Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Jednostrano povećanje minimalne zarade, bez pregovora sa udruženjima poslodavaca, uvešće veliki broj malih i sredniih preduzeća u zonu nerentabilnosti, posebno onih gdje ljudski rad čini najveću stavku u troškovima poslovanja, saopštio je predsjednik Pokreta za promjene (PzP), Nebojša Medojević.
“I bez povećanja minimalne zarade, mala preduzeća u sektoru usluga su već ušla u zonu nerentabilnosti i gubitaka, a sad će se stanje dodatno pogoršati i može doći do gašenja radnih mjesta i povećanja sive ekonomije”, naveo je Medojević u saopštenju.
On smatra da je Vlada postala generator opstrukcija i problema u poslovanju privatnog sektora zarad jaftine socijalne demagogije i namjere da kroz razaranje javnih finansija i haosa na tržištu rada dobiju neki politički poeni.
Medojević tvrdi da Vlada namjerno nije izvršila usvojeni budžet za prošlu godinu i da vještački održava nizak deficit, zbog čega raste dug države prema domaćim povjeriocima i širi se nelikvidnost u privredi.
On je kazao da su posebno ugrožena mala preduzeća, koja rade na ivici rentabilnosti i okružena su nelojalnom konkurencijom.
“Vlada za 11 mjeseci prošle godine nije isplatila preko 61 milion EUR za kapitalne projekte. Nema podataka koliko je ostala dužna firmama koje su realizovale ugovorene projekte iz kapitalnog budžeta, a koliko sredstava uopšte nije ni ugovoreno”, naveo je Medojević.
On je rekao da izvršenje kapitalnog budžeta od samo 58 odsto ukazuje na ozbiljne probleme u realizaciji te stavke. Kapitalni izdaci, kako je objasnio, mogu biti značajan generator održivog rasta, ako su pažljivo planirani i realizovani u cilju rešavanja strukturnih problema privrede, kao što su povećanje zaposlenosti i izvoza, supstitucija uvoza i regionalni razvoj.
“Realizacija od samo 58 odsto kapitalnog budžeta ukazuje na namjeru Vlade da vještački drži deficit nominalno niskim, tako što neće realizovati kapitalni budžet. Ako ne platite 61 milion za kapitalne investicije, onda to znači manji deficit, ali to može da znači i veći dug države prema domaćim firmama izvođačima radova, rast nelikvidnosti, kašnjenje zarada u tim firmama, pa i njihovo gašenje”, saopštio je Medojević.
Vlada, prema njegovim riječima, nije isplatila ni deset miliona EUR subvencija poljoprivrednicima, deset miliona transfera za socijalnu zaštitu, 11,4 miliona za ugovorene usluge, tri miliona EUR za materijal i 12 miliona za prava iz oblasti penzijskog i socijalnog osiguranja, iako su doprinosi za penzijsko osiguranje na zarade naplaćeni u iznosu manjem za 13 miliona EUR.
Medojević smatra da deficit budžeta nije problem ako se novac ulaže u produktivne projekte kojima se rešavaju najvažniji strukturni problemi ekonomije, kreditira nabavka mašina i oprema za proizvodnju za izvoz, podstiče proizvodnja hrane i supstituiše uvoz, subvencioniše ugradnja foto-naponskih panela, izgradnja solarnih farmi, finansiraju perspektivni start-upovi, rješavaju komunalna pitanja opština, izgrađuje i unapređuje infrastruktura, podstiču inovacije i rješavaju pitanja siromaštva.
Podrazumijeva se, kako je dodao, da Vlada razumnom i racionalnom politikom drži pod kontrolom deficit.
“Makroekonomska stabilnost mora biti održiva na duži rok, a ne dio jeftine propagande za političku kampanju. Veliki spoljni dug i deficit nijesu problem ako se novac pametno investira u projekte kojima se stvara nova vrijednost i zapošljavaju ljudi”, rekao je Medojević.
On je kazao da su najveći strukturni problemi mala zaposlenost i rekordno nizak izvoz, koji je na nivou od osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
“Mi ništa ne proizvodimo, niti prodajemo. Sve uvozimo i kupujemo, a imamo enormo visok dug. Pod neoliberalnom ekonomskom politikom Demokratske partije socijalista (DPS) pojeli smo sami sebe. Živimo na tuđi račun i pozjamljujemo da bi jeli i plaćali račune”, saopštio je Medojević.
On je poručio da vođenje ekonomske politike nije igra.
“Naše javne finansije su bolesne. Imamo kolaps zaposlenosti i izvoza. Struktura naše privrede i tržišta rada je veoma nepovoljna i osjetljiva na eksterne šokove”, naveo je Medojević.
U prvih 11 mjeseci prošle godine najveći pad prihoda budžeta bio je, prema njegovim riječima, na porezima na zarade i doprinosima.
“Poreza na zarade je naplaćeno manje 23,3 miliona EUR ili 17,8 odsto planiranih, a doprinosa 21,7 miliona EUR manje ili 4,5 odsto od plana. Ti podaci ukazuju na krizu poslovanja preduzeća, uglavnom malih, koja sve teže isplaćuju zarade i poreze i doprinose i koji posluju nerentabilno. Na to ukazuje i broj blokiranih preduzeća koji za skoro 400 veći nego prije godinu, a iznos blokade je preko 150 miliona EUR veći”, saopštio je Medojević.
On je rekao da makroekonomska i budžetska politika nijesu same sebi cilj, već sredstvo za postizanje osnovnih ciljeva ekonomske politike – ekonomskog rasta, pune zaposlenosti, povećanja konkurentnosti privrede, proizvodnje i izvoza, smanjenje siromaštva i rasta životnog standarda.
“Vlada svojom politikom snaži već preglomaznu administraciju, a guši privatni sektor”, poručio je Medojević.
Pravo preuzimanja ovog sadrzaja imaju samo korisnici Agencije MINA.
Kompletna informacija dostupna je korisnicima na linku MINA SERVIS
Longer version of article is available on a link MINA ENGLISH SERVIS