena sam da će u uslovima političke stabilnosti i vrlo ambiciozne agende na polju pristupanja EU, ovaj trend biti na visokom nivou, pogotovo u regionalnom kontekstu“, poručila je Radoivić.
Seshadri je na pitanje da li smatra da bi aktivne kamatne stope u Crnoj Gori, koje su najveće u regionu, trebalo ograničiti, odgovorio da tu postoji nekoliko poteškoća.
„Banke mogu da naplaćuju veće naknade, ako ograničite kamatne stope, ili da povećavaju kamatne stope na neke druge kredite. Postoje brojni načini da banke zaobiđu ograničavanje aktivnih kamatnih stopa. Međunarodno iskustvo, međutim, pokazuje da ograničavanje aktivnih kamatnih stopa nije prilično korisno“, rekao je Seshadri.
Druga rješenja su da se razviju alternativni instrumenti za štednju građana, koji će obrzbijediti veće kamatne stope štedišama.
Seshadri je na pitanje da li se može ostvariti povećanje minimalne i prosječne zarade, što predviđa program Evropa sad 2, kazao da nijesu upoznati sa njegovim detaljima, ali da smatra da on mora da bude konzistentan sa fiskalnom održivošću.
Seshadri je rekao i da prije toga Vlada treba da uradi analizu i istraživanje i sve predstavi javnosti.
On je dodao da je cilj da se dođe do toga da opšte oporezivanje može da nadoknadi koji god instrument se bude koristio za povećanje prosječne zarade.
„Imam potpuno povjerenje i nadu na osnovu razgovora sa ministrom finansija, da će oni uvijek imati u vidu cilj fiskalne održivosti kada budu to radili“, naveo je Seshadri.
MMF je ranije predlagao da se program Evropa sad 1 sprovede u tri faze. Na pitanje da li bi fazno trebalo sprovesti i Evropu sad 2, Seshadri je odgvorio da još nije vidio detalje tog plana, ali da su, kada je u pitanju Evropa sad 1, zaposlenost, potrošnja i rast imali korsiti od tog programa.
„Tada smo predlagali fazno sprovođenje Evrope sad 1, jer smo bili zabrinuti zbog gubitka fiskalnih prihoda u tom trenutku. Tu treba uraditi još malo posla, jer neki od gubitaka prihoda iz Evrope sad 1 još nijesu u potpunosti nadoknađeni“, rekao je Seshadri.
Radović je, na pitanje da prokomentariše stanje u Prvoj banci i to što njen prvi po veličini akcionar Aco Đukanović nije obavijestio drugog – Elektroprivredu, o sazivanju vanredne Skupštine akcionara, odgvorila da je dala obećanje da će vrlo posvećeno i sa principom neselektivnosti nadzirati sve banke u crnogorskom sistemu.
„Za ovih sedam sedmica koliko sam na dužnosti je urađeno više nego za proteklih deceniju i po kada je u pitanju ovaj “džep ranjivosti” u crnogorskom bankarskom sistemu. Kada je u pitanju Prva banka, zbog propusta u radu smijenjena su dva člana uprave. Vodimo računa da se ispoštuju najbolje prakse i da se ispoštuje regulativa“, rekla je Radović.
CBCG je, kako je navela, sprovela kontrolu Prve banke, kojoj je upućen zapisnik i u narednom kratkom periodu će se definisati i supervizorske mjere.
„Kada je u pitanju Skupština akcionara, uputili smo zahtjev za pojašnjenje Prvoj banci oko toga na koji način je tekla procedura obavještavanja svih akcionara i u zavisnosti od odgovora i onoga što su naše ingerencije, ukoliko utvrdimo da je bilo kršenja zakona, preduzećemo adekvatne mjere“, saopštila je Radović.
Na pitanje da li će i koliko biti povećanje zarade u CBCG, Radović je odgovorila da ako se pogledaju podaci Monstata, vidi se da je stopa rasta zarada u javnom sektoru višestruko veća nego u vrhovnoj monetarnoj institiciji.
„Moj cilj će u narednom periodu biti da eliminišem sve anomalije koje su postojale u prethodnom sitemu, da ne bude više nepotizma i partijskog zapošljavanja i da imamo transparente uslove“, poručila je Radoivć.
Spajić je, odgovarajući na pitanje o zaduživanju, kazao da Crnoj Gori predstoji vraćanje starih dugova.
„Mi smo budžetom predvidjeli zaduženje za ovu godinu. Kada će se ono desiti, to je potpuno nebitno. Bitno je kakvo će biti stanje na tržištu, ponuda i potražnja. Tražićemo momente kada je dobar trenutak da se to odradi. Ministarstvo finansija svakog jutra mora da prati tržište i da zna situaciju u cijelom svijetu“, saopštio je Spajić.
Govoreći o potencijalnom aranžmanu sa MMF-om, on je rekao da je saradnja dobra i da može da krene u različitim pravcima, ali i da preporuke te institucije Vlada shvata ozbiljno, sa ili bez aranžmana.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS
